Pregled glavnih zbivanja nedelje ( 21.26.02.2022)

Pandemija, poskupljenja, galopirajuća inflacija događaji koji su se ove nedelje dešavali u Rumuniji izbledeli su, u četvrtak ujutru, kada se na rumunskim granicama nazirao bauk rata. Rusija je napala susednu Ukrajinu, gde Rumuni čine drugu najvažniju etničku zajednicu. Predsednik Vladimir Putin pozvao je na opsežnu vojnu akciju kako bi, po njegovim izjavama, zaštitio građane od navodnih zloupotreba ukrajinske vlade u samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk u istočnom Donbasu, separatističkom regionu istočne Ukrajine, čiju je nezavisnost lider iz Kremlja priznao u ponedeljak uveče. Na poziv dve separatističke republike, Vladimir Putin je pokrenuo specijalnu vojnu operaciju čiji je cilj demilitarizacija i denacionalizacija Ukrajine. Ruske vojne snage bombardovale su mirne ukrajinske gradove. Napadnut je i grad Kijev. Masovni napad se fokusirao na strateške infrastrukturne ciljeve, počevši od aerodroma, skladišta goriva i vojnih komandi. Ukrajina, koja je proglasilča ratno stanje, uzvratila je uz vojne žrtve na obe strane. Prijavljene su i brojne žrtve među ukrajinskim civilima.

Roxana Vasile, 26.02.2022, 18:36

Pandemija, poskupljenja, galopirajuća inflacija događaji koji su se ove nedelje dešavali u Rumuniji izbledeli su, u četvrtak ujutru, kada se na rumunskim granicama nazirao bauk rata. Rusija je napala susednu Ukrajinu, gde Rumuni čine drugu najvažniju etničku zajednicu. Predsednik Vladimir Putin pozvao je na opsežnu vojnu akciju kako bi, po njegovim izjavama, zaštitio građane od navodnih zloupotreba ukrajinske vlade u samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk u istočnom Donbasu, separatističkom regionu istočne Ukrajine, čiju je nezavisnost lider iz Kremlja priznao u ponedeljak uveče. Na poziv dve separatističke republike, Vladimir Putin je pokrenuo specijalnu vojnu operaciju čiji je cilj demilitarizacija i denacionalizacija Ukrajine. Ruske vojne snage bombardovale su mirne ukrajinske gradove. Napadnut je i grad Kijev. Masovni napad se fokusirao na strateške infrastrukturne ciljeve, počevši od aerodroma, skladišta goriva i vojnih komandi. Ukrajina, koja je proglasilča ratno stanje, uzvratila je uz vojne žrtve na obe strane. Prijavljene su i brojne žrtve među ukrajinskim civilima.

Cortina

Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, oštro je osudio vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu – veoma ozbiljno kršenje međunarodnog prava, suvereniteta i integriteta jedne evropske države. Prema rečima šefa države, ovaj čin je još jedan dokaz da Moskva nije zainteresovana za dijalog, već za konfrontaciju i nametanje silom svojih tvrdnji podvučenih zastarelom logikom sfera uticaja. Predsednik Johanis, koji je prisustvovao vanrednom sastanku lidera Evropske unije posvećenom rusko-ukrajinskoj krizi, pozvao je na hitan, potpun i bezuslovni prekid ruske vojne agresije i povlačenje iz Ukrajine. Pre nego što je otputovao u Brisel, Klaus Johanis je sazvao Vrhovni savet odbrane, na čijem kraju je izjavio: track Rumunija ima koristi od najširih mogućih bezbednosnih garancija. Članstvo u NATO i EU, snažno strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetno jak bezbednosni kišobran. Nikada u našoj istoriji nismo bili bolje zaštićeni od bilo kakve potencijalne agresije. Želim veoma jasno da istaknem da Rumunija neće biti uvučena u vojni sukob u Ukrajini. Štaviše, uveravam vas da ću preduzeti apsolutno sve neophodne mere, zajedno sa Vladom, rumunskim parlamentom i našim međunarodnim saveznicima, tako da bezbednost i bezbednost rumunskih građana ni na koji način neće biti ugroženi. Premijer Nikolaje Čikuka takođe je oštro osudio invaziju na Ukrajinu, nezakonit akt agresije, suprotan principima međunarodnog prava. U ime vlade Rumunije, premijer, general u penziji, izrazio je solidarnost sa vladom Ukrajine i potvrdio svoju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu susedne države. Rumunija je uz Ukrajinu – poručio je u poruci i ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku. On je upozorio da će ozbiljno kršenje međunarodnog prava Rusije imati veoma visoku cenu.

cortina

Odmah nakon invazije na Ukrajinu, zasedali su na nivou NATO-a i Evropske Unije, sa stanovišta Zapada, rat koji je pokrenula Rusija ukidanjem celokupnog evropskog, pa i svetskog bezbednosnog poretka. Rusija ne napada samo Ukrajinu, već i stabilnost Evrope i međunarodni mir, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen, koja je Vladimira Putina nazvala glavnim krivcem za rat, ali i čovekom koji ugrožava budućnost ruskog naroda. Evropska Unija, kao i Sjedinjene Američke Države, najavile su nove sankcije koje će biti usmerene na strateške sektore ruske privrede, sa teškim uticajem na interese Rusije i sposobnost da finansira svoj rat. Što se tiče NATO-a, on je najavio da će preduzeti dalje mere odvraćanja i odbrane. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je insistirao da će saveznici aktivirati član 5 o zajedničkoj odbrani ako bilo koja država članica bude napadnuta. Na kraju, ali ne i najmanje važno, za petak je zakazan vanredni sastanak, u sistemu videokonferencije, formata Bukurešt 9, radi koordinacije odgovora saveznika na istočnom krilu NATO-a. U međuvremenu, u Rumuniju su nastavili da pristižu elementi vojne opreme odreda od oko 1.000 američkih vojnika, koje su SAD odlučile da pošalju kao deo podrške saveznicima iz istočne Evrope, pored već raspoređenih preko 900. vojnika na rumunskoj teritoriji.

cortina

Rumunija je spremna da se nosi sa svim ekonomskim i humanitarnim posledicama koje bi eventualni trajni sukob između Rusije i Ukrajine mogao da proizvede – uveravaju vlasti u Bukureštu. Formirana je Task Force za koordinaciju mera svih struktura vlasti na obezbeđivanju funkcionisanja javnih službi. Vlada je saopštila da analizira ulaze i izlaze prirodnog gasa na svim gasovodima u zemlji, kako bi mogla da preduzme, u zavisnosti od razvoja situacije, neophodne mere za kontinuitet snabdevanja, ali da Rumunija ima dovoljno zalihe za hladnu sezonu. S druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova prati situaciju rumunskih državljana u Ukrajini i sazvalo je međuinstitucionalnu kriznu ćeliju da im pruži konzularnu pomoć. Istovremeno, strukture vlasti spremne su da preuzmu izbeglice iz Ukrajine. Bukurešt je saopštio da je spreman da primi oko 500.000 ljudi. U početku je trebalo da budu smešteni u kampove koji se nalaze u četiri okruga u severnoj, severoistočnoj i jugoistočnoj Rumuniji, ali su i drugi okruzi spremni da prime izbeglice iz Ukrajine.