Pregled glavnih zbivanja nedelje (14-20.02.2022)

Nakon što je postignut vrhunac zaraze virusom korona koji je u Rumuniji registrovan 1. februara – kada je za 24 sata prijavljeno nešto više od 40.000 za 24 sata – ove nedelje je nastavljen ubrzani silazni trend epidemije, a vlasti već razmišljaju o ublažavanju ograničenja i o ukidanju stanja pripravnosti. Međutim, ove mere će biti preduzete samo uz dva važna pokazatelja, rekao je ministar zdravstva, Aleksandru Rafila: smanjenje broja pacijenata kojima je potrebna hospitalizacija, ali posebno broja hospitalizacija na odeljenjima intenzivne nege. Samo polovina odraslih u Rumuniji je trenutno vakcinisana, procenat manji nego u drugim evropskim zemljama, a ta razlika se oseća u većem broju hospitalizovanih pacijenata i težih slučajeva, objasnio je ministar zdravstva. Uprkos ponovljenim pozivima, međutim, interesovanje javnosti za vakcinacijom je i dalje malo, a nekoliko centara za vakcinaciju je zatvoreno ili će, zbog male potražnje, uskoro biti zatvoreno. U međuvremenu, uredba iz novembra 2020. godine, koja je predvidela nošenje zaštitne maske u zatvorenom prostoru, proglašena je neustavnom jer nije imala mišljenje Zakonodavnog saveta, savetodavnog tela Parlamenta. Stručnjaci kažu, međutim, da nošenje maske nije bilo ograničenje, već način da se spreči širenje zaraze.

Corina Cristea, 19.02.2022, 18:40

Nakon što je postignut vrhunac zaraze virusom korona koji je u Rumuniji registrovan 1. februara – kada je za 24 sata prijavljeno nešto više od 40.000 za 24 sata – ove nedelje je nastavljen ubrzani silazni trend epidemije, a vlasti već razmišljaju o ublažavanju ograničenja i o ukidanju stanja pripravnosti. Međutim, ove mere će biti preduzete samo uz dva važna pokazatelja, rekao je ministar zdravstva, Aleksandru Rafila: smanjenje broja pacijenata kojima je potrebna hospitalizacija, ali posebno broja hospitalizacija na odeljenjima intenzivne nege. Samo polovina odraslih u Rumuniji je trenutno vakcinisana, procenat manji nego u drugim evropskim zemljama, a ta razlika se oseća u većem broju hospitalizovanih pacijenata i težih slučajeva, objasnio je ministar zdravstva. Uprkos ponovljenim pozivima, međutim, interesovanje javnosti za vakcinacijom je i dalje malo, a nekoliko centara za vakcinaciju je zatvoreno ili će, zbog male potražnje, uskoro biti zatvoreno. U međuvremenu, uredba iz novembra 2020. godine, koja je predvidela nošenje zaštitne maske u zatvorenom prostoru, proglašena je neustavnom jer nije imala mišljenje Zakonodavnog saveta, savetodavnog tela Parlamenta. Stručnjaci kažu, međutim, da nošenje maske nije bilo ograničenje, već način da se spreči širenje zaraze.

Nacionalna komisija za strategiju i prognoze u Bukureštu revidirala je naniže procenu ekonomskog rasta Rumunije, predviđajući napredak od samo 4,3%, što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na prethodnu prognozu. Razlozi za ovo prilagođavanje odnose se na ubrzani rast inflacije, pojavu petog talasa pandemije korona virusa i nastavak energetske krize. Procena je napravljena ne uzimajući u obzir početak sukoba izazvanog geopolitičkim tenzijama na granici sa Ukrajinom, kažu autori zimske prognoze. Istovremeno, ponovo je procenjen uticaj povećanja cena električne energije i prirodnog gasa na inflaciju tokom tekuće godine, što je dovelo do rasta potrošačkih cena. Buduća kretanja ukazuju na usporavanje rasta u februaru zbog stupanja na snagu novih propisa o nivou limita, kao i potrošačkih kvota, nakon čega sledi vrhunac u aprilu. Manja povećanja se očekuju i u julu i početkom hladne sezone. Inflacija bi do kraja 2022. mogla da bude 9,5%. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku objavljenih u utorak, rumunska ekonomija je prošle godine porasla za 5,6%.

Početkom tekuće nedelje, vlada u Bukureštu je odobrila nacrt zakona o ukidanju Posebnog odeljenja za istragu prekršaja u pravosuđu (SIIJ) – cilj koji je predviđen u vladin program i Mehanizmom za saradnju i verifikaciju. Nacrt zakona koji je izradilo Ministarstvo pravde predviđa preuzimanje predmeta iz Posebnog odeljenja od strane drugih struktura. Predmete koji su u radu iz ovog odeljenja administrativno će, u roku od 60 radnih dana od dana stupanja na snagu zakona, prosleđivati Tužilaštvo pri Višem kasacionom sudu, nadležnim tužilaštvima. U slučaju sudija i tužilaca visokog ranga koji su optuženi za kršenje zakona istragu će voditi tužilaštvo pri Višem kasacionom sudu, a sudijama i tužiocima iz prvostepenih tužilaštva tužioci tužilaštva prvostepenih sudova. Nacrt zakona je dostavljen parlamentu na raspravu i usvajanje.

Rumunija, kao država članica NATO-a, uživa bezbednosne garancije i potpuno je zaštićena u slučaju sukoba u Ukrajini, uverava ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku. Šef rumunske diplomatije kaže da su vlasti u Bukureštu u stalnom kontaktu sa rumunskim državljanima iz Ukrajine koji će biti branjeni u slučaju vojnog sukoba. Izjave su date nakon saslušanja u specijalizovanim odborima parlamenta o bezbednosnim dešavanjima u ovom regionu. Ministarstvo spoljnih poslova završilo je proceduru za repatrijaciju u Rumuniju članova porodica zaposlenih u ambasadi u Kijevu, koja je u potpunosti operativna i u Generalnom konzulatu u Odesi. Konzularna predstavništva u Solotvinu i Černovcima nisu bila na meti ove mere, jer se nalaze u regionima sa višim stepenom bezbednosti, objasnio je Bogdan Auresku.

Predsednik Klaus Johanis učestvovao je, u sredu, u Parizu, na poziv svog francuskog kolege Emanuela Makrona, na neformalnoj radnoj večeri o bezbednosti u Sahelu. On je ovom prilikom istakao potrebu da se održi jedinstvo i koordinacija, uključujući i sa regionalnim partnerima, kao i da se nastave zajednički napori na obezbeđivanju mira i bezbednosti u regionu za dobrobit građana. Predsednik Rumunije je, takođe, istakao da je obezbeđivanje bezbednosti i stabilnosti u južnom susedstvu EU utoliko važnije jer se suočavamo i sa akutnim bezbednosnim izazovima u istočnom susedstvu, u okolini Ukrajine i na Crnom moru. Rumunija želi rečavanje krize diplomatskim putem, ali je spremna za posledice moguće ruske invazije na Ukrajinu, kazao je Predsednik. Predsednik Johanis je u četvrtak i petak učestvovao na samitu EU-Afrička unija u Briselu. Klaus Johanis je u svom obraćanju istakao tekuće napore Rumunije da postigne zajedničke ciljeve EU i AU, a to su mir, bezbednost i dobro upravljanje, podrška privatnom sektoru i ekonomska integracija, klimatske promene i energetska tranzicija, zdravstveni sistemi i proizvodnja vakcina.