Pregled glavnih zbivanja nedelje (01 – 07.12.2014)
Vlada u Bukureštu je odobrila, odstupanjem od zakona, treći rebalans budžeta za ovu godinu. Najviše sredstava dodeljeno je za isplatu odšete građanima iz budžetskog sektora koji su dobili sudske sporove. Dodatna sredstva su namenjena i za isplatu dugova koje imaju lokalne vlasti i pojedine bolnice, ali i za ispaltu odštete za povraćaj oduzete imovine za koje je nadležna Nacionalna agencija za restituciju. Ministar delegat za budžet, Darijus Vlakov je precizirao da je na ovaj način budžet za 2015 smanjen za milijardu evra: ,,Kako MMF, tako i Evropska komisija podržavaju naš projekat za rebalans budžeta i cene činjenicu da je vlada uspela da unapred isplati dugove i potraživanja za 2014, kreirajući na ovaj način fiskalnu sredinu za 2015. godinu. Po prvi put arijerati državnog budžeta i lokalnih budžeta biće jednaki nuli, dok će opšti konsolidovani budžetski deficit održati cilj od 2,2% od Bruto društvenog proizvoda. Sa druge strane, rumunske vlasti najavljuju, supstancijalni rast budžeta za sledeću godinu za više sektora, među kojima se ubrajaju ministasrtva zdravlja, obrazovanja i saobraćaja. Prema rečima ministra Darijusa Vlkova, nacrt budžeta za 2015. ne predviđa povećanje taksi i poreza a akcenat je stavljen na investicije iz evropskih fondova.
Corina Cristea, 05.12.2014, 12:38
Minisatr delgat za energetiku, Razvan Nikolesku, izjavio je da cena energije i posebno prirodnog gasa iz interne proizvodnje za stanovništvo se neće povećati od 1. januara 2015. Nikolesku je precizirao da su u poslednje vreme kružile glasine o ceni energije, prevashodno kada je reč o prirodnom gasu, i dao je osiguranja da se cena za stanovništvo neće povećati za gas koji je proizveden u Rumuniji, bar ne tokom prvih šest meseci. Tada će biti predstavljen novi grafikon za liberalizaciju za period 1. jula 2015 — 1. jul 2021, koji će imati u vidu silazni trend cena naftnih proizvoda u regionu, kao i duži period poravnanja koji su prihvatile međunarodne finansijske institucije, saopštio je Departman za energetiku. Potpuna liberalizacija tražišta prirodnog gasa, ukljućujući i domaćinske potrošaće, predviđena je za 31. decembra 2018. Nedavno je Parlament u Bukureštu izglasao produženje ovog roka za dve ipo godine.
Nacionalna antikorupcijska direkcija preuzela je od Generalnog Tužilaštva dosije o glasanju u dijaspori. Do ove odluke je došlo nakon zahteva tužilaca za botbu protiv korupcije koji su konstatovali da dela zbog kojih je pokrenuto krivično gonjenje mogu biti u nadležnosti Nacionalne antikorupcijske direkcije. Na nedavnim predsedničkim izborima, hiljade Ruuna u inostranstvu nisu mogli da glasaju zbog lošeg organizovanja glasanja, a ova situacija je vodila do ostavke dvojice ministara inostranih poslova. Dva dana posle drugog kruga, Generalno Tužilaštvo pokrenulo je krivično gonjenje in rem u dosijeu glasanja u dijaspori. Jedno od pitanja u ovom dosijeu odnosi se na mogučnost organizovanja više izbornih jedinica u inostranstvu i postojanje zakonskog okvira za povećanje izbornih jedinica između dva izborna kruga. 29. novembra, izabrani predsednik Klaus Johanis ukazao je na jednoj društvenoj mreži da očekuje što pre rezultate istrage o glasanju u dijspori. Upitan kako komentariše transfer dosijea o glasnju u dijaspori iz Generalnog tužilaštva u Antikorupcijsku direkciju, premijer Viktor Ponta je kazao da pravosuđe treba da ispuni svoju obavezu.
Šef rumunske diplomatije, Bogdan Auresku, razgovarao je u četvrtak u Bazelu, sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem, o situaciju u regionu, posle izbora u Republici Moldaviji, ali i o Strateškom partnesrtvu sa SAD, koje prema saopštenju za štampu, ostaje u centru spoljne politike Rumunije. Prisutni na Savetu ministara OEBS-a dvojica zvaničnika su naglasili da je značajno da se što pre formira proevropska vlada u Kišinjevu. Takođe u četvrtak, izjavio je u ekskluzivnom intervju dopisniku Radija Rumuniaj u Vašingtonu zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Hojt Ji da njegova država očekuje prve kontakte sa izabranim predsednikom Rumunije, Klausom Johanisom, i da SAD cene doprinos Rumunije u obezbeđivanju bezbednosti u regionu. Prema rečima vlasti u Bukureštu, sledeće godine, Bukurešt i Vašington, će okončati najznačajniji strateški projekat do sada, istovremeno sa operacionalizacijom antiraketnog štita u Deveselu (istočni deo Rumunije).
