Pregled glavnih spoljno-političkih dogadjaja 2019. godine
Politički život u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici sa večinskim rumunofonskim življem, bio je prošle godine veoma buran. Na parlamentarnim izborima u februaru najveći broj mandata osvojila je Socijalistička partija, ispred desničarskog bloka AKUM i Demokratske partije kontroverznog biznismena Vlada Plahotnjuka. Posle izbora u republici je nastala tromesečna politička kriza. U junu socijalisti i blok AKUM uspeli su da postignu dogovor o formiranju Vlade predvodjene Majom Sandu, premijerkom proevropskog opredeljenja. Nesporazumi su nastali medjutim veoma brzo, socijalisti su napustili Vladu i u novembru, zajedno sa demokratama, uspeli da izglasaju nepoverenje Vladi. Proruski predsednik Republike Moldavije Igor Dodon poverio je mandat za sastav nove vlade svom savetniku Jonu Kiki. Prvi put od proglašenja nezavisnosti republike, dužnost gradonačelnika Kišinjeva pripala je predstavniku levičarske partije Joanu Čebanu.
Roxana Vasile, 04.01.2020, 09:41
Politički život u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici sa večinskim rumunofonskim življem, bio je prošle godine veoma buran. Na parlamentarnim izborima u februaru najveći broj mandata osvojila je Socijalistička partija, ispred desničarskog bloka AKUM i Demokratske partije kontroverznog biznismena Vlada Plahotnjuka. Posle izbora u republici je nastala tromesečna politička kriza. U junu socijalisti i blok AKUM uspeli su da postignu dogovor o formiranju Vlade predvodjene Majom Sandu, premijerkom proevropskog opredeljenja. Nesporazumi su nastali medjutim veoma brzo, socijalisti su napustili Vladu i u novembru, zajedno sa demokratama, uspeli da izglasaju nepoverenje Vladi. Proruski predsednik Republike Moldavije Igor Dodon poverio je mandat za sastav nove vlade svom savetniku Jonu Kiki. Prvi put od proglašenja nezavisnosti republike, dužnost gradonačelnika Kišinjeva pripala je predstavniku levičarske partije Joanu Čebanu.
U Evropskoj uniji prošla godina odvijala se pod znakom evroparlamentarnih izbora, na kojima su najveći broj mandata osvojili narodnjaci, ispred socijalista i centrističkih liberala iz grupe Renew Europe, grupe formirane na kosturu bivše grupe Alijanse evropskih liberala I demokrata (ALDE). U julu lideri zemalja članica izabrali su nosioce četiri najvažnije funkcije: predsednike Evropske komisije i Evropskog saveta (Ursulu von der Lajen i Šarla Mišela), predsednika Centralne evropske banke (Kristinu Lagard) i Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost (Žozepa Borela Fontelesa). Istovremeno Evropski parlament je izabrao za svog predsednika Davida Sasolija. Mandat Evropske komisije Ursule von der Lajen, koja je počela aktivnost 1. decembra neće biti poštedjen brojnih izazova. Izlazak Velike Britanije, odlučen na referendumu, i predvidjen za 29. mart 2019, tri puta je odložen u nedostatku zajedničkog dogovora o uslovima raskida. Poslanici u Londonu odbili su dogovor premoierke Tereze Mej sa Briselom kao i dogovor njenog naslednika Borisa Džonsona. Premijer Džonson je medjutim organizovao vanrede izbore na kojima je Konzervativna partija ubeljivo pobedila i u novonastaloj situaciji Bregzit bi mogao da se ostvari najkasnije 31.januara 2020. godine.
Američki predsednik Donald Tramp je saopštio da će se SAD povući iz Sporazuma o nuklearnom oruziju srednjeg dometa koji je u vreme Hladnog rata potpisan sa Moskvom. Šef Bele kuće je iznenadio ceo svet odlukama o povlačenju američkih vojnika iz Sirije, povlačenju SAD iz Pariskog sporazuma o zaštiti čovekove sredine ili početku trgovinskog rata protiv Kine. U septembru demokratski poslanici pokrenuli su postupak za smenu Donalda Trampa pod optužbom za zloupotrebu položaja. Najači covek na svetu je optužen za pritisak na Ukrajinu da ponovo pokrene istragu protiv sina Džoa Bajdena – mogućeg protivkandidata Trampa na predsedničkim izborima 2020. godine. Tramp je okvalifikovao sve optužbe smešnim.
2019. bila je i godina masovnih protesta u celom svetu. Hong Kong, bivša britanska kolonija suočavala se sa najvećom krizom od 1997. godine, od kada je vračena Kini. Protesti protiv prekomerne umešanosti Pekinga ublaženi su posle pobede prodemokratskih kandidata na lokalnim izborima u novembru. U Francuskoj i posebno u Parizu u masovnim demonstracijama ,,žutih pojaseva nezadovoljni društvenom i fiskalnom politikom predsednika Emanuela Makrona i njegove Vlade, poginulo je i ranjeno više osoba.
U Evropi i na Severnom polu u julu prošle godine izmerene su rekordne temperature. U avgustu na Island se istopio prvi glečer, a visoke tempereture prete nestankom još 400 glečera. U septembru švedska tinedžerka Greta Tumberg sa govornice Ujedinjenih nacija uputila je alarmni signal posle ogromnih požara koji su zahvatili Amazonsku prašumu. U decembtru mlada Švedjanka izabrana je za ličnost godine u anketi američkog Tajmsa.
U aprilu prošle godine izbio je požar u podkrovlju emblemativke katedrale Notre Dame u Parizu. Francuski vatrogasci uspeli su da ugase požar i uz pomoć formiranog ljudskog lanca da spasu dela i relikve neprocenjive vrednosti. Požar je izazvao planetarne emocije i obečane donacije u visini od 900 miliona evra. Prošle godine oprostili smo se od bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka, velikog italijanskog filmskog reditelja Franka Zefirelija, čuvenog dizajnera Karla Lagerfelda, bivšeg austrijskog pilota Formule 1 Nikija Laudu ili od Toni Morison prve tampopute Amerikanke koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost.
