Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Pregled glavnih medjunarodnih dogadjaja 2014. godine

Za mnoge analitičare i političke faktore odlućivanja 2014. je godina izbijanja novog hladnog rata. Pad promoskovskog režima u Kijevu u januaru, posle krvave pobune koja je svrgnula sa vlasti predsednika Viktora Janukovića i zamenila prozapadnom administracijom, izazvao je oštre napade Ruske federacije. Poznata po cinizmu i efikasnosti, aneksija Krimskog poluostrva u martu bez borbe, bio je samo početak. Usledila je politička, vojna i logistička podrška proruske secesionističke pobune na istoku Ukrajine, koja je odnela više od 4 hiljade ljudskih života. Medju žrtvama nalaze se i tri stotine putnika, većinom Holandjana, civilnog aviona koji su, prema svim indicijama, oborila separatistička artiljerija. Medjunarodna zajednica sa zabrinutošću je konstatovala da se pod Vladimirom Putinom probudio teritorijalni apetit Rusije u nekadašnjem maniru carističke i staljinističke epohe. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i njeni partneri iz slobodnog sveta, od Kanade do Australije uzvratili su političkim i ekonomskim sankcijama. Zabrinut za evolucije u Ukrajini, teritorijalno i demografski najvećeg svog suseda, Bukurešt- istočna granica Evropske unije i NATO-a- pozvao je zapadne saveznike da jače vojno prisustvo u regionu. Rumunija se stalno i odlučno zalagala počev od predsedništva, vlade i ministarstva inostranih poslova za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, sa kojom ima zajedničku granicu od nekoliko stotina kilometara. Podsećamo da u Ukrajini živi rumunska zajednica, koja broji skoro pola miliona osoba.

Pregled glavnih medjunarodnih dogadjaja 2014. godine
Pregled glavnih medjunarodnih dogadjaja 2014. godine

, 27.12.2014, 13:16

Za mnoge analitičare i političke faktore odlućivanja 2014. je godina izbijanja novog hladnog rata. Pad promoskovskog režima u Kijevu u januaru, posle krvave pobune koja je svrgnula sa vlasti predsednika Viktora Janukovića i zamenila prozapadnom administracijom, izazvao je oštre napade Ruske federacije. Poznata po cinizmu i efikasnosti, aneksija Krimskog poluostrva u martu bez borbe, bio je samo početak. Usledila je politička, vojna i logistička podrška proruske secesionističke pobune na istoku Ukrajine, koja je odnela više od 4 hiljade ljudskih života. Medju žrtvama nalaze se i tri stotine putnika, većinom Holandjana, civilnog aviona koji su, prema svim indicijama, oborila separatistička artiljerija. Medjunarodna zajednica sa zabrinutošću je konstatovala da se pod Vladimirom Putinom probudio teritorijalni apetit Rusije u nekadašnjem maniru carističke i staljinističke epohe. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i njeni partneri iz slobodnog sveta, od Kanade do Australije uzvratili su političkim i ekonomskim sankcijama. Zabrinut za evolucije u Ukrajini, teritorijalno i demografski najvećeg svog suseda, Bukurešt- istočna granica Evropske unije i NATO-a- pozvao je zapadne saveznike da jače vojno prisustvo u regionu. Rumunija se stalno i odlučno zalagala počev od predsedništva, vlade i ministarstva inostranih poslova za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, sa kojom ima zajedničku granicu od nekoliko stotina kilometara. Podsećamo da u Ukrajini živi rumunska zajednica, koja broji skoro pola miliona osoba.



U Ukrajini, kao i u Republici Moldaviji, izborno telo dokazalo je da podržava evropski put ovih bivših sovjetskih republika, koje su postigle sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Briselom. Presudan za demokratiju, rezultat izbora demantuje rusku retoriku o navodnim pravima Moskve nad svojim bivšim kolonijama. U Kijevu za predsednika je izabran prozapadni magnat Petro Porošenko, a u ukrajinskoj Radi nostalgičari za Sovjetskim savezom ili pristalice Janukovića postali su manjina posle parlamentarnih izbora. Sem toga, prvi put posle proglašenja nezavisnosti u 1991. godini, komunisti nisu uspeli da ispune cenzus za ulazak u Parlament. Filoruski komunisti, socijalisti i populisti izgubili su izbore i u Kišinjevu. Ujedinjene u takozvanu Alijansu za evropsku integraciju, vladajuće stranke- Liberal demokratska, Demokratska i Liberalna- osvojile su ponovo 30. novembra većinu mandata i upravljaće u narednom periodu Republikom Moldavijom. Lideri pomenutih partija se nadaju da će Moldavija postati kandidat za ulazak u Evropsku uniju u 2017. godini i članica komunitarnih struktura u 2020. Rumunija, promoter i dosledni zagovornik u ime zajedničkog jezika, istorije, kulture i integracije Kišinjeva, bila je prva država koja je pozdravila pobedu proevropskih partija u susednoj državi.



Majski izbori za Evropski parlament potvrdili su nadmoć demokratskih ideologija na kontinentu, odnosno narodnjaka, socijalista i liberala, koji su zajedno osvojili dve trećine mandata. Ali su istovremeno izazvali i zabrinutost zbog resurekcije diskriminatorne i antiimigracione retorike u skoro svim članicama unije. Od Madjarske i Francuske do Grčke i Holandije evroskeptične, ako ne i antievropske države, poslale su njihove predstavnike u Evropski parlament. Rumuniju u Strazburu i Briselu ne zastupa nijedan populistički ili ksenofobni parlamentarac. 32 mandata Bukurešta podelile su stranke koje pripadaju velikim kontinentalnim partijama i promoterima evropskih vrednosti- Socijaldemokratska partija (PSD), najveća stranka vladajuće koalicije pridružena evropskim socijalistima, zatim Nacionalna liberalna partija (PNL), koja je prošle godine pristupila narodnjacima, kao i Demokratsko-liberalna partija (PDL), Partija Narodnog pokreta (PMP) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) od ranije članice Evropske narodne partije.



Uz podršku svojih socijalističkih kolega i evropskih narodnjaka, Nemac Martin Šulc ponovo je izabran za šefa Evropskog parlamenta, sa dvoipogodišnjim mandatom. U skladu sa dogovorom dve stranke u drugoj polovini saziva rukovodstvo Evropskog parlamenta pripašće narodnjacima. Ostale evropske institucije smenile su rukovodstva ove jeseni. Posle 10 godina proširenja na Istok i Jug, Portugalac Žoze Manuel Baroso je predao dužnost predsednika Evropske komisije Luksemburžaninu Žan-Klod Junkeru. Umesto Belgijanca Hermana Von Rompija novi predsednik Evropskog saveta je Poljak Donald Tusk, prvi istočnoevropski predstavnik imenovan na ovu funkciju. Italijanka Frederika Mogerini preuzela je dužnost šefice evropske diplomatije od Britanke Ketrin Ešton. U novoj Evropskoj komisiji, Rumuniju zastupa bivša evroposlanica Korina Krecu, koja je izabrana za komesarku za regionalnu politiku. Posle pristupa Evropskoj uniji, u januaru 2007. godine, Rumun Leonard Orban obavljao je dužnost komesara za multilingvizam i Dačijan Čološ dužnost komesara za poljoprivredu, obojica bez političke pripadnosti.



I Severo-atlantska Alijansa zamenila je generalnog sekretara. Danac Anders Fog Rasmusen predao je štafetu Norvežaninu Jensu Stoltenbergu. Preuzimanjem rukovodstva NATO, Stoltenberg je preuzeo i dva veoma složena dosijea: na istoku zaledjeni odnosi sa Rusijom i jačanje bezbednosnih mera za saveznike na istočnom boku, uključujući i Rumuniju, a na jugu endemsku nestabilnost na Srednjem Istoku, gde džihadističkoj gerili neefikasne, slabe i korumpirane lokalne vlade ne mogu da odole. Velike površine u Sriji i Iraku pale su pod kontrolu samozvane terorističke organizacije «Islamska država» sa čijim se zločinima ne slažu ni njeni mentori iz mreže Al Kaida.


(prevod- Mirca Mihaj)

Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (22.11.2024)
Pregled glavnih zbivanja nedelje субота, 23 новембар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (22.11.2024)

Prvo glasačko mesto iz inostranstva za prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji otvoreno je u petak, u 12 časova po lokalnom vremenu, u Oklandu...

Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (22.11.2024)
Eveniment top
Pregled glavnih zbivanja nedelje субота, 16 новембар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (16.11.2024)

Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravio je ove sedmice u dvodnevnu posetu Ujedinjenom Kraljevstvu, prvu posetu jednog premijera Rumunije Velikoj...

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (16.11.2024)
Eveniment top
Pregled glavnih zbivanja nedelje субота, 09 новембар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (09.11.2024)

Pristupanje Rumunije Šengenskom prostoru nije samo politički cilj, već angažman prema evropskom projektu, izjavio je rumunski predsednik Klaus...

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (09.11.2024)
Eveniment top
Pregled glavnih zbivanja nedelje субота, 02 новембар 2024

   Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (02.11.2024)

U noći izmedju petka i subote u Rumuniji je startovala kampanja za parlamentarne izbore koja će trajati do 30. novembra. U ovom periodu političke...

   Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (02.11.2024)
Pregled glavnih zbivanja nedelje субота, 26 октобар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (26.10.2024)

Kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji počela je u noći izmedju četvrtka i petka i trajaće do 23. novembra. U izbornu trku za predsednika...

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (26.10.2024)
Aktuelnosti субота, 19 октобар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)

Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u četvrtak u Briselu na skupu posvećenom situaciji u Ukrajini, na Srednjem istoku,...

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (19.10. 2024)
Aktuelnosti субота, 12 октобар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih dogdjaja nedelje (12.10.2024)

Centralni izborni biro saopštio je u četvrtak konačan spisak kandidata na predsedničkim izborima u Rumuniji. U izbornoj trci za predsednika...

Pregled glavnih društveno-političkih dogdjaja nedelje (12.10.2024)
Pregled glavnih zbivanja nedelje субота, 05 октобар 2024

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedellje (05.10.2024)

Ulazak Rumunija u Šengen i kopnenim putem u najkraćem roku može da doprinese unapredjenju ekonomske saradnje, izjavio je u Bukureštu premijer...

Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedellje (05.10.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company