Pregled glavnih medjunarodnih dogadjaja 2014. godine
Za mnoge analitičare i političke faktore odlućivanja 2014. je godina izbijanja novog hladnog rata. Pad promoskovskog režima u Kijevu u januaru, posle krvave pobune koja je svrgnula sa vlasti predsednika Viktora Janukovića i zamenila prozapadnom administracijom, izazvao je oštre napade Ruske federacije. Poznata po cinizmu i efikasnosti, aneksija Krimskog poluostrva u martu bez borbe, bio je samo početak. Usledila je politička, vojna i logistička podrška proruske secesionističke pobune na istoku Ukrajine, koja je odnela više od 4 hiljade ljudskih života. Medju žrtvama nalaze se i tri stotine putnika, većinom Holandjana, civilnog aviona koji su, prema svim indicijama, oborila separatistička artiljerija. Medjunarodna zajednica sa zabrinutošću je konstatovala da se pod Vladimirom Putinom probudio teritorijalni apetit Rusije u nekadašnjem maniru carističke i staljinističke epohe. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i njeni partneri iz slobodnog sveta, od Kanade do Australije uzvratili su političkim i ekonomskim sankcijama. Zabrinut za evolucije u Ukrajini, teritorijalno i demografski najvećeg svog suseda, Bukurešt- istočna granica Evropske unije i NATO-a- pozvao je zapadne saveznike da jače vojno prisustvo u regionu. Rumunija se stalno i odlučno zalagala počev od predsedništva, vlade i ministarstva inostranih poslova za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, sa kojom ima zajedničku granicu od nekoliko stotina kilometara. Podsećamo da u Ukrajini živi rumunska zajednica, koja broji skoro pola miliona osoba.
Bogdan Matei, 27.12.2014, 13:16
U Ukrajini, kao i u Republici Moldaviji, izborno telo dokazalo je da podržava evropski put ovih bivših sovjetskih republika, koje su postigle sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Briselom. Presudan za demokratiju, rezultat izbora demantuje rusku retoriku o navodnim pravima Moskve nad svojim bivšim kolonijama. U Kijevu za predsednika je izabran prozapadni magnat Petro Porošenko, a u ukrajinskoj Radi nostalgičari za Sovjetskim savezom ili pristalice Janukovića postali su manjina posle parlamentarnih izbora. Sem toga, prvi put posle proglašenja nezavisnosti u 1991. godini, komunisti nisu uspeli da ispune cenzus za ulazak u Parlament. Filoruski komunisti, socijalisti i populisti izgubili su izbore i u Kišinjevu. Ujedinjene u takozvanu Alijansu za evropsku integraciju, vladajuće stranke- Liberal demokratska, Demokratska i Liberalna- osvojile su ponovo 30. novembra većinu mandata i upravljaće u narednom periodu Republikom Moldavijom. Lideri pomenutih partija se nadaju da će Moldavija postati kandidat za ulazak u Evropsku uniju u 2017. godini i članica komunitarnih struktura u 2020. Rumunija, promoter i dosledni zagovornik u ime zajedničkog jezika, istorije, kulture i integracije Kišinjeva, bila je prva država koja je pozdravila pobedu proevropskih partija u susednoj državi.
Majski izbori za Evropski parlament potvrdili su nadmoć demokratskih ideologija na kontinentu, odnosno narodnjaka, socijalista i liberala, koji su zajedno osvojili dve trećine mandata. Ali su istovremeno izazvali i zabrinutost zbog resurekcije diskriminatorne i antiimigracione retorike u skoro svim članicama unije. Od Madjarske i Francuske do Grčke i Holandije evroskeptične, ako ne i antievropske države, poslale su njihove predstavnike u Evropski parlament. Rumuniju u Strazburu i Briselu ne zastupa nijedan populistički ili ksenofobni parlamentarac. 32 mandata Bukurešta podelile su stranke koje pripadaju velikim kontinentalnim partijama i promoterima evropskih vrednosti- Socijaldemokratska partija (PSD), najveća stranka vladajuće koalicije pridružena evropskim socijalistima, zatim Nacionalna liberalna partija (PNL), koja je prošle godine pristupila narodnjacima, kao i Demokratsko-liberalna partija (PDL), Partija Narodnog pokreta (PMP) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) od ranije članice Evropske narodne partije.
Uz podršku svojih socijalističkih kolega i evropskih narodnjaka, Nemac Martin Šulc ponovo je izabran za šefa Evropskog parlamenta, sa dvoipogodišnjim mandatom. U skladu sa dogovorom dve stranke u drugoj polovini saziva rukovodstvo Evropskog parlamenta pripašće narodnjacima. Ostale evropske institucije smenile su rukovodstva ove jeseni. Posle 10 godina proširenja na Istok i Jug, Portugalac Žoze Manuel Baroso je predao dužnost predsednika Evropske komisije Luksemburžaninu Žan-Klod Junkeru. Umesto Belgijanca Hermana Von Rompija novi predsednik Evropskog saveta je Poljak Donald Tusk, prvi istočnoevropski predstavnik imenovan na ovu funkciju. Italijanka Frederika Mogerini preuzela je dužnost šefice evropske diplomatije od Britanke Ketrin Ešton. U novoj Evropskoj komisiji, Rumuniju zastupa bivša evroposlanica Korina Krecu, koja je izabrana za komesarku za regionalnu politiku. Posle pristupa Evropskoj uniji, u januaru 2007. godine, Rumun Leonard Orban obavljao je dužnost komesara za multilingvizam i Dačijan Čološ dužnost komesara za poljoprivredu, obojica bez političke pripadnosti.
I Severo-atlantska Alijansa zamenila je generalnog sekretara. Danac Anders Fog Rasmusen predao je štafetu Norvežaninu Jensu Stoltenbergu. Preuzimanjem rukovodstva NATO, Stoltenberg je preuzeo i dva veoma složena dosijea: na istoku zaledjeni odnosi sa Rusijom i jačanje bezbednosnih mera za saveznike na istočnom boku, uključujući i Rumuniju, a na jugu endemsku nestabilnost na Srednjem Istoku, gde džihadističkoj gerili neefikasne, slabe i korumpirane lokalne vlade ne mogu da odole. Velike površine u Sriji i Iraku pale su pod kontrolu samozvane terorističke organizacije «Islamska država» sa čijim se zločinima ne slažu ni njeni mentori iz mreže Al Kaida.
(prevod- Mirca Mihaj)
