Pregled glavnih medjunarodnih dogadjaja 2013.
2013 je bila godina u kojoj se čovečanstvo iscrpljeno ekonomskom i finansijskom krizom koncentrisalo na ublažavanje sukoba u arapskim državama i jačanju jedinstva u diverzitetu na nivou velikih kontinentalnih organizacija. Bila je ova godina potvrde pojedinih svetskih lidera, ali i bolnog rastanka od drugih.
România Internațional, 28.12.2013, 11:47
Evropska unija je ove godine povećala broj svojih članova na 28, posle prijema Hrvatske, bivše jugoslovenske republike podvrgnute najoštrijim pristupnim kriterjumima, tokom desetogodišnjeg procesa. Nastavljanje proširenja demantovalo je strepnje i kritike evroskeptika i dokazalo se suštinskim za nastavljanje pretvaranja u Srednjoj i Istocnoj Evropi. Evropski kalendar na duži rok uključuje i Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, zemlje koje se nalaze u predvorju potpisivanja sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Briselom. Proces je veoma složen, posebno u slučaju Ukrajine, bivše sovjetske republike koja se suočava sa masovnim narodnim protestom zbog nesigurnosti političkih lidera iz Kijeva kome da se priklone, Istoku ili Zapadu i koji su više naklonjeni Moskvi. Buduća ujedinjena Evropa, koja bi obuhvatila Moldaviju i Ukrajinu, rešila bi i pitanje separatističkog regiona Transnistrija, jer pregovori izmedju Moldavije, Rusije i Ukrajine o pravnom statusu Transnistrije tapkali su u mestu u 2013. godini.
Masovnije i brutalnije nego u zaledjenim sukobima u Evropi, žarišta rata u Africi i Aziji privukla su diplomatske energije za njihovo stišavanje. Posle izbijanja gradjanskog rata pre skoro tri godine, predsednik Bašar Al-Asad je postao jedan od negativnih heroja arapskog proleća. Njegovom režimu pripisana je odgovornost za hemijski napad u blizini Damaska, u kojem je poginulo više stotina osoba. Rusko-američki sporazum o uništavanju sirijskog hemijskog oružja do polovine 2014. godine otklonio je opasnost od američkog napada. U oružanom sukobu izmedju opozicije i pozicije u Damasku, prema podatcima Ujedinjenih Nacija, poginulo je više od 100 hiljada ljudi. U Egiptu vojska je svrgnula sa vlasti, posle samo godinu dana, Mohameda Morsija, prvog egipatskog predsednika koji je došao na vlast demokratskim putem. Zemlja je prošla kroz talas krvavih represalija, a novi ustav će samo pojačati političku ulogu vojske. Slični procesi usvajanja ustava odvijaju se u Tunisu i Jemenu, arapskim državama gde se ispoljavaju separatistički trendovi, zahtevi za autonomiju i terorizam koji nosi obeležje Al-Kaijde. U novembru 2013. godine, medjunarodna diplomatija zabeležila je veliki uspeh uverivši Iran da potpiše sa velikim silama istorijski sporazum o ograničavanju nuklearnog programa u zamenu za blaže ekonomske sankcije nametnute ovoj državi.
Svetska ekonomska kriza uvezena iz Sjedinjenih Američkih Država pre šest godina, imala je rušilačku snagu na mnoge evropske privrede. Grčka je bila jedna od najpogodjenijih i o njenom izlasku govorilo sa zabrinutošću. Posle masovnih medjunarodnih pozajmica i oštrog programa štednje, godina se završava postepenim povratkom Grčke medju zemljama sa privredama u usponu. I Kipar je ove godine bio na granici stečaja. Sredozemno ostrvo postalo je prva država a koja je nametnula kontrolna pravila za kapital da bi sprečila obrušavanje bankarskog sektora i da bi joj se odobrila finansijska pomoć od 10 milijardi evra. Završićemo ovo poglavlje informacijom o budžetskom kompromisu postignutom u Američkom kongresu koji je sprečio nastavljanje šestnaestodnevne paralizije savezne države i zabrinutost svetskih finansijskih tržišta koja funkcionišu po principu spojnih sudova.
Dogadjaji su rezultat ljudskih energija koje modelišu društva kojom lideri upravljaju. 2013. godina bila je godina izbijanja u prvi plan pojedinih lidera i nestanak drugih. Najjači čovek na planeti, Barak Obama, 20. januara osvojio je novi mandat predsednika Sjedinjenih Američkih Država. U Evropi, Nemci su ponovo izabrali Angelu Merkel za kancelarku, potvrdjujući političku stabilnost najjače evropske države. Od ove godine nove predsednike država imaju Iran, gde je Hasan Rohani obeležio dolazak reformatora na vlast, Venecuela i Egipat, a Holandija i Belgija nove monarhe. Ove godine, nažalost, rastali smo se od Margaret Tečer, gvozdene ledi Velike Britanije i od Nelsona Mendele, prvog crnoputog predsednika Južne Afrike. Neočekivane promene dogodile su se i u Vatikanu gde je rimokatolički poglavar Benedikt XVI. najavio napuštanje Svete stolice koju sada zauzima Papa Franja. Blistava lićnost doprinela je da publikacija Tajm proglasi Lićnošću godine. U svetu koja je sve udaljenija od religije, američka publikacija konstatuje da je novi rimokatolički poglavar promenio percepciju o Crkvi medju milionima ljudi koji su izgubili nadu u Crkvu.
