Pregled glavnih društveno-politilkih dogadjaja godine (2 deo)
Prema najnovijim podacima u Rumuniji je od izbijanja pandemije novog koronavirusa obolelo više od 600 000 osoba, a 15 000 premilo od posedica ove opake bolesti. Situacija nije nimalo ružičasta jer imamo stare bolnice sa zastarelom opremom, u kojima pacijenti ginu u požarima kao u gradu Pjatra Njamc,imamo nedovoljan broj lekara, onljn školsku nastavu bez tableta, fabrike sa katancem na vratima, ugostiteljki sektor na granici preživljavanja, zatvorena pozorišta i kinodvorane i male proizvodjače koji moraju da prodaju robu van pokrivanih pijaca. Epidemija nije nikoga poštedela, pogodila je celokupnu privredu i rumunsko društvo. Posle dvomesečnog vanrednog stanja, u maju je proglašeno stanje pripravnosti koje je na snazi i za vreme zimskih praznika. Pri kraju godine vlasti su usvojile nacionalni plan oporavka posle zdravstvene krize, plan koji za Rumuniju predvidja izdvajanje 30 miliardi evra iz evropskih fondova. Imamo takodje i masovnu kampanju vakcinisanja protiv novog koronavirusa, kao jedino rešenje za izlazak i košmarnog sna.
Bogdan Matei, 02.01.2021, 09:14
Koaliciona vlada Nacionalne liberalne partije, (PNL) Unije spasite Rumuniju i(SR) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji zamenila je jednobojnu liberalnu vladu Ludovika Orbana. Novi premijer je bivši liberalni šef finansija Florin Kacu, a podpredsednici Vlade lideri Unije spasite Rumuniju Dan Barna i Demokratskog saveza Madjara Kelemen Hunor. U novoj vladi Nacionalna liberalna partija ima 9 portfelja, Unija spasite Rumuniju 6, a Demokratski savez Madjara 3.
Liberal Ludovik Orban je izabran za predsednika Poslaničkog Doma, a Anka Dragu, članica Unije spasite Rumuniju-Plus, za predsednicu Senata. Podsećamo da je na parlamentarnim izborima 6. decembra zabeležena najslabija izlaznost: tri četvrtine ukupnog broja stanovnika sa pravom glasa nije izašlo na birališta. Strah od kovida, loše vreme i naročito nepoverenje u političku ponudu razlozi su za masovni bojkot izbora. Tesni rezultati pet parlamentarnih stranaka bili su i glavni razlog za dugotrajne pregovore o sastavljaju vlade. Posle jednogodišnje opozicije, Socijaldemokratska partija (PSD) postala je, po proverenom receptu, pobednica izbora sa oko 30% glasova, ali je u potpunosti izolovana u Parlamentu. Iako su uživali podršku predsednika Klausa Johanisa u predizbornoj kampanji, liberali su osvojili samo 25% glasova, Alijansa spasite Rumuniju-Plus 15%, rezultat mnogo bolji nego pre četiri godine ali slabiji nego na evroparlamentarnim izborima 2019. godine. Demokratski savez Madjara osvojio je, prema očekivanjima, 5%, proporcionalno sa udelom madjarske manjine u ukupnom stanovništvu Rumunije. Premijerno, u Parlament je sa oko 10% glasova ušla i nacionalistička stranka Alijansa za jedinstvo Rumuna (AUR), o kojoj se sada mnogo govori ali malo zna. Izborni cenzus nisu ispunile takozvane liderske partije, Partija narodnog pokreta (PMP) bivšeg predsednika Trajana Baseskua i Pro Rumunija, stranka bivšeg premijera Viktora Ponte kojoj je pristupio bivši predsednik Vlade i šef Alijanse liberala i demokrata (ALDE) Kalin Popesku Taričanu
Na lokalnim izborima 27. septembra izlaznost je bila od 46%, za samo 2% manja nego na prethodnim izborima. U Bukureštu je izlznost bila najslabija od svega 37%. Novi generalni gradonačelnik Bukurešta postao je matematičar i gradjanski aktivista Nikuăor Dan koji na čelu rumunske prestonice zamenjuje članicu Socijaldemokratske partije Gabrijelu Firea. Novi gradonačelnik nasledio je jednu prekomerno zagadjenu prestonicu, sa paralizovanim gradskim prevozom i zastarelom infrastrukturom. Po tri gradonačelničke funkcije osvijile su levica i Nacionalna liberalna partije i Unija spasite Rumuniju. Tesni rezultati zabeleženi su i na izborima za šefove županijskih odbora. Socijaldemokratska partija je osvojila večinu u južnim i istočnim delovima Rumunije, a liberali u zapadnim. Unija spsite Rumuniju osvijila je prvi put najveći broj glasova u Temišvaru, Brašovu, Alba Juliji i Bakau.
Na Evropskom prvenstvu u umetničkoj gimnastici u turskom Mersinu Rumunija je osvojila pet medalja u seniorskoj konkurenciji: srebrno odličje u ekipnom takmičenju, dve zlatne medalje, na gredi i na parteru, i dve srebrne medalje. Dve zlatne i jednu srebrnu medalju osvojila je Larisa Jordake, a srebrnu na gredi Silvijana Sfirigu. Nažalost osvajanjem tek 12. mesto ženska rukometna reprezentacija Rumunije je na Evropskom prvenstvu u Danskoj postigla svoj najslabiji rezultat od kada učestvuje na evropskim prvenstvima. Rukometašice su postigle samo jednu pobedu i doživele 5 poraza.
Seniorska fudbalska reprezentacija Rumunije nije uspela da se plasira na završni turnir Evropskog prvenstva, koji će se zbog pandemije održati sledeće godine. U omladinskoj konkurenciji, Rumunija je drugi put uzastopno obezbedila učešće na završni turnir. U grupi A protivnici Rumunije se Nemačka, Holandija i Madjarska, domačin prvenstva. Podsećamo da je 2019. godine u Italiji Rumunija stigla do polufinala i obezbedila mesto na Olimpijske igre u Tokiju.