Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja u svetu u 2021.godini

Dve godine pandemije ostavile su snažan pečat svuda u svetu i samo vakcina je donekle ublažila tragičnu situaciju. Od novog koronavirusa u svetu je preminulo skoro 5,5 miliona ljudi. Pored brojnih restrikcija, uvodjenje zelenog sertifikata dočekano je sa jedne strane sa negodovanjem ljudi koji smatraju da se na ovaj način krše ljudska prava, a sa druge strane ekonomske posledice pandemije primorale su komunitarni blok da formira fond za oporavak, iz koga članice mogu da primaju nepovratne fondove i kredite na bazi odobrenih nacionalnih planova oporavka i otpornosti od strane Evropske komisije. Sa epidemiološke tačke situacija ostaje i dalje neizvesna jer je kraj godine obeležila nova mnogo zaraznija varijanta koronavirusa Omikron.

Corina Cristea, 25.12.2021, 09:17

Dve godine pandemije ostavile su snažan pečat svuda u svetu i samo vakcina je donekle ublažila tragičnu situaciju. Od novog koronavirusa u svetu je preminulo skoro 5,5 miliona ljudi. Pored brojnih restrikcija, uvodjenje zelenog sertifikata dočekano je sa jedne strane sa negodovanjem ljudi koji smatraju da se na ovaj način krše ljudska prava, a sa druge strane ekonomske posledice pandemije primorale su komunitarni blok da formira fond za oporavak, iz koga članice mogu da primaju nepovratne fondove i kredite na bazi odobrenih nacionalnih planova oporavka i otpornosti od strane Evropske komisije. Sa epidemiološke tačke situacija ostaje i dalje neizvesna jer je kraj godine obeležila nova mnogo zaraznija varijanta koronavirusa Omikron.

Cene električe energije u Evropi oborile su sve dosadašnje rekorde i to na pragu zime i stručnjaci upozoravaju da će se ova kriza produbiti istovremeno sa padom temperature. Poskupljene energije je prioritetno pitanje na agendi Brisela, ali lideri članica Evropske unije nisu pronasli odgovor na križu. Večina članica donela je mere zaštite sopstvenih državljana i kompanija od posledica eksplozivnog poskupljenja energije. Smanjene su takse ili dodeljene neposredne subvencije najugroženijim domačinstvima. Iz Moskve, ruski lider Vladimir Putin je najavio da će priskočiti u pomoć Evropi i isporučiti veće količine goriva neophodne za stabilizaciju tržišta, ali iako su ruske isporuke gasa povečane one su ipak manje od prošlogodišnjih.

Koncentracija 100 000 ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom stvorila je zabrinutost u svetu jer se smatra da bi Moskva mogla da se sprema za napad. Ono što smo uradili 2014. godine spremni smo da ponovimo sada, u slušaju ruske invazije na Ukrajinu, slične nelegalnoj aneksiji Krima, upozorio je Vladimira Putina lider Bele kuće. U slučaju napad SAD i evropski saveznici uzvratice oštrim ekonomskim sankcijama, Vašington će isporučiti odbrambeno oružije Ukrajini, a položaj savenika na istočnom krilu NATO pakta ojačati. Vladimir Putin je naglasio da ruska vojska ne preti nikome i traži garancije da se Severoatlanska alijansa neće proširiti na Istok.

Veliki broj migranata na granici Belorusije sa Poljskom privukao je pažnju Evropske unije i Severoatlanske alijanse. Evropa je optužila Minsk za prevoz hiljada osoba iz Srednjeg istoka i pokušaj da predju granicu Evropske unije koja je u sukobu sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom nakon proslogodišnjih spornih izbora. ,,Na istočnoj granici Poljske vodi se nova vrsta rata u koji se migranti i dezinformacije koriste kao oružije, vodi se hibridni rat, izjavio je poljski predsednik Vlade Mateuš Mazovjetski.

Odluku o povlačenje vojnih snaga iz Avganistana posle dvadesetogodišnje misije doneo je lider Bele kuće Džo Bajden. Žurba sa kojom je doneta odluka o povlačenju vojnika bez rezervnog plana i nespremnost lokalnih snaga bezbednosti da odbrane zemlju od talibana olakšale su talibanima osvanjanje gradova. Uz pomoć 6000 američkih vojnika sa kabulskog aerodroma evakuisano je više desetina hiljada Amerikanaca, zapadnih državljana i avganistanskih saveznika.

Sednica kongresa SAD u januara, posvećena pobedi novoizabranog predsednika, demokrate Džoa Bajdena, zamišljena je kao simbolična. Situacija se medjutim otrgla kontroli kada su su pristalice tadanšjeg predsednika napadom na Kongres pokušale da sporeče priznavanje rezultata izbora za koje je Donald Tramp rekao da su namešteni. Lideri demokratskog sveta izrazili su zaprepašćenje i zabrinutost i osudili napad na demokratiju. Na kraju Donald Tramp je priznao da je njegov mandat prestao. Medjutim prva godina mandata Bajdena nije ispunila očekivanja, smatraju analitičari, zbog lošeg upravljanja pandemijom i galopirajuće inflacije.

Posle nesto više od 16 godina na vlasti demohriščanka Angela Merkel povukla se, a njena stranka prešla u opoziciju. Izborom Olafa Šolca za 9 kancelara Nemaške otvoreno je novo poglavlje u nemačkoj i evropskoj politici. Formirana je do sada nevidjena koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala, stranke koje ujedinjuje, bar po njihovim deklaracijama, želja za daljom modernizacijom Nemačke i očuvanje stabilnosti zemlje. Simboličnim susretom sa predsednikom Makonom, novi kancelar je uputio poruku da je francusko-nemački motor Evrope solidan i posle Angele Merkel.

Sa zakašnjenjem od jedne godine Evropsko tužilastvo, predvodjeno bivšom šeficom rumunske Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), Laurom Kodrucom Kjoveši počelo je rad u junu. Institucija ima zadatak da se bori protiv zoupotreblljavanja budžeta Unije. Nova struktura, sa sedištem u Luksemburgu, nadgleda i kako se troše fondovi iz Plana post pandemijskog oporavka. Od 27 članica Unije ovoj inicijativi nisu se pridružile Madjarska, Poljska, Irska, Švedska i Danska.

Konferencija organizacije ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP 26 okupila je u Glazgovu u novembru lidere zemalja sveta sa zadatkom da se dogovore o merama za rešavanje klimatske krize. Dogovor postignut posle dvonedeljih pregovora predvidja postepeno smanjenje eksploatacije uglja bez tehnologija za sprečavanje emisija uglendioksida i subvencija za fosilna goriva, priznajući istovremeno da je potrebna podrška razvijenih država za realizaciju ekološke tranzicije.

Odložene godinu dana Letnje olimpijske igre održane su u Tokiju ove godine uz učešće sportista iz 206 država. Po broju osvojenih medalja prvo mesto je pripalo SAD sa 113 odličja, 39 zlatnih medalja i 41 srebrnom. Drugo mesto je zauzela Kina sa 88 medalja, 38 zlatnih i 32 srebrne, a treće domaćin Japan sa ukupno 58 medalja, od kojih 27 zlatnih i 14 srebrnih.