Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje
Ekspertska vlada Rumunije donela je u sredu odluku da se lokalni izbori održe u nedelju 5. juna. Za pripremanje, organizovanje i odvijanje, vlada je iz državnog budžeta izdvojila više od 350 miliona leja, odnosno 75 miliona dolara. Kandidature se mogu podnositi od 11. do 26. aprila. Predizborna kampanja počinje 6. maja i traje 30 dana. U slučaju identičnog broja glasova dva ili više kandidata ili konstatovanih izbornih zloupotreba, organizuje se drugi krug 19. juna. Nezadovoljna aktuelnim Izbornim zakonom, Nacionalna liberlna partije (PNL) je saopštila da će tužiti vladu. Kopredsednica liberala Alina Gorgiu izjavila je: Demokratije nećmo imati u Rumuniji ako nećemo uspeti da nametnemo lokalne izbore u dva kruga. U samo jednom krugu, smena gradonačelnimka neće biti veća od 15-17%. Ako će zakon predvideti dva kruga, smena će biti na nivou od 70%
Roxana Vasile, 13.02.2016, 16:27
Ekspertska vlada Rumunije donela je u sredu odluku da se lokalni izbori održe u nedelju 5. juna. Za pripremanje, organizovanje i odvijanje, vlada je iz državnog budžeta izdvojila više od 350 miliona leja, odnosno 75 miliona dolara. Kandidature se mogu podnositi od 11. do 26. aprila. Predizborna kampanja počinje 6. maja i traje 30 dana. U slučaju identičnog broja glasova dva ili više kandidata ili konstatovanih izbornih zloupotreba, organizuje se drugi krug 19. juna. Nezadovoljna aktuelnim Izbornim zakonom, Nacionalna liberlna partije (PNL) je saopštila da će tužiti vladu. Kopredsednica liberala Alina Gorgiu izjavila je: Demokratije nećmo imati u Rumuniji ako nećemo uspeti da nametnemo lokalne izbore u dva kruga. U samo jednom krugu, smena gradonačelnimka neće biti veća od 15-17%. Ako će zakon predvideti dva kruga, smena će biti na nivou od 70%
Posle lokalnih izbora ovog leta, u jesen nas očekuju parlamentarni izbori.
Premijer Rumunije Dačijan Čološ upozorio je da u Rumuniji postoji veliki broj stanovnika koji žive ispod granice siromaštva. Za pomoć ovoj kategoriji, vlada je ove nedelje donela dugoročnu strategiju suzbijanja siromaštva. Predsenik rumunske vlade predložio je plan mera koje bi se realizovale iz domaćih i evropskih fondova. Dačijan Čološ je podvukao: Prilikom rodjenja deteta pored zdravstvenog skriniga treba da osiguramo vakcine i da se uverimo da svako dete dobija identitet. Postoje slučajevi kada porodice nemaju stalno mesto boravka i zbog toga deca ostaju bez identiteta. Treba da poboljšamo i Nacionalni program Svako dete u zabavište merama za nabvku pribora, odeće i vitamina. Istovremeno treba smanjiti procente napuštanja škole.
Plan predvidja i socijalne programe kao iprofesionalnu integraciju.
Sprečavanje bolesti košta manje od lečenja, a efekti programa prevencije mogu se pojaviti za 5-10 godina. Polazeći od ovog principa mnogi liberalni parlamntarci podneli su zakonsku inicijativu prema kojoj stanovnici Rumunije koji ne žele da učestvuju u programima prevencije mogli bi da podnose, delimično ili u potpunosti, troškove lečenja. Kontraverzni nacrt zakona nalazi se na javnoj raspravi do 1. marta. Sa druge strane Nacionalni centar za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti javlja da je od svinjskog gripa u Rumuniji umrlo 8 osoba u prvoj nedelji februara meseca. U ovoj sezoni od zaraze virusom AH1N1 umrlo je 9 stanovnika Rumunije. Zdravstvene vlasti su zabrinute i zbog probavnih problema većeg broja hospitalizovane dece u Bukureštu i Županiji Ardješ. Bolest je izazvala i bubrežne probleme.
Danijel Dijakonesku imenovan je za vršioca dužnosti predsednika Nacionalne agencije poreske uprave- saopštio je premijer Dačijan Čološ posle smene Djelua Diakonua sa čela ove institucije. Dijakonu i podpredsednik Nacionaln agencije poreske uprave Mihaj Vatašoju biće krivićno gonjeni pod osnovanom sumnjom da su počinili krivično delo korupcije. Tužioci su u istom sudskom predmetu tražili i privodjenje i pritvor za poslanika Socijal-demokratske partije (PSD) Madalina Vojkua i Nikolaja Pauna, predstavnika romske nacionalnosti u rumunskom Parlamentu. Vojku i Paun se terete za nekorektno trošenje evropskih fondova namenjenih romskoj zajednici. Od 2010- 2015. godine, pod izgovorom da će pomoći mnogim Romima da pronadju posao oni, Vojku i Paun su nenamenski trošili više od 6 miliona evra u sopstveni interes.
Devedesetogodišnji Aleksandru Višinesku bivši komandant zatvora u gradu Ramniku Sarat odveden je u zatvor samo nekoliko sati nakon sto je proglašenja konacna sudska odluka o dvedesetogodišnjoj zatvorskoj kazni za zločin protiv čovečnosti. Od 1956 do 1963. godine Višinesku je bio komandant zatvora kada su politički zatvorenici bili podvrgnuti nehumanim metodama. Sudija Valentin Šelaru u obrazlozženju navdi: U svojstvu komandanta zatvora Višinesku je iz političkih razloga podvrgavao zatvorenike fizičkim i psihičkim torturama i likvidaciji
Uzrok smrti zatvorenika bio je dugotrajni ali efikasni proces fizičke i psihičke torture.
