Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (30.11.2024)

Organizovanje izbora u Rumuniji, od evroparlamentarnih, lokalnih predsedničkih i partalemtarnih nije bilo, bar teorestki, nimalo lak zadatak za rumunske vlasti i društvo upošte.

Roxana Vasile и Mircea Mihai, 30.11.2024, 00:00

Organizovanje izbora u Rumuniji, od evroparlamentarnih, lokalnih predsedničkih i partalemtarnih nije bilo, bar teorestki, nimalo lak zadatak za rumunske vlasti i društvo upošte. Posle prvog kruga predsedničkih izbora 24. novembra pored logističkih izazova dogodio se ogroman politički i društveni skandal. Supotno prognozama, prvo mesto je osvojio nezavisni i suveranistički kandidat Kalin Djordjesku, koji važi za proruskog ekstremiste, dok je drugo mesto po broju osvojenih glasova pripalo Eleni Laskoni kandidatkinji opozicione Unije spasite Rumuniju (USR). Laskoni je osvojila drugo mesto sa samo 3 000 glasova više od socijaldemokratskog premijera Marčela Čolakua. Premijer Čolaku je posle objavljivanja rezultata podneo ostavku na dužnost predsednika stranke, kao i Nikolaje Čuka, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) koji je zauzeo tek 5 mesto. Ustavni sud Rumunije, koji je zasedao u četvrtak posle podnošenja žalbe jednog kandidata koji je tvrdio da su svi glasovi jednog kandidata koji se povukao iz trke preneti na drugog kandidata, doneo odluku da se prebroje svi valjano izraženi glasovi. Odluka Ustavnog suda naišla je na oštre kritike večine kandidata za predsedničku dužnost koji su upozorili da bi eventualno poništenje izbora 24. novembra moglo da izazove ozbiljne tenzije i nestabilnost. U medjuvremenu, Vrhovni savet odbrane zemlje zaključio je na održanoj sednici da su postojali sajber napadi sa ciljem da se utiče na korektnost izbornog procesa. Istovremeno jedan od kandidata-navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta odbrane zemlje, imao je preferencijalni tretman i masovnu izloženost na platformi Tik Toka. Kineska platforma odbila je sve optužbe upućene direktno Kalinu Djordjeskuu, sa napomenom da je večina kandidata imala iste uslove na platformi, a oni koji su pobedili vodili su kampanju i na drugim digitalnim platformama kao i u tradicionalnim medijima. Sa svoje strane Specijalna telekomunikacijska služba obavestila je javnost da je za izbore 24. novembra preduzela i sprovela sve proaktivne mere za sprečavanje rizika po sajber bezbednost i da su informatički sistemi funkcionisali u optimalnim parametrima. Odjeci prvog kruga predsedničkih izbora zasenili su zakonodavne izbore zakazane za 1. decembar, za Nacionalni praznik Rumunije. Od ishoda glasanja na parlamentarnim izborima zavisi sastav budućeg Parlamenta i Vlade. Posle izborne kampanje više od 8000 kandidata tridesetak političkih stranaka i alijansi i 19 organizacija nacionalnih manjina nada se ulasku u Parlament. Dok se u Rumuniji parlamentarni izbori održavaju samo 1. decembra na skoro 19 000 glasačkih mesta, rumunski državljani koji žive i rade u inostranstvu imaju na raspolaganju dva dana za glasanje, u subotu 30. novembra i nedelju 1. decembra. Istovremeno sa prvim krugom predsedničkih izbora, u Bukureštu je održan i referendum na inicijativu generalnog gradonačelnika Nikušora Dana. Na pitanje da li se slažete da Gradski savet Bukurešta odlučuje o rasporedi fondova od poreza i taksi ostalim sektorima, 64% glasača je odgovorilo potvrdno. Više od 66% stanovnika Bukurešta opredeliulo se za izdavanje gradjevinskih dozvola od strane gradonačelnika. Na treće pitanje o iskorenjivanju konzumiranja droga u školama, 84% je odgovorilo da Gradski savet Bukurešta treba da finansira program suzbijanja konzumiranja droga u školama. Izlaznost na referendum bila je od 41%.

Bukurešt je pozdravio odluku Komiteta stalnih predstavnika vlada zemalja Evropske unije o ulasku Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor i sa kopnenim granicama od 1. januara 2025.godine. Ova odluka je u Briselu prihvaćena jednoglasno. Dogovor će biti upućen na usvajanje Savetu sa pravosudje i unutrašnje poslove polovinom decembra. Sa druge strane, Rumunija je ispunila i sve uslove koji se tiču stope odbijanja ulaznih viza u SAD. Američki Stejt dipartment objavio je izveštaj u kojem se navodi da je stopa odbijanja izdavanja vize pala ispod 3 % koliko je potrebno po američkom zakonodavstu. Ove godine od oko 80 000 zahteva za izdavanje američke vize državljanima Rumunije američka diplomatska predstavništa odobrila su 78 000.

Novi sastav Evropske komisije izglasan je u Evropskom paralmetu. Jedan od podpredsednika evropske vlade predsednice Ursule fon der Lajen je i Rumunka Roksana Minzatu. Prva inicijativa novog sastava je usvajanje strateškog plana za razvoj evropske privrede i konkurentnosti. Roksana Minzatu je zadzžena za socijalne politike i profesionalne pripreme evropskih radnika. Minzatu će upravljati i pripremama za krizne periode koje se odnose na samo na ratove ili klimatske katastrofe, već i na zelenu tranziciju, digitalizaciju i socijalna pitanja. Nova komisija preuzeće mandat 1. decembra.