Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (19-25.06.2017)

Ove nedelje u Bukureštu je zabeležena jedna premijera: po prvi put nakon 1989. vladajuća koalicija je izglasala nepoverenje sopstvenoj vladi. Za nepoverenje glasalo je 241 parlamentarac. Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija Spasite Rumuniju (USR), Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) i Partija Narodnog pokreta (PMP) uzdržale su se od glasanja, smatrajući da se u ovom slučaju radi o unutrašnjem problemu koalicije, koju formiraju Socijaldemokratska partija (PSD) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE). Zahetv za glasanje o nepoverenju usledio je posle odluke premijera da ne podnese ostavku, iako mu je vladajuća koalicija uskratila političku podršku. On je odbacio zaključke analize šestomesečne aktivnosti vlade, smatrajući da su neutemeljene. Posle glasanja premijer u ostavci, Sorin Grindeanu, je izjavio da je veoma važno da Socijademokratska partija ostane ujedinjena: «Nadam se da Parlament nije pogrešio prilikom glasanja i da će Socijaldemokratska partija imenovati novog premijera. Važno je da izađemo iz ove blokade i da investitorima i kancelarijama sveta prenesemo da će Rumunija ostati stabilna i predvidljiva zemlja. Socijaldemokratska partija nije Liviu Dragnea, ali ni Sorin Grindeanu». Predsednik socijaldemokrata Liviju Dragnea je precizirao da je ova stranka izašla iz ove političke krize ojačana i da će budući premijer biti čovek sa vizijom koji može da realizuje program vlade: «Rumunija se vratila u normalno stanje. Odgovornost za ovu političku akciju preuzele su Socijaldemokratska partija i Alijansa liberala i demokrata, jer nismo želeli da rizikujemo da se ambiciozan progarm vlade stavi pod veliki znak pitanja. Za nas je ostao i ostaće najvažniji program vlade koji će menjati Rumuniju u pozitivnom pravcu». Predsednik Klaus Johanis počiće u ponedeljak konsultacije sa parlamentarnim strankama u vezi sa formiranjem nove vlade.

Daniela Budu, 24.06.2017, 14:36

Ove nedelje u Bukureštu je zabeležena jedna premijera: po prvi put nakon 1989. vladajuća koalicija je izglasala nepoverenje sopstvenoj vladi. Za nepoverenje glasalo je 241 parlamentarac. Nacionalna liberalna partija (PNL), Unija Spasite Rumuniju (USR), Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) i Partija Narodnog pokreta (PMP) uzdržale su se od glasanja, smatrajući da se u ovom slučaju radi o unutrašnjem problemu koalicije, koju formiraju Socijaldemokratska partija (PSD) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE). Zahetv za glasanje o nepoverenju usledio je posle odluke premijera da ne podnese ostavku, iako mu je vladajuća koalicija uskratila političku podršku. On je odbacio zaključke analize šestomesečne aktivnosti vlade, smatrajući da su neutemeljene. Posle glasanja premijer u ostavci, Sorin Grindeanu, je izjavio da je veoma važno da Socijademokratska partija ostane ujedinjena: «Nadam se da Parlament nije pogrešio prilikom glasanja i da će Socijaldemokratska partija imenovati novog premijera. Važno je da izađemo iz ove blokade i da investitorima i kancelarijama sveta prenesemo da će Rumunija ostati stabilna i predvidljiva zemlja. Socijaldemokratska partija nije Liviu Dragnea, ali ni Sorin Grindeanu». Predsednik socijaldemokrata Liviju Dragnea je precizirao da je ova stranka izašla iz ove političke krize ojačana i da će budući premijer biti čovek sa vizijom koji može da realizuje program vlade: «Rumunija se vratila u normalno stanje. Odgovornost za ovu političku akciju preuzele su Socijaldemokratska partija i Alijansa liberala i demokrata, jer nismo želeli da rizikujemo da se ambiciozan progarm vlade stavi pod veliki znak pitanja. Za nas je ostao i ostaće najvažniji program vlade koji će menjati Rumuniju u pozitivnom pravcu». Predsednik Klaus Johanis počiće u ponedeljak konsultacije sa parlamentarnim strankama u vezi sa formiranjem nove vlade.

Šef rumunske države Klaus Johanis boravio je ove nedelje u poseti Nemačkoj gde je vodio razgovore sa kancelarkom Angelom Merkel i njegovim nemačkim kolegom Frankom Valterom Štajnmajerom o privilegovanim odnosima, o situaciji u Evropskoj Uniji i transatlantskim odnosima. Nemačka kancelarka je naglasila da Bukurešt i Berlin dele iste stavove prema Bregzitu, odbrani granica, kao i prema terorizmu i migraciji. Angela Merkel je naglasila da je Rumunija postigla zapažene rezultate na planu pravne države i u borbi protiv korupcije, uz napomenu da slabljenje ovih rezultata ne bi bilo dobro. Odnosi sa Nemačkom za Rumuniju nisu samo od strateške važnosti, već i privilegovani, jer sa ovom zemljom imamo jedne od najboljih odnosa, izjavio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis koji je prisustvovao skupu posvećenom bilateralnim odnosima između dve države. On je podsetio na ekonomsku komponentu u porastu i na nemačku manjinu u Rumuniji, koja je, po oceni šefa države, pravi katalizator dijaloga između dve države: «Za Rumuniju partnerstvo sa Nemačkom ima stratešku važnost i osnovni je spoljnopolitički element. Desetogodišnja pripadnost Evropskoj Uniji i ceo evropski i evraoatlantski put Rumunije predstavljali su period spektakularnih pretvaranja u našoj istoriji, a Nemačka, pod čijim smo predsedništvu pristupili Evropskoj Uniji, bila nam je oduvek partner od poverenja». Predsednik Rumunije održao je i govor u Nemačkom istorijskom muzeju u Berlinu povodom komemoracije žrtava proterivanja i izjavio da trenutno migracija predstavlja problem za celu međunarodnu zajednicu.

Na marginama sednice Evropskog saveta u Briselu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis, razgovarao je sa svojim francuskim kolegom, Emanuelom Makronom, o bilateralnim odnosima, evropskim poslovima i međunarodnim pitanjima. Letnji samit Evropskog saveta bio je ovoga puta posvećen budućoj evropskoj konstrukciji, a glavna tema suzbijanje terorizma. Evropski savet je doneo odluku da tesnije sarađuje sa on-lajn industrijom, a evropski lideri su postigli saglasnost o osnivanju stalnog mehanizma evropske saradnje u oblasti odbrane, koji predviđa veću integraciju zemalja članica na ovom planu. Rumunija pažljivo prati sve što se dešava u evropskoj odbrani. Predsednik Klaus Johanis, objasnio je u Briselu da je zvanični Bukurešt veoma zaiteresovan za takozvanu strukturnu saradnju u bezbednosnoj oblasti i spoljnoj odbrani. Šef države je dodao da se još ne može reći u kojim će borbenim grupama biti Rumunija ili koje vojne kapacitete treba da razvija: «Rumunija je veoma zainteresovana, jer želimo tesnu saradnju među svim članicama unije i mi ćemo u ovoj oblasti dati naš doprinos, uz napomenu da ne želimo da razvijamo paralelizam sa Severoatlantskom alijansom, već da razvijamo strukture koje će zadovoljavati potrebe unije i sa druge strane, dopuniti, a ne konkurisati strukturama Alijanse. Evropski lideri su preuzeli odgovornost da do kraja ove godine završe rad na novom sistemu razmene informacija o granicama.