Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (08.03.2025)
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjasnio se u Briselu za aktivniju ulogu Evrope u održavanju mira na kontinentu, podržao je Ukrajinu i povećanje vojnih izdataka.
Daniela Budu и Mircea Mihai, 08.03.2025, 00:00
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan izjasnio se u Briselu za aktivniju ulogu Evrope u održavanju mira na kontinentu, podržao je Ukrajinu i povećanje vojnih izdataka. Boložan je u Briselu učestvovao na vanrednom Evropskom svetu u čijim su radovima učestvovali šefovi država i vlada Evropeke unije koji su obećali podršku Ukrajini u kontekstu spoljne politike američkog predsednika Donalda Trampa i podržali povećanje troškova za odbranu. Evropska unija je pripremila plan o naoružavanju, koji je dobio podršku zemalja članica, plan čiji je glavni prioritet jačanje odbrane na istočnom boku, od Baltičkog do Crnog mora. Članice Unije imaće na raspolaganju fond od 150 miliardi evra za vojne izdatke. O ovom planu Ilije Boložan je izjavio: ,,Dobar deo ove investicije biće usmeren na ovu zonu, a proizvodni deo na celu teritoriju Evropske unije. Mislim da je ovo šansa i za našu odbrambenu industriju. Deo ovih proizvoda mogu da se proizvode u rumunskim fabrikama i istovremeno da se otvore nova radna mesta’’.
Kad je reč u o Ukrajini, Rumunija neće uputiti vojne snage u susednu državu, ali može da postane regionalni vojni centar i podrška snagama savezničkih država. Ilije Boložan je naglasio: ,,Prisustvo Rumunije biće potrebno da bi se videlo da li postojji potreba da se upotrebi naša infrastruktura, vojne baze ili druge vrste vojne infrastrukture, luke i aerodromi’’.
Posle samita u Briselu Ilije Boložan je precizirao da Rumunija nije u stanju da duplira troškove za odbranu od jedne do druge godine sa napomenom da je Bukurešt za odbranu izdvajao 2,2% bruto društvenog proizvoda u verme kada je evropski prosek bio od 1,9%.
U telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom Severnoatlanske alijanse Markom Ruteom vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan istakao je da je Severnoatlanska alijansa glavni garant bezbednosti Rumunije. Insistirao je Ilije Boložan i na posebnom značaju transatlanskih odnosa i na američkom prisustvu u Evropi, koje je od od suštinskog značaja za bezbednost kontinenta. Rumunija će i dalje dati doprinos stabilnosti i bezbednosti istočng boka Severnoatlanske alijanse zajedno sa svojim partnerima i podržava jačanje bezbednosti u crnomorskoj zoni, dodao je Boložan. U vezi sa situacijom u Ukrajini, vršilac dužnosti predsednika Rumunije je izjavio da je potreban pravedan i trajan mir i da je veoma važna podrška susednoj državi. Mark Rute je zahvalio Rumuniji na doprinosu u svojstvu saveznice kao i članice koja odgovorno postupa kao važan faktor stabilnosti i bezbednosti crnomorskog regiona i istočnog boka Alijanse.
Rumunija kategoricki odbacuje izjave Ruske spoljne obaveštajne službe prema kojima je Evropska unija ucenjivala Rumuniju da blokira kandidaturu nestranačkog kandidata Kalina Djordjeskua na predsedničkim izborima u maju. Bez ikakog dokaza, ruska spoljna obaveštajna služba navodi da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahtevala od rumunskih vlasti da zabrane Djordjeskuu da učestvuje na narednim predsedničkim izborima jer bi u suprotnom pristup Rumunije evropskim fondovima bio ograničen. Premijer Rumunije Marčel Čolaku smatra su komentari ruske obaveštajne službe u vezi sa odlukama rumunskih vlasti neprihvatljivi. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije okvalifikovalo je optužbe ruske obaveštajne službe ,,smesnim i ništavnim’’ i da su deo jedne hibridne kampanje podrivanja demokratije i poverenja u rumusnke vlasti. U medjuvremenu Kalinu Djordjeskuu je potvrdjen sudski nadzor u trajanju od 60 dana nakon odluke sudija koje su u četvrtak odbile njegovu žalbu kao neutemeljenu. Tužioci optužuju Djordjeskua za destabilizaciju zemlje u saradnji sa plačenicima Horacija Potre, nakon što je Ustavni sud Rumunije poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora.
Apelacioni sud u Bukureštu odredio je pritvor dvojici članova jedne grupe tipa vojne strukture pod optužbom za izdaju i veze sa ruskima gentima. Odredjen je i 60-dnevni sudski nadzor četvorici članova ove grupe. Istraga se vodi i protiv osumničenog Radua Teodorua, 101-godišnjeg rezervnog generala Rumunske vojske. Prema optužnici Direkcije za brorbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), cilj grupe bilo je povlačenje Rumunije iz Severnoatlanskog saveza, rušenje ustavnog poretka, ukidanje političkih stranaka, donošenje novohg ustava i promenu državne zastave, himne i naziva zemlje. Istražni organi navode da su članovi ove grupe tražili pomoć od pojedinih oficira Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu i da su stupili u kontakt sa agentima jedne strane države u Rumuniji i Rusiji. U medjuvremenu rumunske vlasti su ruskog vojnog atešea u Bukureštu proglasile nepoželjnom osobom kao i njegovog pomoćnika. Rumunska obaveštajna služba (SRI) precizira da su dvojica prikupljala informacije iz interesnih oblasti i podržavali protivustavne demarše sestorice optuženih Rumuna. Nedavno se ime zamenika vojnog atasea Ambasade Ruske Federacije u Bukureštu pojavilo i u krivičnom postupku koji se vodi protiv Kalina Djordjeskua, bivšeg kandidata na predsedničkim izborima.
