Pregled glavnih društveno-političkih događaja (16-22.11.2015)

Posle izglasavanja poverenja u rumunskom parlamentu nova vlada u Bukureštu predvođena premijerom Dačijanom Čološom prionula je na rad. Na kratki i srednji rok vlada će izraditi budžet za 2016. godinu i organizovati parlamentarne i lokalne izbore. Vlada će imati u vidu i donošenje desetogodišnjeg investicionog plana, Nacionalnu razvojnu strategiju i reforme vaspitanja i zdravstva. Natojaće se, takođe, da se unapredi i ojača uloga Rumunije u EU i NATO, jačanje i razvoj strateškog partnerstva sa SAD, kao i podrška evorpskim integracionim težnjama Republike Moldavije, države sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Očekivanja stanovnika Rumunije od nove ekspsertske vlade su velika. Predsednik Klaus Johanis je u vezi sa ovim pitanjem izjavio: ,, Imate priliku da dokažete kako se efikasno može upravljati državom u jednoj složenoj godini i sa velikim očekivanjima stanovništva. Treba da budete svesni da očekivanja dolaze i od strane političara. Uveren sam da svi žele da sve teče kao švajcarski sat, ali za to nam je potrebna efikasna vlada“.

Roxana Vasile, 21.11.2015, 14:45

Posle izglasavanja poverenja u rumunskom parlamentu nova vlada u Bukureštu predvođena premijerom Dačijanom Čološom prionula je na rad. Na kratki i srednji rok vlada će izraditi budžet za 2016. godinu i organizovati parlamentarne i lokalne izbore. Vlada će imati u vidu i donošenje desetogodišnjeg investicionog plana, Nacionalnu razvojnu strategiju i reforme vaspitanja i zdravstva. Natojaće se, takođe, da se unapredi i ojača uloga Rumunije u EU i NATO, jačanje i razvoj strateškog partnerstva sa SAD, kao i podrška evorpskim integracionim težnjama Republike Moldavije, države sa većinskim rumunofonskim stanovništvom. Očekivanja stanovnika Rumunije od nove ekspsertske vlade su velika. Predsednik Klaus Johanis je u vezi sa ovim pitanjem izjavio: ,, Imate priliku da dokažete kako se efikasno može upravljati državom u jednoj složenoj godini i sa velikim očekivanjima stanovništva. Treba da budete svesni da očekivanja dolaze i od strane političara. Uveren sam da svi žele da sve teče kao švajcarski sat, ali za to nam je potrebna efikasna vlada“.

Jedna vlada odlazi druge dolaze, a za vladu bivšeg socijaldemokratskog premijera došao je trenutak bilansa. Sadašnji lider, Socijaldemokratske partije, Liviu Dragnea, glavne stranke valadajuće koalicije, izjavio je da je vlada 2012. godine preuzela privredu koja je počela polako da izlazi iz krize i uspela je da postigne privredni rast od 3,8%, jedan od najviših u EU. Trenutno, budžetski deficit iznosi 1,5% bruto nacionalnog proizvoda, i za 3,9% je manji nego u 2011. Liviu Dragnea je dodao: ,,Rumunija se manje zaduživala na spoljnom i domaćem tržištu jer je privreda beležila dobre rezultate, BDP je povećan sa 133. milijarde evra na 158 milijardi u 2015. Na ovaj način vlada Viktora Ponte je imala potrebne finansijske fondove za povećanje ličnih dohodaka i smanjenja poreza, kao i korektnim merama poreskog zakona da ohrabri poslovnu atmosferu“.

Mnogi optužuju Viktora Pontu za neprestani sukob sa bivšim predsednikom Trajanom Baseskuom, kao i za navodne korupcijske afere i poraz na predsedničkim izborima 2014.

Predsednik Klaus Johanis, potpisao je u četvrtak, Zakon o dopisnom glasanju, posle ocene o ustavnosti ovog zakona. Dokumet između ostalog predviđa da, rumunski državljani sa prebivalištem u inostranstvu koji žele da glasaju dopisnim putem treba da se upišu u izborni registar, na bazi ličnog zahteva koji će biti upućen poštom diplomatskom ili konzularnom predstavništvu u državi u kojoj imaju prebivalište. Upis u izborni registar može se realizovati i onlajn. Novim zakonom želi se da se spreče propusti na izborima u novembru 2014. kada više hiljada državljana Rumunije nije moglo da glasa. U prvoj fazi, zakon će se primeniti iduće godine na parlamentarnim izborima, i ako se dokaže njegova efikasnost mogao bi se primeniti i na predsedničke i evroparlamentarne izbore.

Terorizam deluje samo kada izaziva strah, izjavio je predsednik Klaus Johanis, posle krvavih atentata u Parizu, u kojima je poginulo dvoje rumunskih državljana: ,,Ako će strah prodreti u društveno tkivo naše zemlje tek tada će teroristi ostvariti njihov cilj. Ne smemo im dopustiti da se tako nešto desi. Ne smemo dopustiti da ksenofobija, ultranacionalizam, šovinizam postanu relevantni u našim društvima. Ni po koju cenu ne treba dopustiti da ovaj strah dovede do stigmatizacije nedužnih, religioznih zajednica“. Saveznica Francuske u Severoatlanskoj alijansi i partner u EU, frankofona i frankofilna Rumunija pridružila se merama međunarodne zajednice za sprečavanje sličnih atentata. Prema oceni predsednika Johanisa, iz poštovanja prema etnilkim i religioznim zajednicama, muslimansko stanovništvo Rumunije neće biti pod nadzorom. Većina Tatara i Turaka koji žive na jugoistoku Rumunije, njih oko 70. 000 Muslimana predstavljaju primer integracije i lojalnosti prema rumunskoj državi.

Tri nedelje posle katastrofalnog požara u bukureštanskom klubu Kolektiv bilans žrtava približava se brojci od 60. Od četrdeset ranjenih u klubu 10. se nalaze u bukureštanskim bolnicama u kritičnom ili teškom stanju, 30. se leče u inostranstvu. Tragedija se dogodila na rok koncertu. Požar koji je izbio izazvao je mnogima teške opekotine ali broj poginulih je izazvala kombinacija otrovnih gasova.