Pregled glavnih društveno-političkih događaja nedelje (13.07.2024)

Pet lidera NATO-a, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena i rumunskog predsednika Klausa Johanisa, potpisali su na savezničkom samitu u Vašingtonu izjavu kojom se obavezuju da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne odbrambene sisteme Patriot.

Marija Nenadić-Zurka и Ştefan Stoica, 13.07.2024, 14:02

Ukrajina, centralna tačka savezničkog samita u Vašingtonu

Pet lidera NATO-a, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena i rumunskog predsednika Klausa Johanisa, potpisali su na savezničkom samitu u Vašingtonu izjavu kojom se obavezuju da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne odbrambene sisteme Patriot. Kijev će tako moći da koristi Patriot baterije koje su donirale Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Rumunija, kojima su dodate komponente koje obezbeđuje Holandija i sistem koji je donirala Italija. „Mi radimo sve ove stvari: podržavamo Ukrajinu, doniramo Patriot, pomažemo Moldaviji, pomažemo i drugima u regionu, jer možemo i zato što mislimo da je to ispravno“, izjavio je predsednik Johanis. Prema njegovim rečima, Rumunija se transformisala iz države koja je molila da dobije pomoć bilo koje vrste u državu koja ima snagu, energiju i mogućnosti da izvozi bezbednost širom regiona. Na bilateralnom nivou, Klaus Johanis i njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski potpisali su u Vašingtonu sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti. Reč je o političkom dokumentu koji sistematizuje postojeću saradnju dve zemlje u različitim oblastima i obuhvata aspekte vezane za opredeljenje Kijeva da nastavi neophodne reforme na svom evropskom i evroatlantskom putu, poštovanje prava nacionalnih manjina, kao i saradnju u borbi protiv prekograničnog kriminala. Pomoć Ukrajini bila je glavna tačka dnevnog reda NATO samita. „Nameravamo da aktiviramo osnovni paket od najmanje 40 milijardi evra za sledeću godinu, a zatim da održimo bezbednosnu pomoć na održivom nivou, tako da Ukrajina pobedi“, obećale su zemlje članice.

Otvoreni protest, maskirani protest

Na internom planu, sedmica je počela manje uobičajenim protestom, koji su organizovali računovođe i ekonomisti pod moto-om „Bez haosa u poreskom zakonodavstvu“. U Bukureštu i drugim gradovima učesnici su osudili zakonodavne akte i fiskalne mere koje smatraju opresivnim, jer bi duboko pogodile svakog preduzetnika, ekonomistu, računovođu kao i poreske obveznike u Rumuniji. Demonstranti kažu da uvođenje mehanizama poput e-Računa ili e-TVA, zapravo, povećava birokratiju. Protest računovođa je unapred najavljen. Nije bilo isto na Međunarodnom aerodromu Otopeni, gde je otkazano na desetine internih i eksternih letova nacionalne kompanije TAROM nakon što su se neki od pilota proglasili nesposobnim za letenje. Kasnije se ispostavilo da je to bila neka vrsta maskiranog štrajka, neblagovremeno najavljenog, koji je pogodio mnoge putnike i naneo nove gubitke kompaniji. Letovi su nastavljeni sledećeg dana, nakon što je uprava TAROM-a zaključila sporazum po pitanju plata sa osobljem. Evropska komesarka za transport Adina Valean rekla je da problem u Taromu nije povoljan, s obzirom na to da kompanija koristi državnu pomoć koju je odobrila Evropska komisija. TAROM svake godine trpi značajne finansijske gubitke, a analitičari se pitaju da li su napori države da ga reorganizuje i spase nekako uzaludni.

Problemi u transportu

Saobraćaj na DN7 Valea Oltului, vitalnoj arteriji koja prolazi kroz Karpate i obezbeđuje vezu sa centralno-zapadnim deonicama autoputa, zatvoren je mesec dana, tokom dana, zbog radova na raščišćavanju u cilju izgradnje autoputa Sibinj-Pitešti. Autoput na koji se čeka preko 3 decenije. Ograničenja zadaju glavobolje prevoznicima i ne samo njima, a nije trebalo mnogo da se vide efekti: na ionako preopterećenom DN1 između Ploeštija i Brašova stvorilo se nekoliko saobraćajnih zastoja. I to nije sve što se tiče transporta: Most prijateljstva Đurđu-Ruse preko Dunava pušten je u remont, na bugarskoj strani, na dve godine, u sredu. Rumunskim građanima se savetuje da koriste druge granične prelaze sa Bugarskom, turističkom destinacijom za Rumune, ali i tranzitnom zemljom za Grčku i Tursku, dve glavne destinacije tokom leta.

Kontroverzna uredba

Vlada je u četvrtak izmenila hitnu uredbu o testiranju vozača na drogu, nakon što je normativni akt naišao na žestoke kritike civilnog društva. Vozačima koji na testu budu pozitivni ili ga odbiju oduzima se dozvola, ali je vraćaju za 3 dana, ako laboratorije sudske medicine za to vreme ne daju preliminarni rezultat analize krvi. Jedno nevladino udruženje zatražilo je poništavanje uredbe o testiranju na droge, jer uredba navodno sadrži neodgovarajuće odredbe, poput pojave pozitivnih rezultata čak i u slučaju konzumiranja lekova za prehladu.

Toplotni talas u Rumuniji

Rumunski meteorolozi izdali su, za kraj nedelje, do sada najobimniji crveni meteoalarm za toplotni talas, koji pokriva tri četvrtine teritorije zemlje. Vikendu je prethodilo pet toplih dana, sa temperaturama koje su porasle do 39 stepeni, a uslediće, prema prognozama, još tri dana sa ekstremnim temperaturama, koje će prelaziti 40 stepeni. Vlada je zatražila od centralnih i lokalnih vlasti da budu spremne da efikasno intervenišu kada je to potrebno.

Ohrabrujući debi u međuklupskim fudbalskim takmičenjima

Posle dobrog evropskog nastupa reprezentacije Rumunije, pažnja navijača se seli na klupske ekipe angažovane na kontinentalnim takmičenjima. A debi sezone bio je uspešan: šampion FCSB (Bukurešt) deklasirao je šampiona San Marino, Virtus, u utorak, u gostima, u prvoj utakmici prvog pretkola Lige šampiona sa 7-1, a nosilac Kupa Korvinul Hunedoara (centar-zapad) savladao je, takođe u gostima, 4-0, vicešampiona i osvajača Kupa Mađarske Paksi, u prvoj utakmici prvog pretkola Lige Evrope. U slučaju vrlo izglednih kvalifikacija, FCSB će se u preliminarnom drugom kolu sastati sa Makabijem iz Tel Aviva iz Izraela, a Korvinul će se sastati sa hrvatskom ekipom Rijeka. (Stefan Stoica)