Pregled glavnih događaja nedelje(30.04.2016)

U Rumuniji do 1 maja mogu se osporiti kandidature na lokalnim izborima od 5 juna. Rok do kojeg političke stranke, izborne alijanse, građanske organizacije nacionalnih manjina i samostalni kandidati su mogli da podnesu kandidaturu istekao je u utorak. Ove ostaju definitivne 4 maja, a predizborna kampanja traje od 6 maja do 4 juna. Ovo je 3 put u postkomunističku istoriju zemlje kada jedna tehnokratska vlada organizuje izbore posle one Teodora Stoložana 1991-2 godine i Mugura Isareskua 1999-2000 godine.

Daniela Budu, 29.04.2016, 13:20

U Rumuniji do 1 maja mogu se osporiti kandidature na lokalnim izborima od 5 juna. Rok do kojeg političke stranke, izborne alijanse, građanske organizacije nacionalnih manjina i samostalni kandidati su mogli da podnesu kandidaturu istekao je u utorak. Ove ostaju definitivne 4 maja, a predizborna kampanja traje od 6 maja do 4 juna. Ovo je 3 put u postkomunističku istoriju zemlje kada jedna tehnokratska vlada organizuje izbore posle one Teodora Stoložana 1991-2 godine i Mugura Isareskua 1999-2000 godine.

Posle prve ostavke u tehnokratskom kabinetu premijera Dačjana Čjološa, Ministarke rada Ane Kostea, ove nedelje još dvojica ministra su podneli ostavke. Radi se o Ministarki za evropske fondove, Karmen Aure Raduku, čijim radom premijer je izrazio nezadovljstvo i o Ministru kulture, Vladu Aleksandresku u kontekstu skandala u Nacionalnoj operi. Poslednjih dana 3 predstave su otkazane na osnovu nezadovljstva zaposlenih prema uzastopnim imenovanjima na dužnost generalnog direktora Nacinoalne opere u Bukureštu, ali i zbog velikih razlika u platama između stranih i domaćih baletana. Kontrolna insppekcija premijera počela je kontrolu u Operi koja ima više ciljeva, među koje se broji i kako su zaposlene osobe na rukovodećim položajma. Ostavke u kabinetu Čjološ dogodile su za manje od 6 meseci od preuzimanja mandata.

Predsednik Klaus Johanis potpisao je imenovanje na dužnost generalnog tužioca Rumunije Augustina Lazara. Prethodno odobren od strane Visokog saveta sudstva predlog je podnela šefu države Minstarka pravde Raluka Pruna. Među prioritetima Augustina Lazara broje se suzbijanje kriminala u osetljivim oblastima, borba protiv korupcije u lokalnoj upravi, produbljavanje nekih istraga o pranju novca i fiskalnim malverzacijama, ali i zločina protiv čovečnosti, kao i predmeta o antikomunističkoj revoluciji od 1989 godine.

U Ministarstvu rada u Bukureštu održani su ove nedelje razgovori sa sindikatima na temu nove hitne uredbe o platama u buđetskom sektoru. Novi resortni ministar, Dragoš Paslaru je izjavio da se radi na više varijanti dokumenta, ćiji je osnovni princip odstranjenje neravnoteže u sistemu. Predstavnici velikih sindikalnih konfederacija zahtevaju povećanje plata svima u sistemu, ne samo onih malih kako namerava vlada i upozoravaju da će u suprotnom organizovati proteste. Prema Paslarua uredba može biti usklađena sa socijalnim partnerima do 15 maja. Nacrt će biti 2 nedelje u javnoj raspravi i zatim vlada je može usvojiti 1 juna. To je krajni rok, 6 meseci pre zakonodavnih izbora u Rumuniji do kojeg prema zakonu može se usvojiti jedna hitna uredba.

Najmodernij borbeni avioni u svetu, sleteli su u premijeri u jugo-istočnoj Evropi na jednom aerodromu iz Rumunije, Mihajil Kogalničanu u Konstanci u okviru operacije Atlantik Risolv. Operacija je pokrenuta od strane SAD posle izbijanja sukoba u Ukrajni 2014 godine u vidu zaštite država iz istočnog boka NATO. Avioni F-22 Raptor su 5 generacije, nevidljivi na radaru i dostižu dva puta veću brzinu od zvuka. Cena takvog aviona je 143 miliona dolara, i ima borbeni kapacitet i protiv sistema protivazdušne odbrane. Boraveći u Bukureštu gde se susreo sa predsednikom Klausom Johanisom i Ministrom odbrane Mihneom Motokom, zamenik generalnog sekretara NATO, Aleksander Veršbou je pozitivno ocenio ulogu Rumunije u okviru alijanse i spomenuo je znaćajno učešće rumunskih oružanih snaga u naporima za prevenciju i suzbijanje bezbednostnih rizika i izazova. Istog dana u kojem su dva američka aviona F-22 sleteli u Rumuniju, predsednik Barak Obama je insistirao u Nemačkoj na potrebu da države članice NATO podržavaju saveznike iz prve linije, dakle Rumuniju, Poljsku i Baltičke države, koje su najizloženije na pretnje Rusije.

Na oko polovinu godine posle velikog požara u bukureštanskom klubu ,,Kolektiv”, predmet je stigao na sudu. Vlasnici lokala i predstavnici kompanije koja je organizovala vatormet- vlasnica, direktor i zaposleni koji se bavio njegovim montiranjem optuženi su za ubistvo iz nehata, telesno ranjavanje i neprimenu zakonskih mera o bezbednosti i zdravlju na radnom mestu. Optužnica tereti i dva pravna lica, kompaniju koja je vlasnik kluba i onu koja se bavila vatrometom. Prema tvrdnjama tužioca materijal korišćen u renovaciju kluba nije bio nezapaljiv. Požar je dostigao temperature do 900 stepenui, i vatra se širila na celom tavanu za samo 33 sekundi. U požaru od 30 oktobra 64 lica je poginulo i više od 100 je ranjeno.