Pregled glavnih događaja nedelje(17-22 jul)

România Internațional, 21.07.2017, 16:11

Saber gardijan, najveća vojna vežba NATO u Rumuniju stigla je do kraja saopštilo je u petak Ministarstvo odbrane u Bukureštu. Prema istom izvoru vežba je pokazala kapacitet za reagovanje saveznika u jednom scenariju kolektivne odbrane. Razmeštene su važne snage u Rumuniji, Bugarskoj I Mađarskoj u jednom scenariju prema kojem 25 hiljada vojnika zemalja članica NATO sa više od 3 hiljade tehničkih sredstava, među koje I 90 borbenih I transportnih aviona odvili su akcije za oslobađanje dela teritorije koja je pod okupacijom strane sile. Domaćini su bile rumunske baze iz Činku, Mihajil Kogalničanu I Kapul Midija. Prethodno, Ministarstvo inostranih poslova Rumunije je istaklo da vežba pod rukovodstvom kopnenih snaga SAD u Evropi predstavlja jasan dokaz solidarnosti, kao I potvrda solidnosti transatlantskih odnosa I bilateralnog strateškog partnerstva Rumunije sa SAD koji obeležava ove godine 20 godišnjicu. Prisutan na vojnoj vežbi češki general, Petr Pavel, predsednik Vojnog komiteta NATO je izjavio da je Rumunija doslednji saveznik od velikog poverenja. On je pozitivno ocenio doprinos Bukurešta operacijama alijanse I podsetio je da se broji među prvih 10 zemalja koje doprinose misiji u Avganistanu.

Rumuniji su potrebni ekonomski rast I modernizacija uprave, a za to su neophodne decentralizacija, regionalizacija I lokalna autonomija, ali ne prema etničkim kriterijumima izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je posetio županije Hargita I Kovasna sa većinskim mađarskim stanovništvom. Klaus Johanis je obrazložio:

,,Verujem da je decentralizacija obavezna, jer lokalne uprave najbolje znaju šta je potrebno zajednici I treba da raspolažu instrumentima da bi dejstovali u lokalnom interesu. Regionalizacija je poželjna, ali samo ako se ćini tako da bi vodila modernizaciji uprave, da bi bila efikasnija u interesu građana I ako vodi do stvaranju novih radnih mesta ekonomskim rastom. Lokalna I regionalna autonomija pomažu, ali autonomija prema etničkim kriterijumima nije poželjna, jer nevodi razvoju. “<
><
>

Johanis se založio za saradnju rumuna i mađara u županijama Kovasna i Hargita. On je dodao da ga uznemirava sudbina mladih iz ove 2 županije koji negovore dobro rumunski jezik i kojima su time uskraćene neke povlastice na tržištu rada. Šef države je ocenio da netolerancacija I odbacivanje onih druge etničke pripadnosti vode do blokiranje zemlje u celini. On je precizirao da jako imaju ekonomski potencijal, naročito za turizam, županije Hargita I Kovasna teško privuću investicije. Mađarska zajednica u Rumuniji broji oko 1,5 milion osoba. Glavni politički predstavnik zajednice je Demokratski Savez Mađara u Rumuniju prisutan u Parlamentu još od 1990 godine I koji je učestvovao u velikom broju koalicionih vlada Rumunije.

Rumunija se suočava sa najvećom epidemijom malih boginja u poslednjim godinama. Od njenog pokretanja više od 30 osoba je poginulo I 8 hiljade zaraženo. Iz ovog razloga vlasti u Bukureštu pokrenule su javnu kampanju informisanja da bi ubedile roditelje da vakcinišu decu. Strahovanje roditelja vezano je za eventualne sporedne posledice vakcina za mališane tvrdi Ministar zdravlja, Florijan Bodog. On je najavio da će uskoro Vlada predstaviti novi Zakon o vakcinisanju koji će biti podnet parlamentu na usvajane. Radio Rumunija pridružila se postupcima za informisanje o koristima vakcinisanja I dodeljuje znaćajan prostor vestima, reportažama I specijanim emisijama da bi se upozorilo na opasnosti na koje su podložena deca ćiji roditelji odbijaju vakcinisanje.

Poreska uprava Rumunije ima novo rukovodstvo. Mirela Kalugareanu, bivša direktorka u okviru Generalne direkcije javnih finansija Bukurešt imenovana je za predsednicu Poreske uprave, nakon što je njen prethodnik otpušten od strane premijera Mihaja Tudosea. Mirela Kalugareanu nije članica nijedne političke stranke I ima 26 godina iskustva u poreskoj I javnoj upravi.

Program Star-up nation, preko kojeg preduzetnici primaju pomoč u iznosu od 200 hiljada leja)oko 44 hiljada evra) od rumunske države je uspešan. Ovogodišnji buđet za ovaj program je 1,7 miliardi leja)oko 370 miliona evra), a u programu je upisano više od 19 hiljada poslovnih planova, što je dvostruko više od broja onih koji mogu primiti pomoč od buđeta. Ministar za poslovnu sredinu, Ilan Laufer je izjavio posle isteka perioda upisa da većina podnosioca zahteva imaju do 35 godina. On je precizirao da će ugovori o finansiranju za odobrena poslvoanja biti potpisani u naredne 2 nedelje.