Pregled glavnih događaja nedelje(16.01.-21.01.2017)
Corina Cristea, 20.01.2017, 13:24
Dva nacrta Vladinih hitnih uredbi, jedan o pomilovanju, odnosno drugi o izmeni krivičnog zakonika pokrenuti od strane nove rumunske Vlade, imali su za posledicu izlazak na ulice više hiljada ljudi u Bukureštu i velikim gradovima Rumunije. Nacrti su podneti na konsultacije glavnim pravosudnim ustanovama i obljavljeni na internet stranici Ministarstva pravde. Vlada namerava da pomiluje u potpunosti zatvorske kazne do 5 godina. Takođe, da prepolovi zatvorske kazne za osobe koje su navršile 60 godina, brinu o maloletnicima do 5 godina ili za trudnice. Pomilovanje je uslovljeno isplatom u maskimalnom roku od godinu dana od stavljenja na slobodu obeštećenja koje je odlučio sud. Neće biti pomilovane osobe koje su u više navrata zatvorene ili osobe koje su počinile krivično delo nasiljem, protiv bezbednosti države ili su osuđene za veliku korupciju. Što se tiće uredbe koja menja krivični zakonik ona predviđa da zloupotreba službenog položaja je krivično delo samo ako šteta je veća od 200 hiljada leja, oko 45 hiljada evra i to uz prethodnu žalbu oštećenog lica. Ministar pravde, Florin Jordake tvrdi da su uredbe potrebne da bi se rešilo pitanje prenatrpanosti zatvora i da bi se uskladilo zakonodavstvo na odluke Ustavnog suda. Kritičari uredbi upozoravaju da će biti pomilovani korumpirani političari, ali i opasni kriminalci, kao i da više se neće kazniti zloupotreba službenog položaja i sukob interesa. Pravnici smatraju da zakonodavne izmene ne pomažu pravosuđu i borbi protiv korupcije, dok ambasador SAD, Hans Klem ocenjuje da uredbe vode slabljenju pravne države.
Predsednik Klaus Johanis predstavio je stranim ambasadorima akreditovani u Bukureštu prioritete rumunske spoljne politike u 2017 godini. Glavni prioriteti ostaju isti tvrdi šef države, najime produbljavanje strateškog partnerstva sa SAD i konsolidacija EU i NATO. Prema rumunskom predsedniku ostaju kao prioriteti suzbijanje ilegalne migracije i terorizma. S druge strane, šef države je ponovio da je Rumunija spremna da učestvuje u pregovorima o Bregzitu, jer oni treba da očuvaju prava rumunskih radnika. Istovremeno, predsednik se odnosio na produbljavanje strateških odnosa sa Nemačkom, Francuskom i Italijom. Takođe, i sa Poljskom naročito u oblasti bezbednosti i na regionalnom nivou. Strateško partnerstvo sa Turskom, neizbežnim saveznikom za stabilnost regiona treba se ojaćati, kao i saradnja sa baltičkim državama. Konkretni angažman u podržavanju evropske i evroatlantske integracije država Zapadnog Balkana, ali i dalji razvoj odnosa sa Ukrajnom se broje među prioritetima rumunske spoljne politike u 2017 godini. Predsednik je dodao da se težina mora staviti na ekonomsku dimenziju u odnosima sa državama Srednje Azije i Srednjeg istoka i ocenio je da se moraju aktivnije promovisati odnosi sa državama Azije, Latinske Amerike i Afrike. Šef države se odnosio i na odnose sa R. Moldavijom, dajući osiguranja da cilj Rumunije ostaje nepovratna orientacija Kišinjeva ka EU.
Drugi čovek Rumunske obaveštajne službe-SRI, general Florijan Koldea oslobođen je ove nedelje dužnosti na kojoj je bio 12 godina. Odluka je posledica optužbi bivšeg poslanika Sebastijana Gice koji je u begstvu i protiv kojeg je izdat evropski nalog za hapšenje. On je dao do znanja da je postojalo mešanje obaveštajnih službi u pravosuđe. Jako jedna unutrašnja komisija za istragu je odlučila da je Koldea nevin, ovaj se povukao sa dužnosti. U kontekstu javnih rasprava o takozvanom slučaju Koldea, predsednik Klaus Johanis je uputio političku poruku novoj većini u kojoj istiće da će biti dokaz zrelosti način na koji pristupi zakonodavnim izmenama u oblasti nacionalne bezbednosti i pravosuđa. Predsednik je obrazložio da za snažne i efikasne obaveštajne službe je potrebna snažna parlamentarna, a ne partijska kontrola.
Senat i Poslanički Dom u Bukureštu okupljeni na zajedničkoj sednici odlučili su pokretanje unutrašnje istrage o rebalansu državnog buđeta od prošle godine tehnokratske Vlade Dačijana Čjološa. Istražuju se procedura i podatci koji su bili osnova usvajanja od strane Vlade Čjološ pozitivnog rebalansa buđeta u avgustu i novembru, u uslovima u kojima prema Livju Dragnea, lidera vladajuće Socijal Demokratske Partije prihodi su bili sve manji iz mesec u mesec. Postupak većine kritikovale su opozicione Nacionalna Liberalna Stranka i Unija Spasite Rumuniju koje su se izjasnile protiv ove iniciative. Bivši premijer Dačijan Čjološ je odgovorio na jednoj društvenoj mreži optužbama vezane za prošlogodišnji buđet. Prema njegovoj oceni radi se samo o tome da nova vlast nije u stanju da ispoštuje obečanja iz predizborne kampanje. Bivši premijer podseća da je u Rumuniji od EU ušlo rekordnih 7 miliardi evra. Sem toga, imajući u vidu pozitivnu evoluciju rumunske privrede u prvoj polovini godine opravdano je usvajanje odluke o pozitvnom rebalansu državnog buđeta u drugoj polovini godine dodaje Dačijan Čjološ.
