Pregled glavnih događaja nedelje(11.07.2016-16.07.2016)
Rumunija je uz Francusku ponovo pogođenu atentatom i to u punom jeku nacionalnog praznika. Više desetina ljudi je ubijeno 14 jula kada je kamion uleteo u masu koja je prisutostvovala vatrometu u Nici na jugo-istoku zemlje. U Bukureštu, predsednik Klaus Johanis oštro je osudio napad i izjavio je da se terorizma mora suzbiti, gnusni napadi moraju biti zaustavljeni, a to se može ćiniti samo ujedinjeni protiv onih koji nemaju nikakvo opravdanje za njihova dela. On je preneo saučešće porodicama žrtava. Atentat iz Nice, koji se dogodio 8 meseci posle napada u Parizu u kojima je poginulo 130 osoba, osuđen je od strane Saveta bezbednosti, kao i lidera EU koji su se tek okupili u Mongoliji na samitu EU-Azija. Predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker objavio je kominike u kojem izražava solidarnost sa francuskim narodom. ,, Francuska se može oslanjati na EK da bi nastavili zajedno sa drugim državama članicama da se borimo protiv terorizma”.U SAD, predsednik Barak Obama izrazio je takođe solidarnost sa Francuskom, najstarijim saveznikom SAD. U Parizu je aktivirana krizna ćelija, a predsednik Fransoa Oland je saopštio produženje za još 3 meseci vanrednog stanja, koje je trebalo da se okonća za 2 nedelje i pozvao je rezerviste da pomažu vojsci i žandarmeriji.
Corina Cristea, 15.07.2016, 12:59
Premijer Dačijan Čjološ boravio je ove nedelje u zvaničnoj poseti Vijetmanu, ćiji je cilj obnova tradicionalnih prijateljskih odnosa između dve države, kao i dinamizacija ekonomske saradnje i trgovinske razmene. Sem bilateralnih razgovora sa premijerom i drugim vijetnamskim zvaničnicima, premijer Dačijan Čjološ je učestvovao na Ekonomskom forumu Rumunija-Vijetnam u Hanoju zajedno sa delegacijom, koju ćine više od 20 predstavnika poslovne sredine iz Rumunije, da bi se identifikovale nove povlastice za poslovanje sa vijetnamskim partnerima i da bi se u potpunosti iskoristio budući sporazum o slobodnoj razmeni EU-Vijetnam. Namera rumunskih vlasti nema u vidu samo ekonomsku dimenziju, već i kulturnu i obrazovnu, izjavio je premijer Čjološ precizirajući da u narednoj školskoj godini broj stipendija za one koji žele da studiraju u Rumuniji će se udvostručiti. Iz Hanoja, rumunski premijer je otputovao u Mongoliji da bi učestvovao 15 i 16 jula na samitu EU-Azija. Poruka Bukurešta na ovom samitu vezana je za argumente o transformaciji Rumunije u čvor za projekte međupovezivanja između Evrope i Azije, bilo da se radi o saobraćajnoj robnoj infrastrukturi, energiji ili komunikaciji.
Kanada je potvrdila u ponedeljak u Briselu da će na početku jeseni saopštiti odluku vezanu za ukidanje viza za rumune i bugare. Predstavnicvi Rumunije i Bugarske razgovarali su na ovu temu sa kanadskim ministrom za migracije Đonom MkKalumom u prisutstvo evropskog komesara za migraciju Dimitrisa Avramopulosa. U aprilu Kanada i SAD primile su rok od 3 meseci da se usklade na politike EU o reciprocitetu viznog režima koji predviđa da zemlje ćijim građanima nisu potrebne vize, treba sa njhove strane da dozvole slobodu kretanja za sve građane Unije. Kanada sada ima režim viza samo za rumune i bugare, dok SAD očuvale su vize za građane 5 država EU, među koje i Rumunije. Rumunija i Bugarska najavile su da neće ratifikovati Trgovisnki sporazum EU sa Kanadom, dok ova država ne ukine vize.
Od srede Ustavni sud Rumunije ima novog predsednika za sledeće 3 godine, Valera Dorneanua, kao i trojicu novih sudija. Socijaldemokratski poslanik u periodu od 2000 do 2008 godine, Valer Dorneanu je bio 4 godina predsednik Poslaničkog doma. On je sudija Ustavnog suda od 2013 godine, a od juna 2016 je bio vršilac dužnosti predsednika suda, nakon što je istekao mandat njegovog prethodnika Augustina Zegreana. Bivši predsednik Ustavnog suda je izjavio da je u toku devetogodišnjeg mandata aktivnost bila veoma snažna i da je bilo i 10 hiljada predmeta u toku jedne godine.
Hipermarketi u Rumuniji obavezni su sada da prodaju robu od domaćih proizvođaća u odnosu od 51%, prema zakonu usvojenom nedavno i potpisanom ove nedelje od strane predsednika Klausa Johnisa. Zakon predviđa da hipermarketi treba da imaju na rafovima prehrambene proizvode iz takozvanog kratkog lanca snabdevanja, odnosno iz lokalnog ili regionalnog izvora. Izuzeto je egzotično voće i povrće, kao i ono sezonsko. Predstavnici hipermarketa tvrde sa njhove strane da zakon neće pomoči rumunskim proizvođaćima, već samo će stvoriti probleme u funkcionisanju prodaje namirnica.