Pregled glavnih dogadjaja 2017. u Rumuniji
2017. je bila godina inauguracije kabineta Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), na čelu sa premijerom Sorinom Grindeanuom, kome je ista parlamentarna većina izglasala nepoverenje zbog političkog neslaganja sa socijaldemokratskim liderom Livijuom Dragneom. U drugoj polovini godine, dužnost premijera poverena je Mihaju Tudoseu. U januaru, predsednik Rumunije Klaus Johanis poručio je članovima kabineta Sorina Grindeanua da preduzmu sve što je moguće i podrže nezavisno sudstvo. Vlada je, medjutim, hitnom uredbom delimično dekriminizovala zloupotrebu službenog položaja oslobadjajući odgovornosti pojedine političare. Medju ovima je i lider najveće vladajuće stranke Liviju Dragnea. Usledili su, medjutim, najveći postkomunistički protesti protiv Socijaldemokratske partije i za odbranu sudstva. Hitnu uredbu je povukao njen pokretač Florin Jordake, koji je podneo ostavku na dužnost ministra pravde. Odlazi Grindeanu, dolazi Tudose, a borbu za sudstvo preuzima zakonodavno telo sa istim Florinom Jordakeom u prvom planu. Samo nekoliko dana pre zimskih praznika, parlamentarna većina- imuna na proteste- usvaja, uz podršku Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), paket zakona o statusu pravobranilaca, sudskoj organizaciji i Visokom savetu pravosudja (CSM). Smatra se da je ovo najbrži i najkontroverzniji zakonski proces u istoriji rumunskog parlamentarizma. Ovim gestom vlast jednostavno neutrališe desnu opoziciju, ignoriše zabrinutost inostranih partnera Bukurešta i kritike najmerodavnijih institucija iz ove oblasti i asocijacija pravobranilaca. Sudije u Bukureštu i drugim gradovima izražavaju neslaganje ispred sudova. Ambasade sedam članica Evropske unije ne kriju zabrinutost da bi novi zakoni mogli ugroziti nezavisnost sudstva i borbu protiv korupcije. Nacionalna liberalna partija (PNL) i Visoki kasacioni sud traže ustavnost zakonskog paketa. Najkontroverznije odredbe odnose se na odgovornost pravobranilaca u slučaju sudskih grešaka, ograničavanje uloge šefa države u procesu imenovanja Generalnog tužioca i šefova velikih tužilaštava i osnivanje specijalne anketne sekcije za pravobranioce. Vlast brani zakone, uz napomenu da se na ovaj način pravi red u sudskom sistemu i smanjuje mogućnost zloupotreba. Zakon o ličnim dohotcima obećan od strane Socijaldemokratske partije u izbornoj kampaniji 2016. godine stupiće na snagu polovinom tekuće godine. Promovisan kao način za stvaranje reda u ovom haotičnom sistemu, zakon je sada izazvao proteste pojedinih sindikata, jer ovi smatraju da zakon neće uspeti da eliminiše velike razlike u platama medju radnicima u državnim firmama. Zakon predvidja i osetno povećanje plata u javnom sektoru. Opasnost od velikih debalansa budžeta ne može se zanemariti, tako da je vlast donela odluku da obavezu plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje od poslodavaca preuzmu zaposleni. U ovoj situaciji realni lični dohotci budžetskih radnika se povećavaju za samo nekoliko procenata, a u slučaju radnika u privatnom sektoru mogu se čak smanjiti, ako poslodavci neće povećati lične dohotke da bi se pokrilo povećanje doprinosa. Uz izuzetak vlasti, svi- od poslodavaca do radnika- kritikuju takozvanu poresku revoluciju. Ni gradonačelnici nisu zadovoljni novim poreskim zakonom, jer predvidja smanjenje poreza na dohodak čime se smanjuju lokalni budžetski fondovi. Rasprave u vezi sa ličnim dohotcima i poreskim izmenama poklapaju se sa informacijom o ekonomskom rastu Rumunije od 6 odsto. Eksperti, medjutim, izražavaju zabrinutost, jer ovaj privredni rast, baziran u glavnom na potrošnji uvoznih proizvoda, nije zdrav i mora se podržati javnim investicijama.
Ştefan Stoica, 06.01.2018, 17:26
2017. je bila godina inauguracije kabineta Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), na čelu sa premijerom Sorinom Grindeanuom, kome je ista parlamentarna većina izglasala nepoverenje zbog političkog neslaganja sa socijaldemokratskim liderom Livijuom Dragneom. U drugoj polovini godine, dužnost premijera poverena je Mihaju Tudoseu. U januaru, predsednik Rumunije Klaus Johanis poručio je članovima kabineta Sorina Grindeanua da preduzmu sve što je moguće i podrže nezavisno sudstvo. Vlada je, medjutim, hitnom uredbom delimično dekriminizovala zloupotrebu službenog položaja oslobadjajući odgovornosti pojedine političare. Medju ovima je i lider najveće vladajuće stranke Liviju Dragnea. Usledili su, medjutim, najveći postkomunistički protesti protiv Socijaldemokratske partije i za odbranu sudstva. Hitnu uredbu je povukao njen pokretač Florin Jordake, koji je podneo ostavku na dužnost ministra pravde. Odlazi Grindeanu, dolazi Tudose, a borbu za sudstvo preuzima zakonodavno telo sa istim Florinom Jordakeom u prvom planu. Samo nekoliko dana pre zimskih praznika, parlamentarna većina- imuna na proteste- usvaja, uz podršku Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), paket zakona o statusu pravobranilaca, sudskoj organizaciji i Visokom savetu pravosudja (CSM). Smatra se da je ovo najbrži i najkontroverzniji zakonski proces u istoriji rumunskog parlamentarizma. Ovim gestom vlast jednostavno neutrališe desnu opoziciju, ignoriše zabrinutost inostranih partnera Bukurešta i kritike najmerodavnijih institucija iz ove oblasti i asocijacija pravobranilaca. Sudije u Bukureštu i drugim gradovima izražavaju neslaganje ispred sudova. Ambasade sedam članica Evropske unije ne kriju zabrinutost da bi novi zakoni mogli ugroziti nezavisnost sudstva i borbu protiv korupcije. Nacionalna liberalna partija (PNL) i Visoki kasacioni sud traže ustavnost zakonskog paketa. Najkontroverznije odredbe odnose se na odgovornost pravobranilaca u slučaju sudskih grešaka, ograničavanje uloge šefa države u procesu imenovanja Generalnog tužioca i šefova velikih tužilaštava i osnivanje specijalne anketne sekcije za pravobranioce. Vlast brani zakone, uz napomenu da se na ovaj način pravi red u sudskom sistemu i smanjuje mogućnost zloupotreba. Zakon o ličnim dohotcima obećan od strane Socijaldemokratske partije u izbornoj kampaniji 2016. godine stupiće na snagu polovinom tekuće godine. Promovisan kao način za stvaranje reda u ovom haotičnom sistemu, zakon je sada izazvao proteste pojedinih sindikata, jer ovi smatraju da zakon neće uspeti da eliminiše velike razlike u platama medju radnicima u državnim firmama. Zakon predvidja i osetno povećanje plata u javnom sektoru. Opasnost od velikih debalansa budžeta ne može se zanemariti, tako da je vlast donela odluku da obavezu plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje od poslodavaca preuzmu zaposleni. U ovoj situaciji realni lični dohotci budžetskih radnika se povećavaju za samo nekoliko procenata, a u slučaju radnika u privatnom sektoru mogu se čak smanjiti, ako poslodavci neće povećati lične dohotke da bi se pokrilo povećanje doprinosa. Uz izuzetak vlasti, svi- od poslodavaca do radnika- kritikuju takozvanu poresku revoluciju. Ni gradonačelnici nisu zadovoljni novim poreskim zakonom, jer predvidja smanjenje poreza na dohodak čime se smanjuju lokalni budžetski fondovi. Rasprave u vezi sa ličnim dohotcima i poreskim izmenama poklapaju se sa informacijom o ekonomskom rastu Rumunije od 6 odsto. Eksperti, medjutim, izražavaju zabrinutost, jer ovaj privredni rast, baziran u glavnom na potrošnji uvoznih proizvoda, nije zdrav i mora se podržati javnim investicijama.
5. decembra, Kralj Mihaj Prvi- poslednji rumunski suveren, preminuo je u Švajcarskoj u 96. godini života. 16. decembra održana je nacionalna sahrana u Kraljevskoj nekropoli u Kurtea de Ardješ, uz prisustvo predstavnika poznatih evropskih monarhija. Pre godinu dana ovde je sahranjena i Kraljica Ana. Više desetina hiljada osoba odalo je poslednju poštu Kralju Mihaju u znak poštovanja prema primernoj istorijskoj lićnosti. Stanovnici Rumunije shvatili su da odlaskom kralja smanjuju se rezerve dostojanstva naše zemlje i zbog toga ovaj gubitak se ne može nadoknaditi.
2017. bila je komplikovana godina. Leva vlast je vladala u ime većine na koju se često pozivala, naročito kada su zakoni iz sudske oblasti žestoko osporavani od strane opozicije, šefa rumunske države i glavnih partnera naše zemlje. Nezavisni komentatori često su ukazali na netransparentan način na koji je parlamentarna većina usvojila nacrte zakona. Parlament je u 2017. godini medju državnim institucijama imao najnižu popularnost i izgleda da će i 2018. biti komplikovana. Isti komentatori ocenjuju da će posle izmene zakona o pravosudju predstavnici vlasti pokušati da usvoje i izmene Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku i time spreče pravni sistem da efikasno suzbije zakonske prekršaje. Da li će 2018. biti godina bezvlašća u Rumuniji? Najverovatnije da neće, ali će biti prva godina Rumunije bez Kralja.
