(31.12.2018-05.01.2019)
Roxana Vasile, 05.01.2019, 01:00
Nade Rumuna da će u 20198. godini imati mirnu kohabitaciju izmedju Predsednistva i Vlade rasprsile su se ubrzo. Rat izmedju desnoorijentisanog šefa države Klausa Johanisa i koalicione Vlade Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse Liberala i demokrata (ALDE) predvodjena predsednicom Vlade Viorikom Dančila dostigao je paroksističke kvote. Iako se prošle godine obeležavala stogodišnjica ujedinjenja Rumunije, strane nisu mogle da prikriju trzavice. Predsednik Johanis uz podrškuliberala kritikovao je tokom cele 2018. godine Vladu i parlamentarnu večinu, posebno zbog izmena pravosudnih zakona, Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, priprema za preuzimanje mandata predsedavajuće Saveta Evropske unije, novog zakona o ličnim dohocima, javnih penzija, transfera doprinosa za socijalno osiguranje, ideju o premeštanju ambasade Rumunije iz Tel Aviva nu Jerusalim ili zbog rebalansa državnog budžeta. Predsednik Klaus Johanis je tražio od Ustavnog suda rekordni broj ocena ustavnosti, a od Parlamenta ponovno razmatranje i usvajanje mnogih zakona. Takodje predsednik je u više navrata tražio ostavku premijerke Viorike Dančila i Vlade. Opozicione parlamentarne stranke Nacionalna liberalna poartija (PNL), Unija spasite Rumuniju (USR) i Partija narodnog pokreta (PMP) pokrenule su više puta inicijative za glasanje nepoverenja, ali bez uspeha. U novembru predsednik Johanis je prihvatio predlog premijerke o rekonstrukciji Vlade, ali ne i smenu ministara razvoja i saobraćaja.U ovom slučaju Ustavni sud Rumunije je odlučio da predsednik države nije ispunio svoje ustavne nadležnosti.
Pravosudje je prošle godine bilo povod za snažne politicke i socijalne oluje. Krajem godine ministar pravde Tudorel Toader saopštio je da će predsedniku Klausu Johanisu uputiti predlog za opoziv generalnog tužioca Rumunije Augustina Lazara. Podsećamoda je isti ministar u februaru predložio i opoziv šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije Laure Kodruce Kjoveši. Predsednik Klaus Johanis odbacio je predlog, ali u julu je morao da potpise dekret posle odluke Ustavnog suda. Predsednik je medjutim odbacio predlog o imenovanju Adine Florea umesto Laure Kodruce Kjoveši na mesto šefice Direkcije sa obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi, tako da je mesto šefa Direkcije ostalo upražnjeno. Direkcija, koju su mnogi do odlaska Laure Kodruce Kjoveši smatrali udarnom snago borbe protiv korupcije, poslala je pred sud manji broj predmeta. Povećan je medjutim broj oslobadjanja od krivične odgovornosti, a mnogi osudjeni su uspeli da pobegnu u inostranstvo. Odluke Ustavnog suda i nelegalno formiranje petočlanih sudskih veća odrazilo se na zvučne sudske procese. Socijal-demokratska partija i Alijansa liberala i demokrata smatra da je ovo početak poraza takozvane ,,paralelne države“ koja pokušava da desetkuje legalno izabranu političku klasu fabrikujući sudske dosijeje uz pomož tajnih služb i protokola. Parlamentarna opozicija i deo gradjanskog društva tvrde da se u ovom slučaju radi o pokušaju socijal-demokrata da pokore pravosudje kako bi se mnogi, predvodjeni socijal-demokratskim liderom Liviuom Dragneom, spasli krivične odgovornosti. Najveći miting protiv Vlade i Socijal-demokratske partije održan je 10. avgusta u Bukureštu kada je Žandarmerija rasterala demonstrante suzavcem i vodenim topovima. Posle podnošenja više stotina prijave demonstranata vojni tužioci pokrenuli su istragu protiv žandara. Ovi su izjavili da su samo ispinili zadatak u skladu sa zakonom. Istovremeno u Briselu Evropska komisija i Evropski parlament upozorili su koaliciju Socijal-demokratske partije i Alijanse liberala i demokrata da su nezavisnost sudstva, poštovanje principa pravnedržave i suzbijanje korupcije u Rumuniji nazadovali u poslednjoj godini.
Rumunska poljoprivreda zabeležila je prošle godine istorijske rezultate. Rumunija je zauzela prvo mesto medju članicama Evbropske unije po proizvodnji kukuruzau zrnu i suncokreta. Sa ukupno 31milionom tona žitarica Rumunija je zauzela treće mesto u Evropskoj uniji, iza Francuske i Nemačke. Rumunske vlasti tvrde da su blagovremena isplata subvencija, primenjena tehnologija, povečani broj navodnjenih hektara i protivgradna zastita doprineli postizanju ovih rezultata, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima. Poljoprivreda i ruralni razvoj zabelezili su i najveću stopu apsorpcije u Rumuniji. Ove izuzetne rezultate zasenila je afrička kuga svinja, najtežazivotinjska bolest sa kojom se Rumunija suočila posle Drugog svetskog rata.
Glavne finansijske institucije-Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj kao i Evropska komisija i rejting agencije korigovale su nadoleprognoze o ekonomskom rastu Rumunije, najvećem u Evropskoj uniji, i upozorile na opasnost od povećanog budžetskog deficita. Prošle godine u oktobru 21% ispitanihdržavljana Rumunije sa pravom glasa učestvovalo je na referendumu o redefinisanju porodice kao bračne zajednice muškarca i žene a ne supruznika. Iako je za redefinisanje glasalo 91,5% referendum nije uspeo zbog slabe izlaznosti od svega 30%. Recimo na kraju da su se prošle godine stanovnici Rumunije oprostili od poznatih ličnostidruštveno-kulturnog života, Dojne Kornea, simbola antikomunističkog otpora, prestižnog reditelja Lučijan Pintilija, istoričara Neagua Djuvare, sportskog novinara Kristijana Copeskua i fudbalera Ilija Balača.
