31.10.-06.11.2016.

Sud u Bukureštu je u četvrtak doneo odluku, prema kojoj je štrajk zaposlenih radnika u rumunskim bolnicama nelegalan. Odluka nije konačna, ali je izvršna. Ovom odlukom pravobranioci su dali za pravo Ministru zdravlja, koji je rekao da sindikalna inicijativa nije ispunila zakonske uslove za pokretanje radnog spora. Zdravstveni radnici su stupili u štrajk 31. oktobra zahtevajući povećanje plata i bolje uslove rada. 1. novembra protest je suspendovan nakon što su Parlamentarne komisije odobrile povećanje plata i sindikalisti primili uveravanja da će se amandmani usvojiti sledeće nedelje na plenumu. Ministar rada Dragoš Paslaru je upozorio da bi ova povećanja plata mogla negativno uticati na privredu zemlje.

România Internațional, 05.11.2016, 15:34

Sud u Bukureštu je u četvrtak doneo odluku, prema kojoj je štrajk zaposlenih radnika u rumunskim bolnicama nelegalan. Odluka nije konačna, ali je izvršna. Ovom odlukom pravobranioci su dali za pravo Ministru zdravlja, koji je rekao da sindikalna inicijativa nije ispunila zakonske uslove za pokretanje radnog spora. Zdravstveni radnici su stupili u štrajk 31. oktobra zahtevajući povećanje plata i bolje uslove rada. 1. novembra protest je suspendovan nakon što su Parlamentarne komisije odobrile povećanje plata i sindikalisti primili uveravanja da će se amandmani usvojiti sledeće nedelje na plenumu. Ministar rada Dragoš Paslaru je upozorio da bi ova povećanja plata mogla negativno uticati na privredu zemlje.

Vlada u Bukureštu smatra da će povećanje ličnih dohodaka i ukidanje više od 100 taksi imati poguban efekat po državni budžet iduće godine. Premijer ekspertske vlade Dačijan Čološ je izjavio: Pripremajući se za izbore Parlament je usvojio bezbroj odluka o povećanju plata, onako kako smo navikli, i to bez analize efekta na državni budžet. Ove odluke predvidjaju izdvajanje fondova u visini od 1% bruto nacionalnog proizvoda. Posledice izbornih zakona usvojenih u poslednjim mesecima dostižu 2 milijarde evra što bi značilo ili povećanje budžetskog deficita ili smanjenje fondova za investicije. Pored toga, povećali bi se debalansi izmedju raznih kategorija budžetskih radnika. Ako će se usvojiti sadašnja forma u rumunskom Parlamentu, Vlada će tražiti ocenu ustavnosti zakona o ličnim dohocima. U utorak poslanici Komisija za budžet i rad usvojili su amandman na zakon o platama budžetskih radnika i uveli nove kategorije radnika o oblastima vaspitanja i zdravstva, kojima će se povećati plate, iako su ove u proseku povećane za 30 odsto prošle godine. Ove mere usledile su nakon usvajanja nacrta zakona koji predvidja ukidanje više od 100 nefiskalnih taksi, uključujući radio i tv pretplatu, koja predstavlja najveći deo finansiranja javnih sredstava informisanja.

Odluka Vlade da utvrdi gornje granice za obavezno osiguranje vozila u narednih 6 meseci izazvala je različite reakcije u zavisnosti od interesa strana. Nacionalna Unija osiguravajućih i reosiguravajućih društava obratila se Evropskoj komisiji zbog šestomesečnog zamrzavanja tarifa polisa obaveznog osiguranja vozila smatrajući da ova mera krši princip slobodnog tržišta i konkurencije. Na drugoj strani poslodavstva drumskih prevoznika pozdravila su odluku vlade i traže od Parlamenta da usvoji novi zakon o osiguranju u ovom šestomsečnom periodu dok ne ističe uredba vlade o ograničavanju iznosa za obavezno osiguranje vozila. Prevoznici traže da budući zakon obezbedi punu transparentnost obračunavanja tarifa za sve kategorije automobila fizičkih i pravnih lica. Osiguravajuće firme koje će prodavati skuplje polise od maksimalno predvidjenih rizikuju velike finansijske kazne. Nove odredbe iz oblasti osiguranja Vlada je usvojila posle protesta prevoznika koji su se žalili na ogromne tarife koje se menjaju svake godine naročito za kamione.

27 godina nakon pada režima Nikolaja Čaušeskua, vojni tužioci su proširili u sredu krivično gonjenje in rem u dosijeu revolucije za krivično delo protiv čovećnosti i dogadjaje posle 22. decembra 1989. godine. Tužilac Marijan Lazar objašnjava razloge ove odluke: Iz ovog dokumenta može se zaključiti da je za očuvanje vlasti, pomoću akcija i preduzetih mera, novo političko i vojno rukovodstvo koje je preuzelo vlast posle 22. decembra odgovorno za ubistvo, ranjavanje vatrenim oružjem, napade na fizički i psihički integritet, odnosno lišenje slobode velikog broja osoba. Sva ova dela spadaju u krivično delo protiv čovečnosti. Prema podacima Vojnog suda, u tadašnjim dogadjajima, u decembru 1989. godine, poginulo je 1200 osoba, od kojih 800 posle pada komunističkog režima 22. decembra. Ranjeno je više od 5.000 osoba i više hiljada lišeno je slobode i podvrgnuto lošem tretmanu. Ponovno otvaranje dosijea revolucije dolazi nekoliko meseci nakon što je vršilac dužnosti Generalnog tužioca Bogdan Liku tražio ponovno otvaranje istrage. Po oceni Bogdana Likua, stavljanje dosijea ad-akta u oktobru 2015. godine, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava osudio Rumuniju, bilo je neosnovano i nezakonito.