(31.08-04.09.2021)
Eugen Cojocariu, 04.09.2021, 11:37
Posle čestih trzavica i sinkopa, rumunska vladajuća koalicija desnog centra ušla je u sredu u duboku krizu nakon neočekivane odluke premijera Florina Kacua da smeni Stelijana Jona, člana Unije spasite Rumuniju-PLUS (USR-PLUS) sa dužnosti ministra pravde. Predsednik rumunske vlade obrazložio je svoju odluku odbijanjem ministra pravde da da saglasnost na infrastrukturni program, za koji je ministar rekao da ima mnoge probleme ustavne i zakonske prirode. Nakon saopštenja o smeni ministra pravde, Unija spasite Rumuniju-PLUS saopštila je da će uskratiti političku podršku premijeru i da je spremna da pokrene inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi, ako premijer neće podneti ostavku. Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR(), treća stranka koalicije, smatra da je potrebna implementacija pomenutog projekta i poziva na očuvanje sadašnje politicke formule. Analitičari i pojedini političari smatraju da su pored infrastrukturnog projekta trzavice nastale i zbog pravosudne reforme i pojedinih pravosudnih struktura. Opozicione stranke Socijaldemokratska partija (PSD) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) prete izglasavanjem nepoverenja i tvrde da Kacu treba da podnese ostavku. Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je dekret o smeni ministra pravde i imonovao Lučijana Bodea, sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova za vd ministra pravde.
Istovremenio sa prvim jesenjim danom počelo je novo zasedanje Parlamenta Rumunije. Glavni prioritet rumunske vladajuće koalicije, najavljen pre izbijanja krize, je usvajanje Nacrta zakona o zaštiti najpogodjenijih potrošača. Nact već usvojen u Senatu predvidja mogućnost da porodice sa niskim primanjima plate manju cenu za potrošnu električnu energije i prirodni gas. U Senatu se očekuje da lideri koalicije pronadju način i za ukidanje Specijalne sekcije za istragu protiv pravobranilaca, novu jabuku razdora u okviru vladajuće koalicije. Socijaldemokratska partija inistira da se u Senatu razmatra i usvoji po hitnom postupku nacrt zakona o zabrani osudjenih lica da obavljanje javnih funkcije , tema koja je već više godina u samom centru političkog govora desnice. Predsednik Klaus Johanis je izjavio da reforme još nisu počele i da Parlament kasni i apelovao na parlamentarce da dokazu da njihovim akcijama poštuju stanovnike. Šef države je precizirao da poverenje ljudi u zakonodavno telo nije na visini i da je ovaj ,,hronični problem“ postao očitiji zbog neispunjenih izbornih obećanja i rezultata parlamentaraca na isteku mandata. Baš zbog toga povratak na agendu gradjana treba da bude ideja vodilja parlamentarne aktivnosti tokom ovog zasedanja, podvukao je Klaus Johanis. Predsednik je upozorio da novo parlamentarno zasedanje počinje u veoma komplikovanom nacionalnom i medjunarodnom konteksta i zbog posledica pandemije kovida 19.
Epidemijska situacija se pogoršava svakim danom istovremeno sa širenjem varijante mnogo zaraznijijeg Delta soja. Povećan je alarmantno broj novozaraženih i preminulih posle ukidanja mnogih restrikcija. Rumunija je ušla u četvrti talas pandemije i sada se se plaća cena za rezervi mnogih prema vakcinaciji. Rumunija je u Evropskoj uniji na pretposlednjem mestu po stopi vakcinisanja osoba. Vlada je ovih dana javila da će izdvojiti novac za bonove za obrok u visini od 20 evra za osobe koje će se vakcinisati sa obe doze i organizovati tombolu za vakcinisanje. Kada zdravstveni sistem ponovo oseća pristisak u pojedinim zonama, stručnjaci upozoravaju da na kratki rok situacija ne nagoveštava ništa dobro.
13. septembra startuje nova školska godina u Rumuniji. Političari su doneli odluku da se obrazovni proces odvija u nekoliko scenarija: u naseljima sa stopom zaraženih ispod šest osoba na hiljadu stanovnika u poslednja 14 dana nastava se može organizovati klasično u jaslica, obdaništa i školama, poštujući pravila zdravstvene zaštite. Iznad ovog broja novozaraženih, učenici od I do VIII razreda prelaze na onlajn sistem, a deca u obdaništima i specijalnim školama na klasičnu nastavu, sve do uvodjenja karantina u dotičnom naselju, ako se ukaže potreba, objasnio je predsednik Vlade Rumunije.
Medjunarodni festival klasične muzike Djordje Enesku debitovao je tekuće nedelje i ove godine obeležava 140 godina od rodjenja velikog rumunskog kompozitora. Ruski dirigent Vladimir Jurovski, umetnički direktor festivala, kaže da su u Bukurešt došli najpoznatiji muzičari sveta. 3500 rumunskih i inostranih umetnika, 32 orkestra iz 14 zemalja učestvuje na koncertima na mnogim scenama Rumunije sve do 26 septembra. ,,25 Medjunarodni festival klasične muzike Djordje Enesku približava nas korak po korak društvu na koje smo navikli, društvu prepunih koncertnih dvorana, društvu koje je povratilo poverenje u zajednočki praznik kvaliteta, izjavio je ministar kulture Bogdan Gjorgiu.
