(31.05-05.06.2021)
U kontekstu u kojem ritam inficiranja virusom SARS-CoV-2 je u stalnom opadanju, od 1. juna Rumunija je ušla u novu etapu relaksacije restriktivnih mera. Ponovo se mogu održavati privatne proslave, sportska takmičenja sa publikom i u zatvorenim prostorima, otvaraju se klubovi i diskoteke, kao i igrališta i bazeni u zatvorenim prostorima. Medjutim, broj učesnika je ograničen, ali može biti veći ako su svi vakcinisani. I kulturne aktivnosti mogu biti organizovane na otvorenom uz prisustvo najviše hiljadu osoba. Obaveza nošenja zaštitne maske je eliminisana na radnom mestu, u kancelarijama u kojima aktivnost odvija najviše 5 osoba, pod uslovom da sve budu imunizirane. Takodje, od početka juna, roditelji mogu vakcinisati Fajzerom svoju decu stariju od 12 godina. Odluka je doneta u kontekstu opadanja ritma imunizacije. Ova činjenica zabrinjava vlasti, koje su sebi postavile za cilj da do 1. juna bude vakcinisano 5 miliona rumuna, ali ovaj prag nije postignut.
Roxana Vasile, 05.06.2021, 13:12
U kontekstu u kojem ritam inficiranja virusom SARS-CoV-2 je u stalnom opadanju, od 1. juna Rumunija je ušla u novu etapu relaksacije restriktivnih mera. Ponovo se mogu održavati privatne proslave, sportska takmičenja sa publikom i u zatvorenim prostorima, otvaraju se klubovi i diskoteke, kao i igrališta i bazeni u zatvorenim prostorima. Medjutim, broj učesnika je ograničen, ali može biti veći ako su svi vakcinisani. I kulturne aktivnosti mogu biti organizovane na otvorenom uz prisustvo najviše hiljadu osoba. Obaveza nošenja zaštitne maske je eliminisana na radnom mestu, u kancelarijama u kojima aktivnost odvija najviše 5 osoba, pod uslovom da sve budu imunizirane. Takodje, od početka juna, roditelji mogu vakcinisati Fajzerom svoju decu stariju od 12 godina. Odluka je doneta u kontekstu opadanja ritma imunizacije. Ova činjenica zabrinjava vlasti, koje su sebi postavile za cilj da do 1. juna bude vakcinisano 5 miliona rumuna, ali ovaj prag nije postignut.
Koaliciona desno-centristička vlada u Bukureštu predstavila je za javnost, 2. juna, Nacionalni plan oporavka i rezilijencije (PNRR), sa oko 1.200 stranica, koji je dostavila Evropskoj komisiji, a koji sadrži osnovne mere na čijoj bazi Rumunija treba da privući otprilike 29 milijardi evra. Novac, u obliku subvencija i kredita, deo je opširnog plana u visini od oko 672 milijarde evra, koji je Brisel zamislio da bi sve zemlje članice Unije uklonile ekonomske posledice pandemije kovida-19. Od oko 29 milijardi evra, koliko je predvidjeno za Rumuniju, vlasti u Bukureštu žele da izgrade preko 400 kilometara autoputeva, stotine školskih ustanova i obdaništa i da obnove desetine bolnica. Premijer Florin Kacu je precizirao da zajmovi koje će uzeti Rumunija posredstvom Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije biće upotrebljeni samo za investicije: Potrebni su nam autoputevi, bolnice i škole, a zajmovi koje ćemo uzeti posredstvom Plana imaju mnogo nižu kamatu, nešto više od 0%, koliko iznosi kamata pod kojom novac pozajmljuju Nemačka, Špania, Italija iz evrozone. Dakle, za Rumuniju, je veoma dobro što može uzeti novac za ovu kamatu i moćićemo da investiramo, precizirao je Florin Kacu. U Nacionalnom planu, Vlada se zalaže i za niz reformi, uključujući i penzijski sistem. Opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD) tvrdi, medjutim, da će biti samo povećanja starosne granice za penzionisanje, mera štednje i zamrzavanja prihoda. Dan posle objavljivanja Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije, premijer Kacu je saopštio da dečiji dodatak neće više biti povećan ove godine, kako predvidja zakonodavstvo, i da bi novi zakon o penzijama trebalo da stupi na snagu u prvom tromesečju 2023., uz moguće postepeno povećanje starosne granice za žene. Socijaldemokrate su saopštile da će se obratiti Ustavnom sudu u vezi sa zakonodavnim nacrtom o dečijem dodatku i pokrenuti i inicijativu za izglasvanje nepoverenja vladi.
Evropska komisija podržava što skorije pristupanje Rumunije Bugarske i Hrvatske Šengenskom prostoru, izjavila je u sredu komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson. Po mišljenju Komisije, sve tri zemlje ispunjavaju uslove za pristupanje evropskom prostoru slobodnog kretanja, bez kontrole na granicama, i zato bi Savet mogao doneti uskoro odluku u tom smislu. Trenutno, šengensku zonu sačinjavaju 22 države članice komunitarnog bloka i 4 pridužene zemlje- Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Evropsko tužilaštvo počelo je ove nedelje svoju aktivnost pod rukovodstvom bivše šefice rumunske Antikorupcijske direkcije (DNA), Laure Kodruce Keveši. Novo telo će se boriti protiv pronevere komunitarnih fondova pokretanjem istraga i sudjenjem lica koja ugrožavaju sredstava budžeta Unije. Nova struktura će nadgledati način na koji se troše miljardi evra iz plana postpandemijskog oporavka. Evropsko tužilastvo ima sedište u Luksemburgu i od 27 zemalja članica pet ne učestvuju u novom Evropskom tužilaštvu, odnosno Madjarska, Poljska, Irska, Švedska i Danska.
Premijer Florin Kacu najavio je nameru da se, povodom partijskog kongresa 25. septembra, kandiduje za predsednika Nacionalne liberalne stranke (PNL), glavne formacije rumunske vladajuće koalicije, a za istu funkciju kandiduje se i sadašnji lider liberala Ludovik Orban. Florin Kacu je rekao da je Nacionalnoj liberalnoj partiji potreban novi zamah i da ima za cilj da održi stranku na vlasti najmanje 8. godina. Glavne ličnosti stranke podržavaju premijerovu kandidaturu. Ludovik Orban pozdravio je odluku Kacua da bude njegov protivkandidat, ističući da ova kompeticija neće ugroziti aktivnost formacije i vlade: Kandidujem se za nov mandat sa dubokim osećajem odgovornosti prema Nacionalnoj liberalnoj stranci i našoj zajedničkoj sudbini. Ludovik Orban dau je uveravanja da izmedju njega i Florina Kacua neće biti nikakvog razlaza zbog unutrašnje borbe, s obzirom da moraju raditi za ispunjenje ciljeva, a to su program vladavine, kampanija vakcinacije protiv kovida-19 i Nacionalni plan oporavka i rezilijencije.
