30.01.-04.02.2017.

Već nekoliko večeri za redom više stotina hiljada stanovnika Rumunije izlazi na ulice demonstrirajući protiv odluka vlade u Bukureštu. Reč je o izmeni Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, kao i nacrta zakona o pomilovanju. Po oceni kritičara, ovi zakonski propisi potisnuli su Rumuniju na periferiji Evrope. «Preko noći, kao lopovi», «Dragnea- grobar zemlje», «Nećemo odustati» uzvikuju demonstranti ispred sedišta vlade u Bukureštu, u velikim gradovima, kao i u dijaspori, u Londonu, Parizu, Briselu ili Rimu izražavajući solidarnost sa demonstrantima u zemlji. Od antikomunističke revolucije 1989. godine ovi su najmasovniji protesti u Rumuniji. Ovim izmenama zloupotreba službenog položaja neće se više krivično kažnjavati kada je pričinjena šteta ispod 45.000 evra. Favorizovanje prekršioca zakona i u slučaju donošenja normativnih akata je dekriminalizovana. Uredba predvidja da se dekriminalizuje i favorizacija prekršioca zakona ako je delo izvršio član ili rodjak do drugog kolena. Vlada se poziva na potrebu uskladjivanja zakona sa odlukama Ustavnog suda.

Corina Cristea, 04.02.2017, 13:40

Već nekoliko večeri za redom više stotina hiljada stanovnika Rumunije izlazi na ulice demonstrirajući protiv odluka vlade u Bukureštu. Reč je o izmeni Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, kao i nacrta zakona o pomilovanju. Po oceni kritičara, ovi zakonski propisi potisnuli su Rumuniju na periferiji Evrope. «Preko noći, kao lopovi», «Dragnea- grobar zemlje», «Nećemo odustati» uzvikuju demonstranti ispred sedišta vlade u Bukureštu, u velikim gradovima, kao i u dijaspori, u Londonu, Parizu, Briselu ili Rimu izražavajući solidarnost sa demonstrantima u zemlji. Od antikomunističke revolucije 1989. godine ovi su najmasovniji protesti u Rumuniji. Ovim izmenama zloupotreba službenog položaja neće se više krivično kažnjavati kada je pričinjena šteta ispod 45.000 evra. Favorizovanje prekršioca zakona i u slučaju donošenja normativnih akata je dekriminalizovana. Uredba predvidja da se dekriminalizuje i favorizacija prekršioca zakona ako je delo izvršio član ili rodjak do drugog kolena. Vlada se poziva na potrebu uskladjivanja zakona sa odlukama Ustavnog suda.

Medjutim, kritičari mera smatraju da nije opravdana žurba sa kojom je usvojena i način izbora. Ljudi su gnevni zbog manira na koji su donete izmene Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku i tvrde da iza argumenata vlade stoji zapravo interes da se političari, lokalni zvaničnici i pojedini poslovni ljudi oslobode krivične odgovornosti. U ovom društvu nalazi se i lider Socijaldemokratske partije (PSD) Liviju Dragnea osudjen na dvogodišnju uslovnu kaznu za pokušaj zloupotrebe referenduma o smeni tadašnjeg predsednika zemlje Trajana Baseskua, 2012. godine. Protiv Dragne je pokrenut i krivični postupak za podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja i intelektualno falsifikovanje. U ovom slučaju šteta se procenjuje ispod utvrdjene granice od 45.000 evra. «Neprihvatljivo je da vlada preko noći usvoji hitnu uredbu iako ova tačka nije bila na dnevnom redu. Ovo se ne može tolerisati», izjasnio je predsednik Klaus Johanis koji se obratio Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, smatrajući da postoji pravni spor izmedju vlade, pravosudnog sistema i parlamenta. I Vrhovni sud pravobranilštva, Generalno tužilaštvo i ombudsman traže ocenu ustavnosti pomenutih dokumenata.

Predsednik Johanis je uputio predsednicima oba doma rumunskog parlamenta pismo u kojem traži da šef države iznese mišljenje o izmenama Krivičnog zakona kao i dogadjajima koji su usledili. Desnoorijentisana opozicija, sastavljena od Unije Spasite Rumuniju (USR) i Nacionalna liberalna partija (PNL), pokrenula je inicijativu o glasanju nepoverenja vladi sa minimalnim šansama za smenu vlade Sorina Grindeanua. Zbog ubedljive parlamentarne većine članova Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).

Američka trgovinska komora u Rumuniji izrazila je razočarenje i precizirala da usvojeni normativni akti podrivaju pravnu državu i krše osnovne principe transparentnosti, stabilnosti i predvidljivosti udaljavajući Rumuniju od evropskih vrednosti i standarda. Ambasade Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država izrazile su zabrinutost zbog najnovijih dogadjaja, uz napomenu da vladine akcije rizikuju da teško uzdrmaju partnerstva sa Rumunijom koja se baziraju na zajedničkim vrednostima Evropske unije i Severoatlantske alijanse. U zajedničkom saopštenju diplomatska predstavništva smatraju da vladine usvojene izmene podrivaju postignute pozitivne rezultate na planu pravne države i borbe protiv korupcije, ali i položaja Rumunije u medjunarodnoj zajednici.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i prvi podpredsednik institucije Frans Timermans izrazili su zabrinutost posle najnovjih dogadjaja u Rumuniji i podsetili da eliminisanje Mehanizma saradnje i provere zavisi od nepovratnog karaktera postignutih progresa u borbi protiv korupcije. Rasprava u vezi sa demokratijom i pravosudnim sistemom u Rumuniji održana je u cetvrtak u Evropskom parlamentu. Frans Timermans je upozorio ovom prilikom da bi Rumunija mogla da izgubi evropske fondove i pozvao rumunsku vladu da preispita hitne uredbe. Premijer Sorin Grindeanu je uputio pismo Briselu u kojem naglašava da borba protiv korupcije ostaje i dalje prioritet vlade u Bukureštu. Posle susreta sa lokalnim liderima Socijaldemokratske partije, koji su potvrdili podršku usvojenim merama, premijer Sorin Grindeanu i lider Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea održali su preskonferenciju tokom kojom su pokušali da demantuju optužbe. Uprkos protestima, kritikama i upozorenjima, vlada u Bukureštu ostaje nepokolebljiva.