(29.11-04.12.2021)
Svake godine 1. Decembra stanovnici Rumunije slave Nacionalni praznik koji predstavlja duhovno, jezičko i vrednosno jedinstvo. 1. Decembra 1918. godine na Velikom zboru u gradu Alba Julija usvojena je rezolucija o istorijskom ujedinjenju Transilvanije, Banata, Krišane i Maramureša, pokrajina sa večinskim rumunskim življem, sa Rumunijom. U poruci stanovnicima Rumunije za Nacionalni praznik predsednik države Klaus Johanis je naglasio da je nacionalni praznik ove godine obeležila pandemija i uputio poruku ohrabrenja obolelima i odao posebno poštovanje i priznanje zdravstvenom osoblju. ,,Lekcija solidarnosti je sada življa nego ikada ranije. Istorija je dokazala bezbroj puta da možemo da se kao nacija prilagodjavamo svim situacijama i trendovima, pod uslovom da ostanemo ujedinjeni i prebrodimo sve prepreke“ izjavio je Klaus Johanis. Nacionalni praznik obeležen je u sredu brojnim svečanostima. U Bukureštu je na vojnoj paradi učestvovalo oko 1500 vojnika sa najmodernijim naoružanjem. Posle dve godine pandemije, vojnoj paradi mogli su da prisustvuju i gledaoci.
Leyla Cheamil, 04.12.2021, 11:25
Rumunija je primila prvu tranšu u visini od 1,8 miliardi evra iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Do kraja ove godine Bukurešt će primiti i preostali deo iz fonda za prefinansiranje od skoro 3,8 miliardi evra. Evropski novac dodeljuje se u dve tranše, u zavisnosti od ispunjavanja pojedinih ciljeva. Ovim sredstvima prefinansiranja treba pokrenuti investicije i reforme predvidjene Nacionalnim planom oporavka i otpornosti. U okviru prelaska na zelenu ekonomiju, Rumunija je predvidela investicije u visini od 3,9 miliardi evra u modernizaciju železničkih pruga i elektrifikaciju bez emisija ugljenika. 2,7 miliardi biće uloženo u rehabilitaciju javnih zgrada, toplotnu izolaciju i otpornost na zemljotrese. Takodje Plan predvidja i investicije u visini od 2 miliarde u bolničku infrastrukturu i poboljšanje medicinskog vaspitanja. Podsećamo da je Rumuniji za realizaciju ciljeva iz Programa oporavka i otpornosti namenjeno 29,2 miliarde evra.
U odnosu na prošlu nedelju u Rumuniji je broj obolelih od koronavirusa ove nedelje smanjen za skoro 50 %. Nadležne vlasti su saopštile da je za 24 sata zabeleženo 1100 novih slučajeva oboljenja. Istovremeno interes za vakcinisanje protiv kovida i dalje opada. Samo 10 000 osoba primilo je prvu dozu u poslednja 24 sata. Podsećamo da je u Rumuniji sa obe doze vakcinisano skoro 7,4 miliona osoba. Nacionalni institut zdravlja javio je u četvrtak da je skoro 90% nevakcinisanih pacijenata preminulo od posledica koronavirusa. Prema raspoloživim podacima više od 44% novoobolelih registrovani su u Bukureštu i okruzima Kluž, Tamiš, Arad i Bihor, a 70% su bili nevakcinisani. Institut precizira da su preminuli bili ljudi stariji od 60 godina i sa komorbiditetima. Sa druge strane Vlada Rumunije je posle otkazivanje više letova iz Južne Afrike zbog identifikovanja Omikron varijante koronavirusa organizovala avio prevoz 46 naših državljana i 24 stranaca iz ove zemlje. U četvrtak 120 naših državljana blokiranih u Maroku posle otkazivanja više avionskih letova stiglo je avionom kompanije Tarom na bukureštanski aerodrom. Medju 120 putnika bilo je i 62 stranca.
Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku podržao je u Stokholmu na skupu Ministarskog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju jačanje kapaciteta OEBSA za upravljanje bezebednosnom situacijom u zoni Crnog mora i rešavanje produženih sukoba u regionu. Ministar Auresku je ovom prilikom predstavio nacionalnu intervenciju koja obuhvata i angažman Rumunije na odbrani i zaštiti vrednosti i principa OEBSA predvidjenih Završnom deklaracijom iz Helsinkija iz 1975. godine i Pariskom poveljom za Novu Evropu iz 1990. godine, temeljima evropske bezbednosti. Auresku je govorio i o ugrožavanju energetske bezbednosti, instrumentalizaciji miganata, gomilanju snaga na granici Ukrajine i čestim kršenjem prekida vatre na istoku Ukrajine. Na plenumu Ministarskog saveta, šef rumunske diplomatije je reagovao na izjavu ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova da se antiraketni sistem u Rumuniji može koristiti i za ofanzivne napade. Auresku je podvukao da je ovaj stav Rusije u potpunosti netačan i da su Rumunija, SAD i Severoatlanska lijansa u više navrata istakle da antiraketni štit u Rumuniji ima isključivo odbrambeni karakter, da nije uperen protiv Ruske Federacije, već samo za legitimnu odbranu u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.
