(29.05-03.06.2023)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u četvrtak u Kišinjevu na drugom samitu Evropske političke zajednice da je od izuzetnog značaja podrška Ukrajini, zemlji koja je meta nemilosrdnih napada Rusije. Šef rumunske države je dodao da je samit u Republici Moldaviji ilustrativan za evropsku vokaciju ove zemlje, za ozbiljne napore na pravcu reformi za pristupanje Evropskoj uniji i da dokazuje koncentraciju usmerenu na celo istočno susedstvo i region Crnog mora. Johanis je pozdravio prisustvo Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine na samitu. Jačanje Republike Moldavije predstavlja i jačanje strateškog otpora Evrope, ocenio je šef rumunske države. Skoro 50 šefova država i vlada okupilo se u Kišinjevu. Domaćin samita, predsednica Moldavije Maja Sandu, precizirala je da je prisustvo evropskih lidera nedvosmislen dokaz da Moldavija nije sama. Samitu su prisustvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik evropske diplomatije Žozep Borel. Okupljeni lideri zazgovrali su o bnezbednosti i miru, razvoju ekonomske i socijalne infrastrukture na evropskom prostoru kao i o ratu u Ukrajini. Evropska politička zajednica je medjuvladin format za raspravu i platforma za političku kordinaciju evropskih država u cilju unapredjenja političkog dijaloga i saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, jačanja bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na kontinentu. Prvi samit Evropske političke zajednice održan je u oktobru prošle godine u Pragu.

Mihai Pelin, 03.06.2023, 13:25

Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u četvrtak u Kišinjevu na drugom samitu Evropske političke zajednice da je od izuzetnog značaja podrška Ukrajini, zemlji koja je meta nemilosrdnih napada Rusije. Šef rumunske države je dodao da je samit u Republici Moldaviji ilustrativan za evropsku vokaciju ove zemlje, za ozbiljne napore na pravcu reformi za pristupanje Evropskoj uniji i da dokazuje koncentraciju usmerenu na celo istočno susedstvo i region Crnog mora. Johanis je pozdravio prisustvo Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine na samitu. Jačanje Republike Moldavije predstavlja i jačanje strateškog otpora Evrope, ocenio je šef rumunske države. Skoro 50 šefova država i vlada okupilo se u Kišinjevu. Domaćin samita, predsednica Moldavije Maja Sandu, precizirala je da je prisustvo evropskih lidera nedvosmislen dokaz da Moldavija nije sama. Samitu su prisustvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik evropske diplomatije Žozep Borel. Okupljeni lideri zazgovrali su o bnezbednosti i miru, razvoju ekonomske i socijalne infrastrukture na evropskom prostoru kao i o ratu u Ukrajini. Evropska politička zajednica je medjuvladin format za raspravu i platforma za političku kordinaciju evropskih država u cilju unapredjenja političkog dijaloga i saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, jačanja bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta na kontinentu. Prvi samit Evropske političke zajednice održan je u oktobru prošle godine u Pragu.

Posle nove runde pregovora sa predstavnicima rumunske vlade, sindikati prosvetnih radnika saopštili su da će se generalni strajk nastaviti i u utorak posle kratke pauze zbog praznika. Podsećamo da je Vlada usvojila hitnu uredbu koja predvidja povećanje ličnih dohodaka nastavnog i pomoćnog osoblja za oko 200 evra i za oko 80 evra za nenastavno osoblje. Sindikati smatraju da su ova povećanja nedovoljna i odbacuju predlog Vlade da se naredna povećanja ličnih dohodaka odvijaju etapno, najkasnije 3 godine nakon stupanja na snagu novog zakona o ličnim dohocima. Predstavnici Vlade obećavaju da će se lični dohodak profesora pripravnika uskladiti sa prosečnom mesecnom platom u privredi. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izrazio je nadu u povratak profesora u učionice u utorak i pozvao prosvetne radnike da ne ugrože održavanje nacionalnih ispita. Pored štrajka u poslednje vreme održani su i masovni ulični protesti u Bukurestu i drugim gradovima zemlje. Sindikati zahtevaju povećanje ličnih dohodaka svih zaposlenih u obrazovnom sistemu za 25% , a za profesore pripravnike lični dohodak u visini bruto mesečne plate u privredi, odnosno oko 800 evra. Štrajk prosvetnih radnika nezadovoljnih ličnim dohocima i uslovima rada počeo je 22, maja.

Pored prosvetnih radnika, i zatvorski policajci protestuju. Oni su odbili predlog o pomeranju granice za starosnu penziju na 65 godina života jer tvrde da je životni vek zaposlenih u ovoj oblasti od samo 62. godine. U sredu mnogi zatvorski policajci odložili su početak radnog dana nezadovoljni ličnim dohocima i uslovima rada. I zapisničari su najavili proteste nezadovoljni produžavanjem granice za starosnu penziju na 65. godina. U Bukureštu više stotina železničara organizovalo je protesni miting zahtevajući poboljšanje uslova rada i donošenje podsticajnog sistema. Železničari zahtevaju da se odredbe zakona o ličnim dohocima primene svim zaposlenima, da se dodele vaučeri za godišnji odnor i izmeni obračunski sistem.

Pred rumunski poslanicima je nacrt zakona o reformi penzijskog sistema pravobranilaca i zaposlenih u organima reda. Reforma u ovoj oblasti predvidjena je Nacionalnim programom oporavka i otpornosti. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) zalagala od samog početks za eliminisanje posebnih penzija. Amandmani vladajuće koalicije usvojeni su pre nego što je nacrt zakona stigao u Poslanički dom . Jedan od amandmana odnosi se na uskladjivanje radnog staža sa javnim penzijskim sistemom kako bi se ukinuli izuzeci, tako da diplomate i pomočno osoblje sudskih instanci mogu da se penzionišu kada napune 65 godina života. Menja se osnovica za obračun posebnih penzija. Ako su se do sada posebne penzije obračunavale vodeći računa o primanjima u poslednjih 12 meseci, od sada se ovaj period produžava na 300 meseci. Osim ove izmene, nijedna posebna penzija ne može da bude veća od ličnog dohotka u dotičnoj oblasti. Visoki savet sudstva kritikovao je nacrt sa napomenom da bi naglo povećanje starosne granice na 65 godina života za starosnu penziju sudija i tužilaca moglo da ostavi sistem bez 1500 pravobranilaca.