29.01- 03.02.2018.
U ponedeljak u Bukureštu je izglasano poverenje trećoj vladi koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE). U decembru 2016. godine, Socijaldemokratska partija je pobedila ubedljivo na parlamentarnim izborima i, uz pomoć Alijanse liberala i demokrata, došla na vlast. Posle samo 6 meseci stranka je po prvi put u rumunskoj postkomunističkoj istoriji izglasala nepoverenje sopstvenoj vladi, na čelu sa Sorinom Grindeanuom. Tekućeg meseca, socijaldemokratsko rukvodostvo uskratilo je političku podršku i narednom premijeru Mihaju Tudoseu i poverila mandat za sastav vlade evroposlanici Vioriki Dančili, koja je postala prva premijerka u istoriji Rumunije. Članovi kabineta su položili zakletvu pred predsednikom Klausom Johanisom, koji je izmedju ostalog podvukao: «Imate veoma složen zadatak. Treba da uverite ljude, polazeći od niskog kapitala poverenja, zbog vaših političkih i administrativnih grešaka prethodna dva kabineta. Na samom startu preuzeli ste i cenu neuspeha dve prethodne vlade i treba da uložite sve napore da se stvari vrate na normalni kolosek.» Prema navodima premijerke Viorike Dančile, glavne smernice vladinog programa su investicije u infrastrukturu, veće plate radnika, administrativna reforma i smanjenje birokratije. Istovremeno, vlada želi da privreda Rumunije u 2020. godini bude medju 13-14 najsnažnijih privreda Evropske unije.
Daniela Budu, 03.02.2018, 16:12
Predsednik Rumunije Klaus Johanis razgovarao je sa evropskim zvaničnicima o funkcionisanju pravne države, tema koja zaokuplja pažnju političke klase i javnog mnjenja. Pravna država je od vitalnog značaja za Rumuniju i niko ne sumnja u njeno funkcionisanje, izjavio je u Briselu Klaus Johanis, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Evropske Komisije Žan-Klod Junkerom. Predsednik je dodao da probleme pravosudnih i krivičnih zakona treba rešiti u Rumuniji ne očekujući rešenja spolja: «Uveren sam da ću uspeti da se ovi razgovori završe najboljom varijantom i koji se mogu praktično koristiti. Moj najvažniji cilj ostaje nepromenjen: nezavisnost rumunskog pravosudja je nedodirljiva i za ovo pitanje uložiću sve napore koji su u mojoj nadležnosti.» Predsednik Evropske komisije je ocenio da pravosudni sistem Rumunije funkcioniše i da se ne može reči da Bukurešt ne poštuje pravnu državu sve dok su ispoštovane odluke Ustavnog suda. Junker je, medjutim, upozorio da su neprihvatljivi koraci nazad na ovom putu. Od poštovanja ovih principa, dodao je Junker, zavise ukidanje Mehanizma saradnje i provere (MCV), kojim Brisel prati pozitivne i negativne rezultate pravosudja još od ulaska zemlje u Evropsku uniju 2007. godine i ulazak u Šengen. Uticajne zapadne kancelarije odbacile su ulazak naše zemlje u Šengen zbog korupcije rumunske administracije. Ambasade sedam zemalja članica Unije i Evropska komisija izrazile su zabrinutost zbog izmena rumunskog zakona o pravosudju.
6 bivših ministara protiv kojih je pokrenut krivični postupak zbog afere Majkrosoft u vezi sa informatizacijom rumunskih škola oslobodjeno je odgovornosti. Novi tužilac koji je preuzeo ovaj predmet izjavio je da su osumnjičeni optuženi nakon zastarelosti krivičnog dela. Prema navodima Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), protiv ministara koji su u raznim vladama bili na čelu ministarstava obrazovanja, finansija i komunikacija pokrenut sudski postupak, jer su podržali nacrte pojedinih vladinih odluka o postizanju ugovora sa firmom Fujitsu, Siemens Computers o preuzimanju licence Majkrosoft namenjene školama. Sa druge strane, u istom dosijeu pokrenute su krivične prijave protiv dvojice poslovnih ljudi za pranje novca.
Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu preporučila Rumuniji tokom posete Bukureštu da ubrza implementaciju projekata sa evropskim fondovima i izjavila da nije zadovoljna realizacijom infrastrukturnih projekata i sporošću implementacije. Ona je upozorila da, uprkos postignutim rezultatima u poslednjim mesecima, preti opasnost da Rumunija izgubi značajne evropske fondove: «I dalje postoji opasnost da izgubimo novac, a napore ne treba prekinuti, već na protiv pojačati. Raduje me činjenica da su predložene mere koje bi u slučaju realizacije mogle da donesu hitne rezultate i da se na ovaj način izbegne gubljenje evropskih fondova.» Prilikom susreta evropske zvaničnice, guverner Narodne banke Rumunije BNR Mugur Isaresku je izjavio da je u poslednjoj deceniji, od kada je Rumunija članica Evropske unije, naša zemlja primila evropske fondove u visini od 45 milijardi evra. Ako se uzima u obzir doprinos Rumunije budžetu Evropske unije, razlika je od 30 milijardi evra, naglasio je Isaresku. Zvaničnik Narodne banke Rumunije je podvukao da su evropski fondovi šansa za modernizaciju Rumunije u drumskoj infrastrukturi, obrazovanju i zdravstvu. Isaresku je upozorio da bez ovih fondova Evropske unije Rumunija bi ostala bez suštinskog kapitala i dodao da kašnjenje evropskih fondova ili odobravanje manjih iznosa utiču na devizno tržište.
