(28.09-02.10.2020)
Ştefan Stoica, 02.10.2020, 16:41
Prošle nedelje na parlamentarnim izborima u Rumuniji izlaznost je bila od oko 46%, slabija nego na poslednjim lokalnim izborima, ali normalna u uslovima pandemije novog koronavirusa i mera zdravstvene zaštite bez presedana. Rezultat izbora nije ostao bez posledica i najavljuje oštru borbu na parlamentarnim izborima u decembru Premijerno, liberali na vlasti osvojili su najviše političkih glasova i udvostručili praktično broj predsednika županijskih odbora i sada imaju najveći broj gradskih čelnika. Pored toga, Nacionalna liberalna partija (PNL) je uspela da razbije monopol socijaldemokrata i u županijama koje su 2-3 decenije bile uporište ove stranke. Medjutim Socijaldemokratska partija (PSD) i dalje ima najveći broj gradonačelnika i zauzima prvo mesto po broju predsednika županijskih odbora. Najbolniji poraz socijaldemokrate su doživele u Bukureštu, gde su pre četiri godine osvojile sva mesta gradonačenika. Nestranački kandidat Nikušor Dan je uz podršku Nacionalne liberalne partije i Unije spasite Rumuniju-Plus (USR-Plus) postao novi generalni gradonačenik rumunske prestonice, preuzimajući ovu dužnost od poražene Gabrijele Firea. Kandidati ad hok alijanse desnog centra pobedili su u 3 od ukupno 6 sektora. Iako je Socijaldemokratska partija osvojila najviše glasova u gradski odbor, Nacionalna liberalna partija i Unija spsite Rumuniju-Plus imaju dovoljan broj odbornika da donose odluke u Bukureštu, gradu sa velikim resursima ali siromašnim vizijama i projektima. Osvajanjem drugog mesta u gradskom odboru Bukurešta i detroniranjem liberalnih gradonačelnika u Temišvaru i Brašovu, Unija spasite Rumuniju-Plus dolazala se kao alternativna politička snaga. Pobeda jednog Nemca u Temisvaru i jedne Francuskinje u najbogatijem bukureštanskom sektoru novi su dokaz da Unija spasite Rumuniju donosi svežinu u rumunskoj politici. Iako pandemija nije negativno uticala na tok izbora, izborni proces je zasenjen skandalima i obostranim optužbama Socijaldemokratske partije i Nacionalne liberlne partije za zloupotrebe, naročito u prvom sektoru Bukurešta.
Tekuće nedelje Rumunija je prvi put zabelezila rekordan broj od preko 2000 novozaraženih osoba koronavirusom dnevno. Stručnjaci su predvideli ovakav ishod posle otvaranja nove školske godine. Broj novozaraženih se povećava svakim danom u celoj Evropi i nagoveštava novi talas pandemije. U Rumuniji je od početka pandemije zaraženo više od 120 000 osoba, a preminulo skoro 5000. Na intenzivnoj terapiji je više od 500 pacijenata, ali samo jedna trečina je na respiratorima, izjavio je ministar zdravlja Nelu Tataru. Na nacionalnom nivou procenat zaraženih na 1000 stanovnika je negde oko 1%, ali razlike su velike medju zonama. Uvodjenje novih mera zaštite ili karantina doneće se u zavisnosti od lokalne situacije i nikako u celoj županijiji, naglasio je premijer Ludovik Orban. Premijer je pozvao faktore odlučivanja da svakog dana vrše kontrole kako bi se preduzele mere zdravstvene zaštite. Ministri unutrašnjih poslova, saobraćaja, rada i zdravlja treba da naprave plan sa jasnim akcijama za sprovodjenje ovih mera.
Kriza izazvana pandemijom kao da je iscrpela energiju rumunskih političkih aktera. Skoro da je zaboravljena preuzeta obaveza da se na pravi kolosek vrati pravosudni sistem, teško pogodjen kontroverznim izmenama Zakona o pravosudju, Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku za vreme vladavine rumunske levice. U poslednjem izveštaju o pravnoj državi Evropska komisija navodi da pravosudni zakoni, funkcionisanje Nacionalnog saveta elektronskih medija, pristup javnim informacijama i pregršt hitnih uredbi predstavljaju ozbiljan problem. U izveštaju se precizira da je ove godine Vlada preuzela obavezu da, pravosudnim reformama, ispravi mere sa negativnim efektima, obaveza koja je donekle ublažila tenzije u pravosudnom sistemu. Kontroverzne mere sa negativnim posledicama na nezavisnost sudstva i dalje se sprovode, jedna od ovih se odnosi na Sekciju za istragu zloupotreba u pravosudnom sistemu, sekciju koja je zadužena pre svega za krivično gonjenje sudija i tužilaca. Dalja primena ovih mera samo jača neizvestost oko funkcionisanja pravosudnog sistema, smatra Evropska komisija. Istog dana kada je u Briselu obelodanjen sadržaj izveštaja, u Bukureštu Ministarstvo pravde je na javnu raspravu uputilo predloge o izmenama pravosudnih zakona. Mere se odnose na jačanje uloge Visokog saveta sudstva prilikom organizovanja i odvijanja konkursa i ispita, a posredstvom Nacionalnog pravosudnog instituta i na profesionalizaciju procesa selekcije pravobranilaca, otklanjajući svaku mogućnost ulaska u pravobranilaštvo bez konkursa. Resorno ministarstvo predvidja i eliminisanje šeme prevremenog penzionisanja pravobranilaca, jačanje principa nezavisnosti tužilaca i ukidanje Sekcije za istragu prvosudnih prekršaja.
Zbog krize izazvane pandemijom novog koronavirusa Evropska banka za obnovu i razvoj korigovala je na dole privrednu evoluciju Rumunije u 2020. i 2021. godini. Prema najnovijim prognozama ove medjunarodne finansijske institucije, ove godine rumunska privreda zabeležiće pad od 5 % u odnosu na prethodnu godinu. Za 2021. godinu Evropska banka za obnovu i razvoj predvidja povećanje bruto nacionalnog proizvoda za 3%, za 1% manje nego u prolećnoj prognozi. Posle solidnog privrednog rasta od 4,1% u 2019. godini, Rumunija se ove godine suočava sa recesijom. Ključni kanali transmisije su smanjenje potrošnje i izvoza, naglašava medjunarodna finansijska institucija.
