28.08/02.09.2017.

Za vreme susreta sa šefovima diplomatskih misija i generalnih konzulata u inostranstvu predsednik Rumunije Klaus Johanis predstavio je spoljno-političke ciljeve Rumunije. Na Godišnjem skupu rumunske diplomatije održanom u utorak u Bukureštu predsednik je poručio okupljenima da se nalaze u najboljoj situaciji da podrže transatlantske odnose, uz napomenu da Rumunija treba da ima unitarni pristup odnosima sa Rusijom. Izazovi i pretnje sa Istoka, kao i opasnosti iz južnog susedstva ostaju i dalje na snazi, dodao je Klaus Johanis pred predstavnicima rumunske diplomatije od kojih traži hitnu, odgovornu i inovatorsku implikaciju. Šef države je naglasio da je ova implikacija potrebna i u slučaju provokacija unutar Evropske unije, odnosno Bregzita, i relansiranja evropskog projekta. Rumunija treba da aktivno učestvuje u procesu reflekcije o budućnosti Evropske unije. Potrebna nam je jaka Evropa, mnogo bliža njenim stanovnicima i bolje predstavljena na medjunarodnom planu, izjavio je Klaus Johanis: «Treba da budemo uz one države članice koje deluju na planu jačanja unije. Ako ćemo biti bliži ovom jezgru država, možemo imati veći uticaj u procesu evropskog odlućivanja i mnogo veće šanse za razvoj. Evropi je potreban mnogo veći kapacitet prilagodjavanja da bi odolela sadašnjim izazovima. Instrumente ovog prilagodjavanja treba zamisliti tako da se izbegne još veći jaz izmedju zemalja članica.» Prema oceni ministra inostranih poslova Teodora Meleškanua, pripreme za 100.godišnjicu Velikog ujedinjenja države, rumunsko predsedništvo Saveta Evropske unije 2019. godine, kandidaturu naše zemlje za nestalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija i kandidaturu u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OCDE) predstavljaju glavne orijentire za rumunske diplomate u narednom periodu. Rumunija treba da preuzme veću odgovornost u evropskoj ekonomskoj diplomatiji i da valorizuje odlučnije potencijal kojim raspolaže, izjavio je Teodor Meleškanu. On se odnosio i na potrebu diverzifikacije trgovinskih odnosa usmeravajući se i na geografske regije u razvoju, osvajanje nekada tradicionalnih tržišta i otvaranje novim sa rastućim potencijalom.

Daniela Budu, 02.09.2017, 14:23

Za vreme susreta sa šefovima diplomatskih misija i generalnih konzulata u inostranstvu predsednik Rumunije Klaus Johanis predstavio je spoljno-političke ciljeve Rumunije. Na Godišnjem skupu rumunske diplomatije održanom u utorak u Bukureštu predsednik je poručio okupljenima da se nalaze u najboljoj situaciji da podrže transatlantske odnose, uz napomenu da Rumunija treba da ima unitarni pristup odnosima sa Rusijom. Izazovi i pretnje sa Istoka, kao i opasnosti iz južnog susedstva ostaju i dalje na snazi, dodao je Klaus Johanis pred predstavnicima rumunske diplomatije od kojih traži hitnu, odgovornu i inovatorsku implikaciju. Šef države je naglasio da je ova implikacija potrebna i u slučaju provokacija unutar Evropske unije, odnosno Bregzita, i relansiranja evropskog projekta. Rumunija treba da aktivno učestvuje u procesu reflekcije o budućnosti Evropske unije. Potrebna nam je jaka Evropa, mnogo bliža njenim stanovnicima i bolje predstavljena na medjunarodnom planu, izjavio je Klaus Johanis: «Treba da budemo uz one države članice koje deluju na planu jačanja unije. Ako ćemo biti bliži ovom jezgru država, možemo imati veći uticaj u procesu evropskog odlućivanja i mnogo veće šanse za razvoj. Evropi je potreban mnogo veći kapacitet prilagodjavanja da bi odolela sadašnjim izazovima. Instrumente ovog prilagodjavanja treba zamisliti tako da se izbegne još veći jaz izmedju zemalja članica.» Prema oceni ministra inostranih poslova Teodora Meleškanua, pripreme za 100.godišnjicu Velikog ujedinjenja države, rumunsko predsedništvo Saveta Evropske unije 2019. godine, kandidaturu naše zemlje za nestalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija i kandidaturu u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OCDE) predstavljaju glavne orijentire za rumunske diplomate u narednom periodu. Rumunija treba da preuzme veću odgovornost u evropskoj ekonomskoj diplomatiji i da valorizuje odlučnije potencijal kojim raspolaže, izjavio je Teodor Meleškanu. On se odnosio i na potrebu diverzifikacije trgovinskih odnosa usmeravajući se i na geografske regije u razvoju, osvajanje nekada tradicionalnih tržišta i otvaranje novim sa rastućim potencijalom.

Oštre reakcije većeg broja institucija i ponovo ulične demonstracije u Bukureštu i drugim gradovima nakon predloga o izmeni zakona o pravosudju. Tužioci Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) upozorili su da su pojedini predlozi resornog ministarstva, kao što su prelazak pravosudske inspekcije iz ministarstva pravde ili stvaranje novih specijalizovanih struktura za proveru pravobranilaca, mogu ugroziti nezavisnost i nesmetano funkcionisanje institucija iz ove oblasti i predstavljati pritisak na rad istražnih organa. Tužioci su posebno nezadovoljni mogućnošću politizacije sudstva i sužavanja nadležnosti Antikorupcijske direkcije. Žustre rasprave je izazvao i predlog o isključenju predsednika Rumunije iz procedure imenovanja Generalnog tužioca i šefova Nacionalne antikorupcijske direkcije i Direkcije protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT). Premijer Mihaj Tudose je obećao da će se prilikom usvajanja pomenutog dokumenta voditi računa o saglasnosti Visokog saveta sudstva (CSM) i stavu uličnih demonstranata. Umedjuvremenu, opozicija priprema seriju parlamentarnih akcija. Unija «Spasite Rumuniju» (USR) javlja da će tražiti odgovornost ministra pravde, dok liberali računaju na inicijativu za glasanje nepoverenja vladi.

Vlada u Bukureštu je donela odluku da ove jeseni poveća akcizu na gorivo. Da bi izbegla lančana poskupljenja, povećanje akciza predvidjeno je u dve etape od 15. septembra i 1. oktobra. Prema navodima ministra finansija Jonuca Mišua, ova mera je doneta u etapama da ne bi izazvala šok koji bi mogao da dovede do povećanja cena, pada potrošnje i ugrožavanja državnog budžeta. Prevoznici kritikuju odluku vlade i najavljuju novu crnu etapu za rumunski transport. Oni tvrde da će svaki evrocent uticati neposredno na konkurenciju rumunskih kompanija u drumskom saobraćaju.

Senatori i poslanici vratili su se u parlament posle letnjeg raspusta. Prvi dan bio je posvećen organizacijskim problemima, a rasprave o zakonskim inicijativama startovaće tek sledeće nedelje. Na agendi parlamenta nalaze se pre svega hitne uredbe o službenim penzijama, ograničavanju dečijeg dodatka i povećanju ličnih dohodaka policajaca. Parlament će se pozabaviti i sa zakonom o obaveznom vakcinisanju dece, koji je usvojen na sednici vlade, kao i penzijskim zakonom i nacrtom izmene zakona o pravosudju.