28.05/ 02.06.2018.
U skladu sa objavljenim predlozima Evropske komisije Rumuniji će se izdvojiti u narednom budžetu za 2021.- 2027. godinu kohezioni fondovi u visini od 27 milijardi evra, za 8 odsto više u odnosu na aktuelni period. Evropska komisija je predložila da se uvede nadzor nad kohezionim politikama u oviru budućeg višegodišnjeg budžeta Evropske unije, koja ima na raspolaganju ukupne fondove 373 milijarde evra. Kohezionom politikom Evropska unija nastoji da smanji razvojne razlike medju zemljama članicama. U izjavi za Radio Rumunija, evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu o prioritetima ovog sektora u narednom periodu je rekla: «U prvom redu je politika inovacija kojom se izlazi u susret malim preduzećima, digitalnim tehnologijama, odnosno inteligentnoj politici. Drugi prirotet su investicije u sve zone. Praktično, u novom periodu posle 2020. godine pružićemo veću podršku lokalnim, urbanim i teritorijalnim vlastima, koje će biti aktivnije uključene u upravljanju evropskim fondovima, jer mi verujemo da regioni i gradovi znaju bolje od nas u šta treba da investiraju i koje su njihove potrebe.» Prema rečima Korine Krecu 75 odsto kohezionih fondova usmeriće se u narednom budžetskom okviru Evropske unije i dalje u zone kojima su ova sredstva veoma potrebna.
România Internațional, 01.06.2018, 12:38
U skladu sa objavljenim predlozima Evropske komisije Rumuniji će se izdvojiti u narednom budžetu za 2021.- 2027. godinu kohezioni fondovi u visini od 27 milijardi evra, za 8 odsto više u odnosu na aktuelni period. Evropska komisija je predložila da se uvede nadzor nad kohezionim politikama u oviru budućeg višegodišnjeg budžeta Evropske unije, koja ima na raspolaganju ukupne fondove 373 milijarde evra. Kohezionom politikom Evropska unija nastoji da smanji razvojne razlike medju zemljama članicama. U izjavi za Radio Rumunija, evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu o prioritetima ovog sektora u narednom periodu je rekla: «U prvom redu je politika inovacija kojom se izlazi u susret malim preduzećima, digitalnim tehnologijama, odnosno inteligentnoj politici. Drugi prirotet su investicije u sve zone. Praktično, u novom periodu posle 2020. godine pružićemo veću podršku lokalnim, urbanim i teritorijalnim vlastima, koje će biti aktivnije uključene u upravljanju evropskim fondovima, jer mi verujemo da regioni i gradovi znaju bolje od nas u šta treba da investiraju i koje su njihove potrebe.» Prema rečima Korine Krecu 75 odsto kohezionih fondova usmeriće se u narednom budžetskom okviru Evropske unije i dalje u zone kojima su ova sredstva veoma potrebna.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis primio je prestolonaslednika britanske krune Princa Čarlsa i ovom prilikom izrazio posebno poštovanje za aktivno učešće u dobrovoljnim aktivnostima u Rumuniji i promovisanje prirodnih lepota, tradicija i biodiverziteta rumunske seoske sredine. Tokom susreta istaknut je veoma visoki nivo rumunsko-britanskog strateškog Partnerstva, koje se bazira na intenzivnoj saradnji u ekonomskoj i bezbednosnoj oblasti. Predsednik Johanis je ponovo naglasio da rumunska zajednica koja živi i radi u Velikoj Britaniji igra značajnu ulogu u bilateralnim odnosima. Princ Čarls se sastao i sa premijerkom Viorikom Dančila, sa kojom je vodio razgovore o ekonomskoj situaciji u Rumuniji, regionalnoj agendi i temama od zajedničkog interesa, kao i o narednom rumunskom predsedništvu Saveta Evropske unije i opštoj evropskoj arhitekturi posle Bregzita. U ovom kontekstu Viorika Dančila je naglasila da zaštita prava i interesa Rumuna koji žive i rade u Velikoj Britaniji predstavlja prirotetni zadatak vlade u Bukureštu. Prestolonaslednik britanske krune sastao se i sa Princezom Margaretom- kustosom Kraljevske krune, najstarijom čerkom bivšeg suverena Rumunije Mihaja Prvog koji je preminuo prošle godine u 97. godini života. Na sahrani Kralja Mihaja bio je prisutan i Princ Čarls. Već dve decenije Princ Čarls dolazi skoro svake godine u Rumuniji gde ima i nekoliko poseda. On je osnovao dobrotvornu Fondaciju koja podstiče očuvanje kulturne baštine, poljoprivrede i trajnog razvoja u Rumuniji. Prošle godine Princ Čarls je doputovao u više navrata u privatne i zvanične posete Rumuniji, a predsednik Rumunije Klaus Johanis dodelio mu je nacionalni orden «Zvezda Rumunije» sa Velikom krstom, u znak poštovanja za njegovu aktivnost u našoj zemlji i za promovisanje imidža Rumunije u svetu.
Ustavni sud Rumunije je konstatovao u sredu da izmedju šefa države Klausa Johanisa i zahteva ministra pravde Tudorela Toadera za opoziv šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) Laure Kodruce Kjoveši postoji ustavni spor. Sudije Ustavnog suda su utvrdile da je šef države došao u sukob sa Vladom kada je odbio da opozive Lauru Kodrucu Kjoveši. Ministar Toader smatra da odbijanje predsednika da opozove šeficu antikorupcijske direkcije stvara institucionalnu blokadu. Po oceni predsedništva, medjutim, ovo odbijanje nije razlog za institucionalnu blokadu, već predstavlja finalizaciju jedne procedure i izvršenje zakonske nadležnosti šefa države. Ministar Toader je izjavio da se odluka Ustavnog suda Rumunija bazira na ustavnom principu, prema kojem tužioci obavljaju aktivnosti pod autoritetom ministra pravde, uz napomenu da svaku odluku Ustavnog suda treba poštovati. Klaus Johanis je naglasio da očekuje obrazloženje odluke suda i da će nakon toga postupati po njegovim nadležnostima. Vladajuća koalicija je ocenila odluku normalnom, dok opozicija je optužuje za poništenje predsednikovih nadležnosti. Protestne manifestacije održane su u Bukureštu i drugim gradovima nakon saopštenja Ustavnog suda Rumunije koja obavezuje predsednika Johanisa da opozove šeficu Nacionalne antikorupcijske direkcije. Odbijanje zahteva za opoziv došlo je posle odbijanja zahteva ministra u Visokom savetu sudstva.
U Bukureštu se ovih dana odvija Medjunarodni Sajam knjiga «Bookfest» koji okuplja 150 izdavačkih kuća. Počasni gost Sajma su ove godine Sjedinjene Američke Države. Ljubitelji knjige imaju priliku da upoznaju američke autore iz raznih oblasti. Paralelno, održaće se projekcije filmova i promocije knjiga. Bookfest se već tri godine organizuje pod Visokim pokroviteljstvom predsednika Rumunije Klausa Johanisa.