(28.02-05.03.2022)
Ceo svet sa zabrinutošću gleda na ukrajinsku situaciju gde ruske snage nastavljaju napade na više frontova. Veliki gradovi Harkov, Herson, Marijupolj bombardovani su i sada je situacija na terenu volatilna i konfuzna. Sirene odjekuju u mnogim naseljima, a na televizijskim snimcima ili na društvenim mrežama mogu se videti porušene zgrade, ostećena vojna tehnika, ranjenici i poginuli. Prestonica Ukrajine Kijev je i dalje pod opsadom ruskih snaga, ovde su se tokom cele nedelje vodile žestoke borbe, čule eksplozije, ljudi se sklanjaju u podzemnim stanicama metoa ili skoništima plašeći se bombardovanja. Jedan veoma težak incident dogodio se u nuklearnoj centrali Energodar u Zaporožiju, gde je u petak usled bombardovanja izbio požar. Ukrajinska strana javlja da je pogodjena petospratnica pored centrale, ali da je požar ugašen. Medjunarodna agencija za atomsku energiju citira ukrajinske nadležne vlasti za nuklearnu oblast i navodi da nije ostećena ,,suštinska oprema“ nukearke i da je stepen radijacije ostao nepromenjen. Američki predsednik Džo Bajden razgovarao je telefonom sam svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim o novonastaloj situaciji. Agencija Frans pres javlja da je Zelenski optužio Moskvu da pribegava ,,nuklearnom teroru i želi da se ponovi katastrofa iz Černobilja“. Stručnjaci ističu da je ruska strana pojačala napade i za vreme mirovnih pregovora.
Eugen Coroianu, 04.03.2022, 14:08
Mnogi Ukrajinci, posebno žene i deca sklanjaju se pred napadima ruskih snaga. Ogromne kolone automobila nalaze se na graničnim prelazima gde čekaju da udju u susedne zemlje. Gužve su velike uprkos pojednostavljenju procedura. Mnogi Ukrajinci ostavljaju vozila i peške prelaze granicu. Na snimcima ceo svet može da vidi kako ukrajinske majke sa decom i najnužnijim stvarima idu ka granici. Glavna utočista za ukrajinske izbeglice su sada Poljska i Rumunije. Impresionirani smo načinom na koji su rumunski državljani dočekali ukrajinske susede. Pre svega gradjanske organizacije i nešto kasnije i vlasti, sporemile su za izbeglice, hranu, vodu, odeću, čebad i lekove. Preko društvenih mreža organizovala su se i privatna lica. Centralne i lokalne vlasti obezbedile su mesta za smeštaj i otvorile specijalne centre za prihvat izbeglica i informisanje. Humaitarna pomoć Rumuna impresionirala je svetsku štampu. ,,Rumunija je pružila primer celom svetu . Ljudi su izbeglicama otvorili vrata sopstvenih domova, organizovali su se na društvenim mrežama i prikupili fondove, rumunsko stanovništvo je spremno za prijem izbeglica. Pored toga Rumunija obezbedjuje veoma važne električne generatore za Republiku Moldaviju i lekove za Ukrajinu. Vi ste pravi primer solidarnosti u Evropi, Hvala vam iz sveg srca za vaš primer“- izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Bukureštu. Ona je podsetila da je Humanitarni centar za podršku Ukrajini postao operativan u Rumuniji i da će ova inicijativa srednjeg roka odigrati važnu ulogu.
Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija usvojila je u sredu rezoluciju kojom se ,,od Rusije zahteva da neodložno zaustavi upotrebu sile protiv Ukrajine.“. Rezolucija je usvojena sa 141 glasom za i 5 protiv. Medju 35 država koje su se uzdržale od glasanja nalaze se Kina, Kuba, Indija i Južna Afrika. 12 država nije učestvovalo u glasanju. Protiv rezolucije glasale su Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Eritreja i Sirija. Evropski parlament je na specijalnoj sednici ,,najoštrije osudio rusku nelegalnu invaziju na Ukrajinu.“ Evroposlanici su kategorički odbili retoriku Rusije koja je aludirala na eventualnmo posezanje za oružijem za masovno uništenje, podsetila Moskvi da ima i medjunarodne obaveze. i da postoji opasnost od eskalacije nuklearnog sukoba. Usvojene su i nove ekonomske i finansijske sankcije Rusiji. Hiljade stranih kompanija napustilo je Rusije ili zaledilo poslove u ovoj zemlji. Druge kompanije su prekinule izvoz i trgovinu ruskim proizvodima. U Rusiji prve posledice medjunarodnih bankarskih sankcija osećaju se na ruskoj rublji. Na tv snimcima mogu se videti ogromni redovi pred bankomatima, dok lokalne vlasti ograničavaju kupovinu deviza i deviznih tranzakcija.
Nastavljaju se takodje i napori Severoatlanske alijanse za jačanje južnog boka NATO-a. U Rumuniji su ove nedelje stigli prvi francuski vojnici i nemčki borbeni avioni. Portugalija i Belgija javljaju da će pod štitom Severoatlanske alijanse rasporediti vojnike za odvraćanje od eventualnog napada.
