(27.06-02.07.2022)

Za Rumuniju Samit NATO-a u Madridu predstavlja jedan od najvažnijih savezničkih skupova poslednjih godina, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis i dodao da se centralna tema rasprava i donetih odluka odnosila na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu, a da novousvojeni strateški koncept Severnoatlanske alijanse odražava aktuelnu bezbednosnu situaciju. Rusija se ne smatra više partnerskom državom već najvećom i najneposrednijom pretnjom po bezbednost i stabilnost saveznika. Premijerno, komunistička Kina je optužena za široku lepezu političkih, ekonomskih i vojnih aktivnosti usmernih na projekciju sile u svetu. Proklamovane ambicije Kine i njene politike predstavljaju izazove za naše interese, bezbednost i vrednosti, zaključili su lideri zemalja Severnoatlanske alijanse, koji osudjuju strateško partnerstvo Rusije i Kine usmereno protiv medjunarodnog poretka. NATO je potvrdio i jačanje vojnog prisustva Alijanse na istočnom boku, uključujući Rumuniju. Snage za reakcije povečavaju se sa 40 000 na više od 300 000 visokoobučenih vojnika. ,,Ovo je najvažnija reaorganizacija naše kolektivne odbrane od Hladnog rata do danas“, naglasio je generalni sekretar Sevenoatlanske alijanse Jens Stoltemberg, a američki predsednik Džo Bajden podvukao da ,,smo tamo“ i da je ,,Severnoatalanska alijansa potrebnija nego ikada ranije“. Bajden je najavio i jačanje američkog vojnog prisustva u celoj Evropi. NATO je obećao da će podržavati Ukrajinu sve dok je potrebno kako bi obva zemlja odolela ruskoj invaziji. Generalni sekretar Stoltemberg kazao je da je podrška Kijevu ,, moralna i politička obaveza“.

Bogdan Matei, 02.07.2022, 11:16

Za Rumuniju Samit NATO-a u Madridu predstavlja jedan od najvažnijih savezničkih skupova poslednjih godina, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis i dodao da se centralna tema rasprava i donetih odluka odnosila na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu, a da novousvojeni strateški koncept Severnoatlanske alijanse odražava aktuelnu bezbednosnu situaciju. Rusija se ne smatra više partnerskom državom već najvećom i najneposrednijom pretnjom po bezbednost i stabilnost saveznika. Premijerno, komunistička Kina je optužena za široku lepezu političkih, ekonomskih i vojnih aktivnosti usmernih na projekciju sile u svetu. Proklamovane ambicije Kine i njene politike predstavljaju izazove za naše interese, bezbednost i vrednosti, zaključili su lideri zemalja Severnoatlanske alijanse, koji osudjuju strateško partnerstvo Rusije i Kine usmereno protiv medjunarodnog poretka. NATO je potvrdio i jačanje vojnog prisustva Alijanse na istočnom boku, uključujući Rumuniju. Snage za reakcije povečavaju se sa 40 000 na više od 300 000 visokoobučenih vojnika. ,,Ovo je najvažnija reaorganizacija naše kolektivne odbrane od Hladnog rata do danas“, naglasio je generalni sekretar Sevenoatlanske alijanse Jens Stoltemberg, a američki predsednik Džo Bajden podvukao da ,,smo tamo“ i da je ,,Severnoatalanska alijansa potrebnija nego ikada ranije“. Bajden je najavio i jačanje američkog vojnog prisustva u celoj Evropi. NATO je obećao da će podržavati Ukrajinu sve dok je potrebno kako bi obva zemlja odolela ruskoj invaziji. Generalni sekretar Stoltemberg kazao je da je podrška Kijevu ,, moralna i politička obaveza“.

Rumunija, članica Evropske unije koja je najmanje zavisna od uvoza ruskog goriva, može postati energetski nezavisna kao i izvoznik energetske bezbednosti u regionu i transportni koridor za prirodni gas i zelenu energiju iz Kaspijskog mora, naglasio je rumunski ministar energije Vidjil Popesku. Popesku je u utorak zajedno sa premijerom Nikolajem Čukom, prisustvovao svečanosti početka eksploatacije prirodnog gasa u zoni Midija, na jugoistoku Rumunije. Ministar energije izjavio je da se rezerve prirodnog gasa u zoni Crnog mora procenjuju na 200 miliardi kubnih metara. Ekstrakcija prirodnog gasa u zoni Midija je prvi projekat ove vrste u crnomorskoj zoni u poslednjih 30 godina, a u junu su domaćem tržištu već isporučene prve količine gasa. Premijer Rumunije Nikolaje Čuka je precizirao da je sada popunjenost skladišnjih kapaciteta od 41% i da će se do 1. novembra popunjenost povećati na 80%.

Pravna lica koja žele da odlože plaćanje bankarskih kredita najviše 9 meseci treba da dokažu da su u poslednja tri meseca zabeležila gubitke od najmanje 25%, a fizička lica da su im mesečni troškovi povećani za 25% predvidja nova odluka Vlade Rumunije sastvljene od predstavnika Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Odluka je doneta sa ciljem ad se ublaže posledice eksplozije cena. Odlaganje bankarskih kredita zbog rasta cena je samo privremena korist, upozorava ekspert Adrijan Mitroj, profesor Akademije ekonomskih nauka u Bukureštu. On je objasnio da odlaganje predpostavlja dodatni trošak. Kada će dužnik početi pa izmiri dug, mesečne obaveze biće veće jer će se u ove uračunati i dodatne bankarske marže. Vlada je usvojila i odluku kojom se izlazi u susret studentima i mladima da dobijaju bankarske kredite sa državnom garancijom od 80%. Maksimalni iznos kredita za studente je od 10 000 evra a za mlade bračne parove od 15 000 evra.

Šefica Evropskog tužilastva, bivša šefica rumunske Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), Laura Jodruca Kjoveši, saopstila je da analizira mogućnost da se obrati Evropskoj komisiji sa zahtevom da se aktivira mehanizam uslovljavanja evropskih fondova poštovanjem pravne države u Rumuniji. U skladu sa saopštenjem Tužilaštva, razlog za obraćanje je sadržaj nedavnousvojenog zakona o zaštiti osoba koje upozoravaju na prekršaje. Normativni akt je eliminisao anonimna dojave o korupcijskim delima. Glavna zabrinutost je ta da bi ova ova eliminacija mogla da obeshrabri potencijalne dojavljače i da negativno utiče na zloupotrebu evropskih fondova, navodi se u izveštaju Evropskog tužilastva. Mnoge domaće gradjansje organizacije javljau da će se obratiti Ombudsmanu i upozoravaju da Rumunija rizikuje sankcije jer normativni akt usvaja samo selektivno delove iz evropske direktive.

Nakon odluke liberala Florina Kacua da podnese ostavku na dužnost predsednika Senata Rumunije, na funkciji vd predsednice imenovana je Alina Gorgju, pravnica sa kontroverznim zakonskim inicijativama koju mnogi smatraju bliskom saradnicom predsednika. Pre dve godine Gorgju je predložila da osobe koje su osudjene do sedam godina zatvora mogu da odsluže kaznu u kučni pritvor. Florin Kacu je nakon ostavke izjavio da su mu predsednik liberala i premijer Rumunije Nikolaje Čuka i ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode rekli da je izgubio podršku Nacionalne liberalne partije. Kacu je precizirao da su razlog za gubljenje podrške nejgove višegodisnje kritike socijalnih politika Socijaldemokratske partije, koalicionog partnera liberala. Za pojedine komentatore Florin Kacu je poznati ekonomisata a za druge kontroverzna ličnost. Dok je bio miljenik predsednika države postao je premijer i predsednik Nacionalne liberalne partije, da bi kasnije izgubio obe ove dužnosti u korist sadašnjeg premijera Nikolaja Čuke.