27.06-02.07.2016.
Okupljeni u Briselu prvi put posle četrdeset godina bez predstavnika Velike Britanije, lideri Evropske unije su saopštili da neće početi nikakve pregovore sve dok London ne aktivira 50. član Lisabonskog sporazuma, drugim rečima klauzulu o napuštanju unije. Odluka o izlasku na referendumu 23. juna nagoveštava se kao veoma bolna, jer se predviđaju drastične mere kada je reč o pristupu Britanaca jedinstvenom tržištu. Poznato je da sada veliki broj Evropljana, uključujući i Rumune, žive i rade u Velikoj Britaniji i da doprinose blagostanju ove države. London je poručio, međitum, da bez poštovanja slobodnog protoka radne snage ni ne misli na jedinstveno tržište. U Briselu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis, je naglasio da će Bukurešt u pregovorima sa Velikom Britanijom voditi računa o interesima svojih građana: ,,Ujedinjeno kraljevstvo će u ovom periodu poštovati slobodu kretanja državljana i prava evropskih radnika. Ovo mi je potvrdio neposredno i premijer Kameron. Obećava rumunskoj zajednici koja živi i radi u Velikoj Britaniji da će Rumunija u pregovorima sa Velikom Britanijom posvetiti maksimalnu pažnju odbrani njenih interesa. Predsednik Klaus Johanis je pozvao premijera Dačijana Čološa, guvernera Narodne banke (BNR) Mugura Isareskua i lidere parlamentarnih stranaka na drugu rundu konsultacija u vezi sa nastalom situacijom nakon britanskog referenduma. U okviru konsultacija šef države će predložiti formiranje radne grupe koja de analizira posledice odluke Velike Britanije po Rumuniju, da identifikuje neophodne mere i eventualne šanse naše zemlje. Prva runda konsultacija održana je 24. juna.
Roxana Vasile, 02.07.2016, 15:39
Okupljeni u Briselu prvi put posle četrdeset godina bez predstavnika Velike Britanije, lideri Evropske unije su saopštili da neće početi nikakve pregovore sve dok London ne aktivira 50. član Lisabonskog sporazuma, drugim rečima klauzulu o napuštanju unije. Odluka o izlasku na referendumu 23. juna nagoveštava se kao veoma bolna, jer se predviđaju drastične mere kada je reč o pristupu Britanaca jedinstvenom tržištu. Poznato je da sada veliki broj Evropljana, uključujući i Rumune, žive i rade u Velikoj Britaniji i da doprinose blagostanju ove države. London je poručio, međitum, da bez poštovanja slobodnog protoka radne snage ni ne misli na jedinstveno tržište. U Briselu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis, je naglasio da će Bukurešt u pregovorima sa Velikom Britanijom voditi računa o interesima svojih građana: ,,Ujedinjeno kraljevstvo će u ovom periodu poštovati slobodu kretanja državljana i prava evropskih radnika. Ovo mi je potvrdio neposredno i premijer Kameron. Obećava rumunskoj zajednici koja živi i radi u Velikoj Britaniji da će Rumunija u pregovorima sa Velikom Britanijom posvetiti maksimalnu pažnju odbrani njenih interesa. Predsednik Klaus Johanis je pozvao premijera Dačijana Čološa, guvernera Narodne banke (BNR) Mugura Isareskua i lidere parlamentarnih stranaka na drugu rundu konsultacija u vezi sa nastalom situacijom nakon britanskog referenduma. U okviru konsultacija šef države će predložiti formiranje radne grupe koja de analizira posledice odluke Velike Britanije po Rumuniju, da identifikuje neophodne mere i eventualne šanse naše zemlje. Prva runda konsultacija održana je 24. juna.
Posle Brexita emocionalni šok na monetarnom tržištu Rumunije bio je skoro minoran, izjavio je u četvrtak guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku: ,,Pomeranja na monetarnom i deviznom tržištu Rumunije bila su daleko manja nego u drugim slučajevima. Isaresku je precizirao da u skladu sa teorijom i ekonomskom praksom povećana neizvesnost blokira akcije pojedinih aktera na tržištu. Zbog toga ne može se tvrditi da na duži rok posledice neće biti ozbiljnije. U ovakvim uslovima centralna banka će zauzeti novi stav: ,,Neizvesnost je dominantna ne samo kod nas, već uopšte u Evropi i svetu. Ovu neizvesnost pojačao je i rezultat britanskog referenduma. U ovoj situaciji naš pristup postaje praktičniji. Vidimo kako se razvija situacija i delujemo sa raspoloživim arsenalom, precizirao je Isaresku.
U petak u Bukureštu je otvorena Jugoistočna multinacionalna komanda NATO snaga. Ovom prilikom Klaus Johanis je izjavio da će Rumunija biti i ubuduće saveznik od poverenja i bezbednosni stub regiona. Pored ove komande u Bukureštu funkcioniše i integraciona jedinica NATO snaga koja se priključuje jedinicama na istočnom boku u Bugarskoj, Poljskoj i Baltičkim državama. Komandne strukture NATO snaga u Rumuniji igraju važnu ulogu u okviru napora za poboljšanje kapaciteta alijanse da se uspešno odupre sadašnjim i budućim izazovima.
Predednik Klaus Johanis i rumunska vlada su osudili teroristički napad na istanbulski aerodrom Ataturk. Portparol rumunske vlade Liviju Jolu je saopštio: ,,Premijer Dačijan Čološ je danas uputio telegram saućešča turskom premijeru u kojem između ostalog osuđuje napad i naglašava potrebu ulaganja zajedničkih napora na suzbijanju ovakvih vrsta terorističkih akcija, istakao je port parol rumunske vlade. Aktivirana je i jedinica hitne reakcije krizne čelije rumunskog ministarstva inostranih poslova, a Ambasada Rumunije u Ankari i Generalni konzulat Rumunije u Istanbulu u neprekidnoj vezi su sa turskim vlastima i spremni da pruže stručnu konzularnu poomoć Rumunima u nevolji.
U centru pažnje rumunske ekspertske vlade nalazi se birokratija, stara boljka rumunskog društva. U skladu sa hitnom uredbom usvojenom u utorak prvi put u Rumuniji se takse mogu platiti bankarskom karticom, veoma popularnom merom koja bi mogla da eliminiše redove pred šalterima. Istovremeno, ukinuta je administrativna taksa za izdavanje lične karte, a fotokopije se od sada mogu poslati i mejlom. Ni lične isprave ne treba više overavati več će se koristiti procedura ,,shodno originalu.