(26.01-31.01.2015)
Nova misija Medjunarodnog Monetarnog Fonda, Evropske komisije i Svetske banke doputovala je u utorak u Bukurešt na treću reviziju aranžmana iz predostrožnosti u visini od 2 milijarde evra. Do 10. februara, članovi misije razmatraju sa vlastima u Bukureštu najnovije ekonomske tokove i prioritete privredne reforme. Poseta misije MMF-a odvija se u trenutku kada je švajcarski franak naglo ojačao prema rumunskoj valuti leju i izazivao pravu paniku medju 75 hiljada Rumuna koji su se zadužili u francima. Aprecijacija franka bila je povod i za rasprave u rumunskom Parlamentu o usvajanju zakona o bankrotu fizičkih lica. MMF je već uputio pismo rumunskim vlastima, u kojem izražava zabrinutost zbog eventualnog usvajanja ovog zakona bez detaljne analize eventualnih posledica.
Roxana Vasile, 31.01.2015, 13:17
Nova misija Medjunarodnog Monetarnog Fonda, Evropske komisije i Svetske banke doputovala je u utorak u Bukurešt na treću reviziju aranžmana iz predostrožnosti u visini od 2 milijarde evra. Do 10. februara, članovi misije razmatraju sa vlastima u Bukureštu najnovije ekonomske tokove i prioritete privredne reforme. Poseta misije MMF-a odvija se u trenutku kada je švajcarski franak naglo ojačao prema rumunskoj valuti leju i izazivao pravu paniku medju 75 hiljada Rumuna koji su se zadužili u francima. Aprecijacija franka bila je povod i za rasprave u rumunskom Parlamentu o usvajanju zakona o bankrotu fizičkih lica. MMF je već uputio pismo rumunskim vlastima, u kojem izražava zabrinutost zbog eventualnog usvajanja ovog zakona bez detaljne analize eventualnih posledica.
Glavne obaveštajne službe Rumunije u ovom trenutku nemaju civilne načelnike. Posle ostavke Teodora Meleškanua u oktobru 2014.godine sa čela Spoljne obaveštajne službe i Djordja Majora na dužnost direktora Rumunske obaveštajne službe pomenute strukture imaju generale za vršioce dužnosti. Obaveza Rumunije kao članice NATO, koja predvidja civilnu i demokratsku kontrolu obaveštajnih službi, je da u najkraćem mogućem roku dobije civilne načelnike. U medjuvremenu, odlazak Djordja Majora je postao povod za oštre komentare, jer još nije poznat zvanični razlog ostavke. Posmatrači ocenjuju da je odlazak direktora Rumunske obaveštajne službe u tesnoj vezi sa odlukom Ustavnog suda da proglasi paket tri zakona nazvan «Velikim bratom» neustavnim. Radi se o zakonima o sajber bezbednosti, o šestomesečnom čuvanju podataka korisnika komunikacionih mreža i prodaji telefonskih pripejd kartica.
Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) bila je krajem ove nedelje u centru pažnje rumunskih medija i javnog mnjenja. Posle višečasovnih saslušanja, Eleni Udrea, poslanici, bivšoj ministarki i kandidatkinji na predsedničkim izborima, odredjen je sudski nadzor zbog osnovane sumnje da je stekla i koristila materijalna dobra za koja je znala da su rezultat nelegalnih akcija njenog bivšeg supruga, poslovnog čoveka Dorina Kokoša. Ni sin Dorina Kokoša, Alin, nije poštedjen problema. On je optužen za davanje mita i zloupotrebu položaja i pritvoren zajedno sa bivšom šeficom Direkcije za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) Alinom Bikom. U četvrtak je u ovom predmetu optužen za zloupotrebu službenog položaja i bivši demokrat-liberalni ministar ekonomije, Adrijean Videanu. Istog dana je u sedištu Nacionalne antikorupcijske direkcije saslušan i Toni Grebla, sudija Ustavnog suda optužen za zolupotrebu službenog položaja.
Po oceni Evropske komisije, Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA), Nacionalna direkcija za integritet (ANI), Visoki kasacioni sud i Visoki savet sudstva postigli su prošle godine zapažene rezultate u suzbijanju korupcije i reformi sudstva. Izveštaj za 2014. godinu u okviru Mehanizma saradnje i provere, objavljen u sredu u Briselu, navodi da su u zvučnim korupcijskim aferama uhapšena zvučna imena rumunske administracije i politike. Navodi se, takodje, da su pomenute institucije izdržale pred političkim pritiscima. Parlament je na sebe naveo kritike zbog blokade krivičnih istraga protiv pojedinih izabranika, usvajanja zakona koji koče borbu protiv korupcije i odugovlačenje usvajanja pojedinih zakona koji bi pomogli sudstvu.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis pozvao je na konsultacije sve predstavnike parlamentarnih stranaka i ovom prilikom izrazio spremnost da podrži pojednostavljenje procedura za odobrenje naloga za privodjenje, hapšenje i pretres parlamentaraca. Došao je trenutak da Rumunija predje na novu etapu demokratije, izjavio je predsednik Johanis, naglasivši da je potrebno resetovanje sistema, uključujući stvaranje optimalnih uslova za glasanje za sve Rumune. Podsećamo da na predsedničkim izborima u novembru prošle godine mnogi rumunski državljani koji žive i rade u inostranstvu nisu imali priliku da ostvare elementarno pravo glasanja zbog loše organizacije.
Pristupanje šengenskom prostoru i usvajanje monete evro centralni su ciljevi mandata šefa rumunske države Klausa Johanisa, koji je nastavio tradiciju svojih prethodnika i uputio pozive akreditovanim ambasadorima u Bukureštu na susret posvećen glavnim spoljno-političkim smernicama . Ove smernice ostaju nepromenjene i odnose se na potpunu evropenizaciju zemlje, strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, podržavanje demokratija u Republici Moldaviji, Ukrajini i Gruziji. Predsednik Johanis je ocenio da su odnosi Rumunije sa Ruskom federacijom ostali u senci krize u Ukrajini i da je za poboljšavanje ovih odnosa neophodno da Moskva poštuje medjunarodno pravo. U četvrtak u Briselu, šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku založio se na vanrednom zasedanju ministara inostranih poslova Evropske unije za šestomesečno produženje sankcija Rusiji.
