25.09./30.09.2017.

Pravobranioci koji su glasali protiv nacrta tvrde da ovaj ne vodi računa o predlozima sudova i tužilaštava. Na drugoj strani pravobranioci koji su glasali za izmene tvrde da se samo na ovaj način zakon može poboljšati. Posle odluke Visokog saveta pravobranilaštva ministar pravde Tudorel Toader je ocenio da pojedini pravobranioci ne žele reformu sistema koji, po njegovoj oceni, treba uskladiti sa ustavom zemlje. Predsednik Klaus Johanis izjavio je da Vlada i Parlament ne mogu ignorisati odluku Visokog saveta Pravobranilaštva, iako ova ima konsultativni karakter. Asocijacija pravobranilaca smatra da posle odbacivanja nacrta, stavovi poslati Visokom savetu pravobranilaštva ne mogu se više podržati pred zakonodavnim telom. Odredbe koje su izazvale nezadovoljstvo odnose se na uskraćivanje prava predsedniku da učestvuje u procesu imenovanja šefova Nacionalne antikorupcijeke direkcije (DNA), Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Generalnog tužilastva. Kontroverze je izazvala i namera da se Sudska inspekcije– institucija koja konstatuje eventualna skretanja u sudskim procesima– stavi pod nadležnost Ministarstva pravde, a ne Visokog saveta pravobranilaštva kao do sada.

Leyla Cheamil, 30.09.2017, 17:39

Pravobranioci koji su glasali protiv nacrta tvrde da ovaj ne vodi računa o predlozima sudova i tužilaštava. Na drugoj strani pravobranioci koji su glasali za izmene tvrde da se samo na ovaj način zakon može poboljšati. Posle odluke Visokog saveta pravobranilaštva ministar pravde Tudorel Toader je ocenio da pojedini pravobranioci ne žele reformu sistema koji, po njegovoj oceni, treba uskladiti sa ustavom zemlje. Predsednik Klaus Johanis izjavio je da Vlada i Parlament ne mogu ignorisati odluku Visokog saveta Pravobranilaštva, iako ova ima konsultativni karakter. Asocijacija pravobranilaca smatra da posle odbacivanja nacrta, stavovi poslati Visokom savetu pravobranilaštva ne mogu se više podržati pred zakonodavnim telom. Odredbe koje su izazvale nezadovoljstvo odnose se na uskraćivanje prava predsedniku da učestvuje u procesu imenovanja šefova Nacionalne antikorupcijeke direkcije (DNA), Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Generalnog tužilastva. Kontroverze je izazvala i namera da se Sudska inspekcije– institucija koja konstatuje eventualna skretanja u sudskim procesima– stavi pod nadležnost Ministarstva pravde, a ne Visokog saveta pravobranilaštva kao do sada.

Zbog osnovane sumnje da su počinile krivično delo korupcije, pokrenuto je krivično gonjenje Sevil Šajdeh, podpredsednice vlade i ministarke regionalnog razvoja, i Rovane Plumb, ministarke za evropske fondove. Tužioci terete Sevil Šajdeh, koja je pre nekoliko godina u svojstvu državne sekretarke, i Rovanu Plumb, tadašnju ministarku zaštite sredine, da su potpisale vladinu uredbu o nelegalnom transferu jednog dela Ostrva Belina i Dunavskog rukavca Pavel iz državnog vlasništva u vlasništvo županije Teleorman, uporišta sadašnjeg lidera Socijal-demokratske partije (PSD) Livijua Dragne. Iako su tražene ostavke dve članice Kabineta, rukovodstvo Socijal-demokratske partije donelo je odluku da ministarkama ne uskrati političku podršku. Šef rumunske države Klaus Johanis je reagovao izjavom da bi ministarke protiv kojih je pokrenuto sudsko gonjenje trebalo da podnesu ostavke ili da im se uskrati podrška: ,,U najboljoj varijanti, gospodje ministarke bi trebalo da podnesu ostavke, a u drugoj da budu povučene sa ovih položaja. To što Socijal-demokratska partija brani pomenute ministarke ne sluti na dobro. Ne znam ako su ministarke odgovorne ili ne, nije na meni ili Socijal-demokratskoj partiji da utvrdimo. Krivicu utvrduju sudije.“ I opozicija traži ostavku dve ministarke. Predsednik Nacionalne liberalne partije (PNL) Ludovik Orban je naglasio da će parlamentarci ove stranke glasati za sve zahteve tužilaca za pokretanje sudskog gonjenja.

,,Sužavanje prava pojedinih društvenih kategorija odudara od evropskih ambicija Ukrajine“– izjavio je rumunski ministar obrazovanja Liviju Pop koji je ove nedelje, posle potpisivanja novog kontroverznog zakona o obrazovanju, boravio u Kijevu na poziv ukrajinske strane. Zakon predvidja da manjine mogu pohadjati nastavu na maternjem jeziku samo u zabavištu i prva četiri razreda osnovne skole. Rumunski ministar odbrane Liviu Pop naglasio je u sredu u Kijevu, u toku susreta sa ukrajinskom koleginicom Liljom Grinevič, da je neophodno da novi Zakon o obrazovanju ne ugrožava prava rumunske manjine. On je ovom prilikom podsetio da obrazovanje na rumunskom jeziku u Ukrajini ima dvestogodišnju tradiciju. Takodje, u sredu, Ambasada Ukrajine u Bukureštu je u saopštenju naglasila da usvajanje Zakona o obrazovanju neće dovesti do zatvaranja obrazovnih jedinica na jeziku nacionalnih manjina. Prema istom izvoru, Kijev će sadržaj zakona poslati na ekspertizu Savetu Evrope. Rumunska zajednica, koja broji skoro 500.000 ljudi, druga je etnička zajednica po brojnosti posle ruske.

Zemlje Evropske unije treba da imaju najmanje tri resursa prirodnog gasa, kako bi se sprečio svaki vid krize, izjavio je podpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič. On je zajedno sa evropskim komesarom za energiju Miguelom Arijasom Kanjeteom učestvovao na skupu o interkonekciji gasnog sektora u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi. Maroš Šefčovič je naglasio da je energetska efikasnost najbolja mera u borbi protiv energetske siromašnosti i da doprinosi smanjenju visine faktura i zaštiti čovekove okoline. Sa svoje strane Miguel Arijas Kanjete je saopštio da je potpisan memorandum o razumevanju koji predvidja proširenje saradnje i na sektor električne energije. Rumunski ministar energije Toma Petku je na otvaranju skupa izjavio da promovisanje regionalne saradnje doprinosi dostizanju visokog stepena stabilnosti u svakoj zemlji zajednice CESEC. Svi proizvodjači, distributeri i dostavljači prirodnog gasa i električne energije spremni su za zimski period – podvukao je ministar energije Toma Petku, uz napomenu da Rumunija ima potrebni kapacitet za proizvodnju i obezbedjivanje potrebnih količina električne energije.