(25.07-30.07.2022)

Tekuće nedelje tropske temperature od preko 40 stepeni Celzijusa zahvatile su najveći deo teritorije Rumunije, tako da su mnoge zone bile pod žutim i narandjastim meteo alarmom. Pored visoke temperature stanovništvo se suočava i sa visokom vlažnošču vazduha. Zbog vručine u pojedinim zonama uverene su restrikcije saobraćaja za vozila velike nosivosti, do su se druge zone suočile sa obilnim padavinama, grmljavinom i jakim udarima vetra.

Mihai Pelin, 30.07.2022, 12:15

Tekuće nedelje tropske temperature od preko 40 stepeni Celzijusa zahvatile su najveći deo teritorije Rumunije, tako da su mnoge zone bile pod žutim i narandjastim meteo alarmom. Pored visoke temperature stanovništvo se suočava i sa visokom vlažnošču vazduha. Zbog vručine u pojedinim zonama uverene su restrikcije saobraćaja za vozila velike nosivosti, do su se druge zone suočile sa obilnim padavinama, grmljavinom i jakim udarima vetra.

Produžena suša uništava useve ove godine i mnogi poljoprivrednici su na pragu bankrotstva. Najveće probeleme imaju južni i istočni delovi Rumunije, gde su rezerve vode smanjene na minimum. Vlada u Bukureštu obratila se Evropskoj komisiji sa zahtevom da se Bukureštu odobri dodeljivanje 70 do 80% ukupnih sredstava namenjenih zaštiti životne sredine i klime iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti za 2014/ 2022 godinu kao pomoć farmerima pogodjenim sušom. Vlada Rumunije nastoji da vinogradarima, voćarima, uzgajivacima svinja i živine 51 milion evra, 25,5 miliona evra iz evropskih fondova i isto toliko iz domačeg budžeta. Predvidjene su takodje investicije u lokalne sisteme za navodnjavanje u visini od 100 miliona evra iz evropskih fondova posredstvom Nacionalnnog strateškog programa za 2023/ 2027. godinu. Suša je do sada desetkovala useve na 150 hiljada hektara. U okrugu Dolž vodostaj Dunava je najniži u poslednjih 70 godina i u ovoj situaciji usevi se ne mogu navodnjavati. U mnogim mnaseljima uvedene su i restrikcije vode.

Vlada Rumunije odobrila je metodologiju primene Hitne uredbe koja predvidja mogućnost odlaganja otplate rata. Pravo na odloženu otplatu kredita imaju fizička lica koja do sada nisu kasnile sa otplatom rata i pravna lica koja mogu dokazati da su u poslednjoj godini postigla slabije poslovene rezultate za najmanje 25%. Period za koji se može tražiti odlaganje otplate varira od jednog do 9 meseci. Osobe koje su uzele kredite posredstvom programa ,,Prvi stan “ ili ,,Novi stan“ mogu uživati ovo pravo ako im je kredit odobren ove godine najkasnije do 30 aprila. Medjutim Ministar za finansije Adrijan Kaču i privredni analitičari preporučuju ipak da se kreditne rate izmire na vreme i da dužnici od banke traže prelazak na fiksnu kamatnu stopu. Pokazatelj ROBOR, koji se računa prilikom obračunavanja potrošačkih kredita u lejima sa promenjlivom kamatnom stopom dostigao je ove godine 7,71%. I indeks hipotekarnih kredita povećan je u poslednjih šest meseci na 7,83%, dok je referentni indeks (IRCC) za potrošacke kredite, povečan na 2,65% godišnje.

Rumunija je napravila Nacionalni plan za srednjoročnu i dugoročnu integraciju ukrajinskih izbeglica. Sredstva za ovu namenu, u visini od 200 miliona evra, izdvojiće se iz državnih sredstava i evropskih fondova. Rumunija na ovaj način postaje prva zemlja Evropske unije sa vizijom i planom za integraciju Ukrajinaca, naglašavaju rumunske vlasti. Ukrajinici koji su se odlučili da ostanu u Rumuniju uzivaće pravo na olakšice u oblastima obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, stanovanja i pomoć deci i vulnerabilnim osobama. Od 10. februara do sada u Rumuniju je ušlo više od 1,7 miliona ukrajinskih izbeglica, večina u tranzitu ka zapadnoj Evropi.

Rumunski kučni potrošači gasa, mala i srednja preduzeča, socijalne usluge i kritična industrija neće biti pogodjeni eventualnim merama štenje prirodnog gasa, naglašava Vlada u Bukureštu. U Rumuniji rezerve gasa su od 55%, za 9% veće od preuzete obaveze do 1. avgusta. Ako se nastavi ovim ritmom pre 1. novembra popunjenost skaldišta prirodnog gasa biće od 80%. Podsećamo da su članice Evropske unije usvojile plan koordinisanog smanjenja potrošnje prirodnog gasa sa ciljem da se smanji zavisnost od ruskog goriva. Sporazum je postignut iako su se ranije neke članice suprostavljale smanjenju potrošnje za 15%, koliko je tražila Evropska komisija za period 1. avgust 2022-31. mart 2023.godina. Dogovor, koji za sada ima dobrovoljni karakter, predvidja izmedju ostalog da će članice Unije učiniti sve što je moguće za smanjenje potrošnje gasa. Rumunski ministar energije Virdjil Popesku izjavio je da Rumunija uživa široku podršku SAD. On je u Vašingtonu od predstavnika Stejt dipartmenta dobio uveravanja da će SAD podržati razvoj civilnog nuklearnog programa Rumunije. Viddjil Popesku je naglasio da Rumunija želi da završi etapu finansiranja 3. i 4. reaktora Nuklearke Černavoda.

Novi talas pandemije kovida 19 širi se Rumunijom. U utorak zabeležen je rekordan broj od 12 000 novozaraženih. Prema procenama Ministara zdravlja Aleksandrua Rafile, sledeće nedelje možemo imati više od 10 000 obolelih u jednom danu. Iako se virus širi velikom brzinom, ova varijanta ne izaziva teže posledice. Na jesen startuje nova kampanja vakcinisanja, kada se očekuje nova vakcina prilagodjena novim varijantama Omikrona.