(25.05-30.05)
Bogdan Matei, 30.05.2020, 11:52
Parlamentarna večina Socijaldemokratske partije (PSD) i njeni dosledni partneri, Pro Rumunija, Alijansa liberala i demokrata ( ALDE) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) izglasali su na sednici Parlamenta zahtev za utvrdjivanje odgovornosti nekoliko ministara jednobojne Vlade Nacionalne liberalne partije (PNL). Ove nedelje test odgovornosti nisu položili ministarka obrazovanja Monika Anisije i ministar unutrašnjih poslova Marčel Vela. Monika Anisije kritikovana je zbog kontradiktornih izjava u vezi sa završnim ispitima učenika i za stvaranje panike medju učenicima i profesorima. Osim toga onlajn organizovanje predavanja dokazalo je neodgovornost ministarke. Socijaldemokratski senatori tražili su i ostavku ministra unutrašnjih poslova jer su smatrali da su podaci o pandemiji falsifikovani, a da se strukture kojima je rukovodio nisu bavile snabdevanjem medicinske opreme i aparata za testiranje. Ugrožena su elementarna prava loše napravljenim propisima, visokim novčanim kaznama i autoritarnim preterivanjima ministra Vele, navela je Socijaldemokratska partija. Prethodno je Parlament usvojio zahtev za utvrdjivanje odgovornosti ministara za finansije i poljoprivredu Florina Kacua i Adrijana Orosa. Utvrdjena odgovornost ministara ne predpostavlja automatski i smenu ministara.
15 eksperata Rumunskog ministarstva odbrane otputovalo je u ponedeljak u SAD sa zadatkom da pomognu vlastima države Alabame u borbi protiv Kovida-19. Rumunski eksperti, 5 lekara, 5 medicinskih tehničara i 5 specijalizovanih vojnika za borbu protiv hemijske, biološke, radiološke i nuklearne pretnje pruziće tokom dve nedelje stručnu pomoć američkim kolegama iz jedinica za negu i medicinski tretman. Rumunski eksperti informisaće se sa načinom na koji se u Americi primenjuju metodi suzbijanja infekcije novim koronavirusom. Saveznice u NATO Rumunija i SAD povezane su i strateškim partnerstvom. U aprilu 11 lekara i 6 medicinskih sestara učestvovalo je u Italiji u misiji lečenja pacijenata zaraženih novim koronavirusom. Naša zemlje je uputila i u susednu Republiku Moldaviju, državu sa večinskim rumunofonskim stanovništvom, veći broj zdravstvenih radnika za lečenje pacijenata zaraženih koronavirusom. Rumunija je u Moldaviju uputila i konvoj od 20 kamiona sa medicinskom opremom u visini od 3,5 miliona evra.
Vlasti u Bukureštu smatraju neprihvatljivim sadržaj uvredljivih deklaracija rusofonskog premijera Moldavije Jona Kikua na račun Rumunije. Na fejsbuku premijer Koldavije je adbacio kritike na način sopstvenog upravljanja zdravstvenom krizom i za kašnjenje reformi i dodao da u Rumuniji ,,vlada najveća korupcija u Evropi“. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova je naglasilo da deklaracija dokazuje totalno odsustvo poštovanja prema Rumuniji, bilateralnim odnosima i strateškom partnerstvu o evropskoj integraciji Republike Moldavije. Sprovodjenje reformi predvidjenih Dogovorom o pridruživanju sa Evropskom unijom za Moldaviju ne predstavlja samo obavezu, već i garanciju prosperiteta njenih stanovnika, a blagostanje se ne može osigurati javnim rudimentarnim deklaracijama- navodi rumunska diplomatija.
Ministri inostranih poslova Rumunije i Madjarske Bogdan Auresku i Peter Sijarto postigli su saglasnost da tenzije iskrske u bilateralnim odnosima treba prevazilaziti dijalogom i pragnatizmom. Postignut je takodje i dogovor da se madjarski zvaničnici koji dolaze u Rumuniju uzdrže od deklaracija suprotnih strateškom partnerstvu sa Bukureštom. U vezi sa ekonomskim planom razvoja Transilvanije, gde je koncentrisn najveći broj madjarske manjine u Rumuniji, ministar Sijarto je izjavio da je Madjarska 2017. godine primila verbalnu saglasnost za primenu plana od bivšeg socijaldemokratskog lidera Livia Dragnju i šefa rumunske diplomatije Teodora Meleškanua, člana Vlade Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata. Šef rumunske diplomatije skrenuo je pažnju da je samo pismeni dogovor pravosnažan, a svaki verbalni nevazeći, jer madjarski program nema saglasnost sadašnjih rumunskih vlasti.
Vrhovni savet odbrane zemlje usvojio je nacrt Nacionalne odbrambene strategije za 2020-2024. godinu. Strateško partnerstvo sa SAD, pripadnost Organizaciji severnog Atlantika i Evropske unije glavni su spoljnopolitički i bezbednosni stubovi Rumunije. Predsednik Klaus Johanis je izjavio da će Rumunska vojska 2021. godine učestvovati sa kontingentom od 1940 vojnika i civila u misijama i operacijama van granica zemlje, sa 436 vojnika manje u odnosu na ovu godinu. Ministarstvo unutrašnjih poslova učestvuje sa 841 vojnikom i policajcem, za 180 manje nego u 2020. godini. Predsednik je dodao da je na sednici Vrhovnog saveta odbrane usvojen i Program transformacije, razvoja i opremanja Vojske do 2026. ,, Bez jake vojske, jedna država ne uživa medjunarodni i strateški kredibilitet -naglasio je predsednik Johanis.
