(24.04-29.04.2023)

Austrija ne može da saopšti tačan datun ulaska Rumunije u Šengen, zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, jer Šengen ne funkcionise-zaključio je Gerhard Karner, austrijski ministar unutrašnjih poslova za vreme nedavne posete Bukureštu. Izjava je delovala kao hladan tuš na političke faktore odlučivanja u glavnom gradu Rumunije. Za ministra unutrašnjih poslova Rumunije, liberala Lučijana Bodea, poseta je bila namenjena odledjivanju bilateralnih odnosa izmedju dve države. Podsećamo da je Hrvatska ušla u Šengen zonu 1. januara 2023. godine. U decembru prošle godine na zasedanju Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove doneta je odluka o ulasku Hrvatske, države koja je postala članica Evropske unije tek 2013. godine. Ali kandidature Rumunije i Bugarske nisu prihvaćene jer je Austrija glasala protiv Rumunije, a Holandija iskoristila pravo veta u slučaju Bugarske. ,,Ovo je nepravedna odluka Austrije koja može da utiče negativno na evropsko jedinstvo i koheziju koje su nam potrebne u sadašnjem geopolitičkom kontekstu-izjavio je tada predsednik Rumunije Klaus Johanis. Liberalni premijer Nikolaje Čuka, kao inače i Lučijan Bode, izrazio je ,,duboko razočaranje“ neispunjavanjem konsenzuza u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove.“ Katalin Drula, lider opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) izjavio je tada da je odluka duboko nepravedna i da Bode treba da podnese ostavku. Djordje Simion, predsednik opozicione nacionalističke partije Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) zahtevao je ostavku celog kabineta i ocenio da je odluka u Briselu zvučni poraz cele rumunske diplomatije. Situacija se nije promenila ni pola godine kasnije. Rumunija je i dalje van Šengena, a u Bukureštu niko nije podneo ostavku. Mogući potpisnici ostavke čude se kako u zemlji raste evroskepticizam i njihova izborna kvota naglo opada.

Bogdan Matei, 29.04.2023, 15:23

Austrija ne može da saopšti tačan datun ulaska Rumunije u Šengen, zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, jer Šengen ne funkcionise-zaključio je Gerhard Karner, austrijski ministar unutrašnjih poslova za vreme nedavne posete Bukureštu. Izjava je delovala kao hladan tuš na političke faktore odlučivanja u glavnom gradu Rumunije. Za ministra unutrašnjih poslova Rumunije, liberala Lučijana Bodea, poseta je bila namenjena odledjivanju bilateralnih odnosa izmedju dve države. Podsećamo da je Hrvatska ušla u Šengen zonu 1. januara 2023. godine. U decembru prošle godine na zasedanju Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove doneta je odluka o ulasku Hrvatske, države koja je postala članica Evropske unije tek 2013. godine. Ali kandidature Rumunije i Bugarske nisu prihvaćene jer je Austrija glasala protiv Rumunije, a Holandija iskoristila pravo veta u slučaju Bugarske. ,,Ovo je nepravedna odluka Austrije koja može da utiče negativno na evropsko jedinstvo i koheziju koje su nam potrebne u sadašnjem geopolitičkom kontekstu-izjavio je tada predsednik Rumunije Klaus Johanis. Liberalni premijer Nikolaje Čuka, kao inače i Lučijan Bode, izrazio je ,,duboko razočaranje“ neispunjavanjem konsenzuza u Savetu za pravosudje i unutrašnje poslove.“ Katalin Drula, lider opozicione Unije spasite Rumuniju (USR) izjavio je tada da je odluka duboko nepravedna i da Bode treba da podnese ostavku. Djordje Simion, predsednik opozicione nacionalističke partije Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) zahtevao je ostavku celog kabineta i ocenio da je odluka u Briselu zvučni poraz cele rumunske diplomatije. Situacija se nije promenila ni pola godine kasnije. Rumunija je i dalje van Šengena, a u Bukureštu niko nije podneo ostavku. Mogući potpisnici ostavke čude se kako u zemlji raste evroskepticizam i njihova izborna kvota naglo opada.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis završio je jednonedeljnu južnoameričku turneju zvaničnom posetom Argentini. Turneja je počela posetom Brazilu gde se šef rumunske države sastao sa svojim brazilskim kolegom Luizom Inasion Lulom da Silvom i predstavnicima lokalnih vlasti Ria de Žaneira. Dvojica državnika potpisala su zajedničku deklaraciju o razvoju bileteralnih odnosa u mnogimm oblastima. Predsednik Brazila je izjavio da od političkih i trgovinskih odnosa sa Rumunijom nisu manje važnji ljudski odnosi jer u Braziliu živi zajednica od 40 000 osoba rumunskog porekla. Druga etapa predsedničke turneje odvijala se u Čileu, gde je Klaus Johanis vodio razgovore sa čileanskim predsednikom Gabrijelom Borićem. Johanis i Borić dogovorili su se o unapredjenju bilateralne saradnje u oblastima trgovine, investicija i drugimm oblastima. Ovim povodom potpisan je memorandum o saradnji nadležnih institucija za upravljanje hitnim situacijama u slučajevima zemljotresa i šumskih požara. Klaus Johanis je saopštio da će se do kraja tekuće godine na Univerzitetu u Santiagu de Čileu otvoriti prvi Lektorat rumunskog jezika. I u Buenos Airesu, prema zvaničnim saopštenjima, razgovori rumunskog predsednika sa svojim argentinskim kolegom Albertom Fernandezom usresredili su se na dinamizaciju bilateralnog političko-diplomatskog dijaloga. Potpisana su dva memoranduma o razumevanju, prvi u oblasti hitnih situacija , a drugi u oblast istraživanja poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Rumunska država je na začelju Evrope po poštovanju i garantovanju slobode i sigurnosti štampe kao i neograničenom pristupu informacijama od javnog interesa-izjavila je predsednica nevladine organizacije ActiveWatch Liana Ganea. Njena izjava dolazi posle konstatacije podpredsednice Evropske komisije za vrednosti i transparentnost Vere Jurove da ,, stanje štampe u Rumuniji nije ružičasto i da ima dosta prostora za poboljšanje “.Jedan od glavnim problema sa kojim se suočavaju mediji, po oceni dve gospodje, je taj da velike političke stranke finansiraju netransparentno štampu, što stavara opravdane sumnje da je politička agenda medija iskrivljena. Istovremeno, medijski glasovi koji ktitikuju političku vlast postali su meta diskreditacije na inicijativu političkih aktera ili medijskih institucija sa bogatom istorijom koja odudara od profesionalne etike. Novinari često postaju mete pretnji čak i smrću. Prošle godine sudovi su izrekli dve krivične kazne protiv osoba za krivična dela ugrožavanja života novinara.

Od 10. februara 2022. godine, dve nedelje pre ruske agresije na Ukrajinu, u Rumuniju je ušlo četiri miliona ukrajinskih državljana. Većina je nastavila put ka Zapadu, a 100 000 Ukrajinaca odlučilo je da ostanu u našoj zemlji. Vlada u Bukureštu donela je odluku prema kojoj osobe koje primaju izbeglice iz Ukrajine imaju pravo na nadoknadu troškova za smeštaj i hranu do kraja tekuće nedelje. Kasnije će na snagu stupiti nova pravila. Od 1. maja vlasnici iznajmljenih stanova ukrajinskim izbeglicama primiće četvoromesečni paušalni iznos za smeštaj i hranu. Novac se izdvaja iz budžeta inspektorata za hitne situacije. Nakon četvoromesečnog perioda, finansijska pomoć odobriće se samo za smeštaj do kraja godine, a izbeglicama se preporučuje da se prijave agencijama za zapošljavanje radne snage kako bi mogli da se zaposle i da primaju pomoć za nezaposlenost.

Pobednik prošlogodisnjeg Kupa Rumunije u fudbalu tim Šepši Sfantu George izborio je ponovo plasan u finale Kupa, gde će odmeriti snage sa Univerzitateom iz Kluža. U polufinalu Šepši je sa 3:0 savladao šampiona Rumunije CFR Kluž, dok je Univerzitetea sa 1:0 pobedila UTA-u iz Arada. Na Evropskom prvenstvu u rvanju u Zagrebu rumunska delegacija osvojila je dve zlatne i tri bronzane medelje. Zlatne medalje osvojile su Andreea Ana i Aleksandra Angel , a bronzane Katalina Aksente, Kristina Ince i Denis Mihaj.