24.02.-02.03.2014.
Jedna od najvećih političkih konstrukcija u poslednjih 25 godina, Alijansa Socijal-liberalna Unija (USL) raspala se posle skoro dve godine vladavine. Na parlamentarnim izborima 2012. godine osvojila je 60 odsto glasova, ali nije oborila rekord Fronta nacionalnog spasa (FSN), preteča Socijal-demokratske partije (PSD), koji je na izborima 1990. godine, odmah posle pada komunizma, osvojio 65 odsto glasova. Nesporazumi unutar Socijal-liberalne Unije (USL) nastali su pre skoro tri nedelje, kada su liberali predložili da gradonačelnik Sibiua, Klaus Johanis, istovremeno obavlja dužnosti ministra unutrašnjih poslova i podpredsednika vlade. Socijal-demokratska partija se nije složila i svi liberalni ministri i državni sekretari podneli su ostavke posle izlaska Nacionalne liberalne partije (PNL) iz vlade. Socijal-demokratski premijer, Viktor Ponta, predstaviće iduće nedelje na sednici parlamenta sastav buduće vlade, u čijem će sastavu biti članovi Socijal-demokratske partije i njeni manji saveznici Konzervativna partija (PC) i Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR). Socijal-demokratska partija vodi pregovore o ulasku u vladu i sa Demokratskim savezom Madjara iz Rumunije (UDMR), strankom koja je bila u skoro svim dosadašnjim vladama od 1996. do 2012. Posle raspada USL, bivši liberalni premijer, Kalin Popesku Taričanu, napustio je stranku čiji je osnivač i predsednik bio u 90 godinama. On je saopštio da će formirati Reformsku liberalnu partiju i da će se možda kandidovati na predsedničkim izborima u decembru.
Mihai Pelin, 01.03.2014, 13:30
Rumunska vlada usvojila je pismo o namerama sa Medjunarodnim Monetarnim Fondom. Pismo o namerama je vlada Viktora Ponte usvojila u prisustvu samo devet ministara, posle izlaska liberala iz vlade. Dokument je dostavljen šefu rumunske države Trajanu Baseskuu na potpisivanje koji je uslovio potpisivanje pisma odustajanjem od povećanja akcize na gorivo. Pismo ne sadrži nikakvu informaciju o akcizi i povlasticama za osobe koje imaju probleme sa otplatom kredita. Aranžman izmedju Rumunije i Medjunarodnog monetarnog fonda je postignut na dvogodišnji period i vredi oko dve milijarde evra.
Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) pokrenula je 1000 sudskih prijava protiv ministara, parlamentaraca, predsednika županijskih saveta, gradonačelnika, direktora nacionalnih kompanija i javnih institucija, koji su naneli štetu državi u visini od oko 250 miliona evra, naglasila je šefica institucije, Laura Kodruca Koveši predstavljajuci bilans. Ona je dodala da su tužioci bili izloženi javnim pritiscima i napadima. Poslednje krivicne prijave pokrenute su u poslednje vreme i protiv ministara delegata za Rumune u rasejanju, Kristijana Davida, bivšeg ministra finansija, Danijela Kicojua, i predsednika Agencije za finansijski nadzor, Dana Radua Rušanua. Institucionalizovana korupcija i dalje predstavlja veliki problem u Rumuniji, jer ugrožava sve društvene sektore, navodi se u najnovijem izveštaju Američkog Stejt Departmenta. Prema pomenutom dokumentu, pravosudni sistem je delovao na pravcu kažnjavanja zvaničnika koji su se oglušili o zakon. Rumunske vlasti su, medjutim, odložile u više navrata zakonske postupke u vezi sa zloupotrebama policije, a mnogi sudski procesi završeni su bez odluke.
Rumunsko ministarstvo inostranih poslova pozdravilo je istorijsku odluku Evropskog Parlamenta, donetu velikom većinom glasova, o eliminisanju viza za državljane Republike Moldavije. Moldavija je postala prva država Istočnog partnerstva koja će uživati pravo na liberalizaciju viznog režima. Odluka će omogućiti vlasnicima biometričkih pasoša iz Moldavije da borave na šengenskom prostoru 90 dana u toku 6 meseci. Odluka će stupiti na snagu ovog leta, posle usvajanja u Evropskom savetu. Liberalizacija viznog režima bila je prioritet moldavskih pro-evropskih koalicija koje su došle na vlast. Republika Moldavija je prošle godine parafirala i sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji i nada se da će ovaj dokument potpisati tokom ove godine.
Posle smene režima u Kijevu, ukrajinski parlament je ukinuo zakon koji je predvideo upotrebu jezika nacionalnih manjina u zvaničnim okvirima, ako dotična manjina predstavlja više od 10 odsto stanovnika regiona. Ovo pravo uživali su i Rumuni u zonama Černevci i Transkarpatija. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu naglašava da Ukrajina treba da zaštiti prava nacionalnih manjina ako želi da nastavi evropskim putem. Ministarstvo navodi da će pažljivo pratiti položaj rumunske manjine u Ukrajini, kao i način kako se poštuju i promovišu njena prava. Rumunski premijer Viktor Ponta izrazio je nadu da će se zakon menjati u najkraćem mogućem roku evropskim propisima i ponovio da je poštovanje prava rumunske manjine veoma važno za Bukurešt.
