(24.01-29.01.2022)
Rekordan broj novozaraženih kovidom 19 u septembru prošle godine oboren je tekuče nedelje kada je nekoliko dana razedom potvrdjeno više od 30 000 novoobolelih. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila je izjavio da nije isključeno da se broj inficiranih sledeće nedelje poveća na 40 000 dnevno. Glavna karakteristika ovog pandemijskog talasa je veliki broj infekcija medju decom. Ovih dana Direkcija javnog zdravlja primiće novi lek za pacijente sa teškim oblikom bolesti. Druga dobra vest je ta da je broj preminulih mnogo manji nego prošle jeseni i da je počela kampanja vakcinisanja dece od 5 do 11 godina starosti. Nalažlost broj vakcinisanih u Rumuniji je od samo 8 miliona osoba sa obe doze.
Ştefan Stoica, 29.01.2022, 16:24
Rekordan broj novozaraženih kovidom 19 u septembru prošle godine oboren je tekuče nedelje kada je nekoliko dana razedom potvrdjeno više od 30 000 novoobolelih. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila je izjavio da nije isključeno da se broj inficiranih sledeće nedelje poveća na 40 000 dnevno. Glavna karakteristika ovog pandemijskog talasa je veliki broj infekcija medju decom. Ovih dana Direkcija javnog zdravlja primiće novi lek za pacijente sa teškim oblikom bolesti. Druga dobra vest je ta da je broj preminulih mnogo manji nego prošle jeseni i da je počela kampanja vakcinisanja dece od 5 do 11 godina starosti. Nalažlost broj vakcinisanih u Rumuniji je od samo 8 miliona osoba sa obe doze.
Vrhovni savet odbrane zemlje analizirao je situaciju u široj zoni Crnog mora i na istočnom boku Severoatlanske alijanse nakon bezbednosne krize nastale gomilanjem ruskih snaga na granici sa Ukrajinom. Predsednik Rumunije Klaus Johanis istakao je da Rumunija, u svojstvu članice najveće vojno-političke alijanse u istoriji, uživa sve bezbednosne garancije i da stanovnici nemaju razlog da se plaše. Mere koje je Alijansa preduzela za jačanje vojnog prisustva na istočnom boku imaju strogo odbramneni odgovor na rastuće opasnosti, pretnje i bzbednosne izazove u regionu, naglasio je predsednik Johanis. Vrhovni savet odbrane zemlje doneo je odluku o nastavljanju konkretnih inicijativa za jaće prisustvo saveznika i SAD na rumunskoj teritoriji i o upravljanju eventualnim migrantskim tokovima. Sa druge strane SAD i NATO su zvanično odbacile zahteve Rusije da se zaustavi proširenje Severoatlanske alijanse i povuku savezničke snaga iz istočne Evrope. U zasebnim pismima upučenim Moskvi, saveznici javljaju da neće odustati od politike otvorenih vrata. Generalni sekretar NATO snaga Jens Stoltemberg poziva Rusiju da odustane od agresivnih pretnji i povuče svoje snage iz bivših sovjetskih republika, iz Ukrajine, Gruzije i Republike Moldavije, gde su razmeštene ruske snage bez saglasnosti pomenutih država. Odlučan stav Severoatlanske alijanse i SAD odražava se i na poverenje velike većine stanovnika Rumunije u zapadne saveznike. Više od 70 % ispitanika je uvereno da će NATO odbraniti Rumuniju u kontekstu restuće opasnosti od izbijnja rata u Ukrajini, a tri četvrtine smatraju da američke vojne baze u Rumuniji mogu da budu od velike pomoči u slučaju spoljne agresije, pokazuju rezultati sondaže INSOP Research-a. 77% ispitanika smatra takodje da sa stanovišta političkih i vojnih alijansi Rumunija treba da se orijentise prema Zapadu, odnosno prema Evropskoj Uniji, SAD i Severoatlanskoj alijansi.
.
Rumunija je u specijalnom partnerstvu sa Francuskom i može da se uzda u pomoć Pariza, izjavio je rumunski ministar odbrane Valsile Danku posle razgovora sa francuskom koleginocom Floransom Perli. On je podsetio na izjavu predsednika Emanuela Makrona o vojnom doprinosu Francuske i savezničkom prisustvu u zoni Crnog mora. Danku je dodao da je rumunska strana odlučno angažovana na osiguranju bezbednosti zapadnog Balkana i stabilizaciji Sahela. Florans Parli je dala uveravanja da Francuska neće nikada ostaviti svoje saveznike i prijatelje na cedilu i da će biti uz Rumuniju.
Vlada u Bukureštu je usvojila nove mere pomoći stanovnicima i malim kompanija od poskupljenja energije. Nove mere primeniće se samo u februaru i martu. Niko neće platiti više od 0,80 leja za kilovat čas električne energije i 0,31 lej za kilovat prirodnog gasa, bez obzira na potrošene količine. Za individualne potošace sa manjom potrošnjom od 500 kilovata električne energije ili 300 kubnih metara prirodnog gasa cena kilovata električne energije iznosi 0,68 leja i 0,22 leja za kilovat prirodnog gasa, precizira Vlada Rumunije. Odluka predvidja tekodje i veće sankcije za snabdevače koji ne poštuju zakon i šalju fakture ne računajući staru šemu kompenzacije, koja je stupila na snagu 1. novembra.
Ove nedelje članovi sindikalista bukureštanskog površinskog prevoza prekinuli su petodnevni strajk. Iako je sud proglasio štrajk nelegalnim, mnogi radnici se nisu vratili na posao. Sindikalisti hahtevaju povećanje plata i smenu direktor Gradskog prevoza. Generalni gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan izjavio je da je sindikalna akcija ispolitizovana, ali je istovremeno obećao da će se razgovori nastaviti da bi se situacija poboljšala, ali samo ako postoje budžetska sredstva.
Rumunke Simona Halep i Sorana Krstea nisu uspele da se plasiraju u četvrtfinale prvog ovogodišnjeg grend slem turnira u Melburnu. Po velikoj vrućini Simona Halep je izgubila od Francuskinje Elize Korne sa 1:2, a Sorana Krstea istim rezultatom od Poljakinje Ige Švjontek, pobednice Roland Garosa 2020. godine. Ove nedelje doneta je odluka o izboru Edvarda Jordaneskua za selektora rumunske fudbalske reprezentacije. 43-trogodišnji Edvard je sin čuvenog rumunskog fudbalera i trenera Angela Jordaneskua.
