(23.01-27.01.2018)
Tekuću nedelja obelezili su intenzivni razgovori o sastavu nove vlade koalicije Socijal-demokratske partije (PSD) I Alijanse liberalai demokrata ( ALDE) na čelu sa premijerkom Viorikom Dančila, prvom ženom na ovom položaju u istoriji Rumunije. Uporedo sa ovim razgovorima, Socijal-demokratska partija je donela odluku o reaktualizaciji pograma Vade sa kojim je ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima. Predsednik stranke Liviu Dragnea je objasnio: ,, Mi čvrsto ostajemo pri našim ciljevima iz predisborne kampanje i programa vlade koji je usvojen u januaru u Parlementu, i uz male ispravke izmenjen u leto kako bi smo ostali u okviru makroekonomskih pokazatelja, uprkos svim lažnim prognozama. Naš glavni cilj je da stanovnici žive bolje. ’’
România Internațional, 27.01.2018, 19:03
Novom kabinetu premijerke Viorikom Dančila glasaće se poverenje najverovatnije sledeće nedelje. Opozicione stranke, Ncionalna liberalna partija (PNL) i Unija spasite Rumuniju (USR) neće glasati za poverenje vladi. Liberali tvrde da izbor premijerke nije baš najbolje rešenje. Podsećamo da je u decembru 2016.godine Socijal-demokratka partija pobedila ubedljivo na parlamentarnim izborima i zajedno sa Alijansom liberala i demokrata preuzela na vlast. Prošlog leta Socijal-demokratska partija izglasala je nepoverenje sopstvenoj vladi na čelu sa premijerom Sorinom Grindeanuom, što predstavlja presedan u rumunskoj istoriji, a ovog meseca je uskratila političku podrsku i svom premijeru Mihaju Tudoseu i predložila evropsku poslanicu Vioriku Dančila za mandatara za sastav nove vlade.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i prvi podpredsednik Frans Timermans uputili su u sredu rumunskom Parlamentu zajedničku deklaraciju u kojoj traže da vladajuća koalicija preispita izmene Zakona o pravosudju. ,,Nezvisnost prvosudnog sistem i kapacitet efikasnog suzbijanja korupcije predstavljaju kamen temeljac jedne jake Rumunije unutar Evropske unije’’-navodi se izmedju ostalog u deklaraciji i dodaje da će Evropska komisija pažljivo analizirati izmene Zakona o pravosudju, Krivični zakon i zakone o sukobu interesa, kako bi utvrdila eventualne efekte na nezavisnost pravosudnog sistema i suzbijanje korupcije. Usledila je ubrzo i reakcija iz Bukurešta. Predsednici oba doma Parlamnta odbacili su kritike Evropske komisije. U uzvratnom pismu predsednici Poslaničkog doma i Senata, Liviu Dragnea i Kalin Popesku Taričanu, tvrde da su evropski zvaničnici nekorektno informisani o sadržaju izmena zakona o pravosudju. Izrada i analiza zakonskih tekstova napravljena je vodeći racuna o ustavnim odredbama i standardima Venecijske komisije. Pored toga, po oceni dvojice predsednika reformisanje pravosudnog sistema je napravljeno baš u cilju funkcionisanja u skladu sa preporukama Brisela. Da sadašnji pravosudni sistem Rumunije ne funkcioniše najbolje, potvrdjuje i izveštaj Evropskog suda za ljudska prava za 2017. godinu, predstavljen u četvrtak u Strazburgu. Rumunija je zemlja iz koje stižu najbrojnije žalbe Evropskom sudu za ljudska prava, čak mnogo više nego iz Rusije, Turske i Ukrajine. Rumunska država je osudjena za kršenje prava na pravedan sudski proces i krsenje prava na svojinu.
Rumunija se sprema za preuzimanje šestomesecnog mandata Predsedništva Saveta Evropske unije od 1. januara 2019. godine. Oko 2000 rumunskih funkcionera radi ili će raditi u Briselu. Predvanja se održavaju ne amo za njihovo usavršavanje, već i za zvaničnike. Vlasti tvrde da će predsedavanje Rumunije biti transparentno i da je za realizaciju ovog cilja lansirana javna rasprava. Po oceni ministra za evropske poslove Viktora Negreskua Rumunija treba da dokaže profesionalnost za vreme predsedavanja, da iskoristi ovu priliku za poboljšanje ugleda i da ojača položaj na ekonomskom planu.
U Rumuniji je 24.januara obeležen Dan ujedinjenja rumunskih kneževina pre 159 godina. Izborne skupštine Moldavije i Vlaške izabrale u istog vladar, Aleksandra Joana Kuzu. Ujedinjenjem kneževina počeo je i proces modernizacije novoformirane države. 59 godina kasnije, 1.decembra 1918. godine, ujedinjile su i sve rumunske pokrajine. Povodm Dana ujedinjenja kneževina održane su prigodne manifestacije sšrom zemlje i u inostrantvu. Predsednik Klas Johanis učestvovao je na naučnom skupu u Rumunskoj akedemiji pod nazivom ,,Ujedinjenje rumunskih kneževina, temelj Velikog ujedinjenja 1918. godine.’’
