(22.10-27.10.2018)
Posle objavljivanja izveštaja o aktivnosti šefa Tužilastva, rumunski ministar sudstva Tudorel Toader pokrenuo je postupak za opoziv generalnog tužioca Augustina Lazara. Podsećamo da je predsednik države Klaus Johanis, takodje, na traženje ministra sudstva, i u skladu sa odlukom Ustavnog suda, opozvao ovog leta i šeficu Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) Lauru Kodrucu Kjoveši. Ministar sudstva optužuje Augustina Lazara za tri sukoba ustavne prirode, kritike na adresu državnih vlasti i zakonodavnog i izvršnog tela. Augustin Lazar je optužen za neslaganje sa odukama Ustavnog suda, neispunjavanje preuzetih obaveza, osporavanje pravosudnih zakona posle ustavne kontrole i kršenja zakona prilikom potpisivanja
Leyla Cheamil, 27.10.2018, 12:54
protokola. Replicirajući ministru sudstva, Augustin Lazar je izjavio da je ministar preterao sa izjavama i da smatra da slobodu izražavanja treba koristiti za odbranu od svake vrste
umešanosti koja može ugroziti nezavisnost tužilaca. Tužilacka sekcija Visokog saveta sudstva saslušaće generalnog tužioca 13. novembra, a obrazloženje stava Saveta saopstiće 21. novembra. Predsednik države Klaus Johanis smatra da je zahtev ministra sudstva za opoziv generalnog tužioca u potpunosti neadekvatan i traži ostavku Tudorela Toadera. Ponovo se nastoji da se akredituje ideja da su tužioci društveni neprijatelji, naglasio je predsednik države i pozvao pravobranioce da ne gube poverenje u kapacitet rumunske države da odoli pred naletima na pravnu državu, navodi se u kominikeu Predsedničke administracije. Opoziciona Nacionalna liberalna partija (PNL) ocenjuje da u predlogu o opozivu generalnog tužioca ne postoji nijedan argument, već se radi o napadu na nezavisnost pravosudnog sistema. Unija Spasite Rumuniju (USR) tvrdi da je Tudorel Toader smenio tužioce po nalogu vladajućih stranaka,Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).
Predsednik rumunske države Klaus Johanis predstavio je u utorak pred Evropskim parlamentom rumunsku viziju o budućnosti Evropske unije. Predsednik se zalaže za jedinstvo, koheziju i
solidarnost u naporima za jačanje evropskog projekta i odbacuje ideju o Uniji sa više brzina. Istovremeno, Klaus Johanis je izjavio da je Rumunija pravna i demokratska država i da će nastaviti borbu protiv korupcije. U sredu, u Bukureštu, predsednik Johanis je vodio razgovore sa parlamentarnim strankama o izmenama pravosudnih zakona usvojenih na inicijativu Socijal-demokratske partije i Alijanse liberala i demokrata i uz podršku Demokratskog saveza
Madjara u Rumuniji (UDMR). Nedavno je Venecijska komisija, konultativno telo Saveta Evrope, u izveštaju precizirala da izmene pravosudnih zakona i krivični zakoni koče borbu protiv korupcije i organizovnog kriminala. Šef države je naglasio da treba preispitati, modernizovati i poboljšati pravosudne zakone i da je potrebno da se obnovi zakonodavni ciklus. Na suprotnom polu, lider Socijal-demokratske partije Liviju Dragnea javlja da se njegova stranka ne slaže sa ponavljanjem procesa, jer je Parlamentu na razmatranje već upućena hitna uredba u vezi sa ovom temom. Predsednik Alijanse liberala i demokrata Kalin Popesku Taričanu je posle konsultacija izjavio da je potreban konsenzus oko pravosudnih zakona, ali i zajednički preduslovi za sprečavanje zloupotreba koje su omogućile tajni protokoli. Opoziciona Nacionalna liberalna partija podržava obnavljanje rasprava o pravosudnim zakonima, dok lider Unije Spasite Rumuniju (USR) Dan Barna kaže da bi Predsedništvo države moglo da bude dobra kupola za rasprave
i realno posredovanje medju političarima, pravobraniocima, gradjanskim društvom i stanovnicima Rumunije koji žele nezavisno i funkcionalno sudstvo.
Rumunski poslanici usvojili su Zakon o ,,offshoru koji propisuje način eksploatacije nalazišta gasa u Crnom moru. Opozicija tvrdi da za izmene zakona ne postoji nikakvo obrazloženje, dok parlamentarci vladajuće koalicije tvrde da se ovim zakonom štiti rumunska država. Prošle nedelje vladajuća koalicija postigla je konsenzus o izmenama. Postignuta je saglasnost da se 50% proizvodnje gasa iz Crnog mora tranzakcioniše na domaćoj berzi, a investicija operatera smanji u dodatnom porezu do najviše 30%.
Ministarka unutrašnjih poslova Rumunije Karmen Dan sastala se u utorak, u Bukureštu, sa italijanskim podpredednikom vlade i ministrom unutrašnjih poslova Mateom Salvinijem. Bilateralna bezbednosna saradnja, naročito u vreme predsedavanja Rumunije Savetom Evropske unije, u prvom polugodištu naredne godine, bila je jedna od glavnih tema susreta dvoje zvaničnika. Rumunska zajednica u Italiji i italijanska u Rumuniji predstavljau jaku sponu i doprinose društveno-ekonomskom razvoju dve države-naglasila je ministarka Dan. Italijanski zvaničnik je izjavio da u Italiji živi rumunska zajednica koja broji preko milion ljudi i da greške pojedinaca ne treba da se odraze na ostale poštene. Salvini je, istovremeno, izrazio zahvalnost vlastima u Bukureštu za doprinos identifikaciji rumunskih državljana koji su u Italiji pod sudskim gonjenjem.