(22.08-27.08.2022)
Ove nedelje obeležavanje 31. godine od proglašenja nezavisnosti Ukrajine od Sovjetskpg saveza poklapalo se sa obeležavanjem 6 meseci od ruske invazije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obećao je da će Ukrajina povratiti okupirane teritorije, a evropski lideri, koji su od početka ruske invazije bili na strani Ukrajine, da će i dalje pružati pomoć Kijevu. U onlajn obraćanju na drugom samitu Krimske platforme, premijer Rumunije Nikolaje Čuka je naglasio da demokratske države treba da ostanu čvrsto ujedinjene i podrže nezavisnost i teritorijalnni integritet Ukrajine. ,,Nelegalnim i brutalnim ratom, Rusija je pokazala svetu da je zemlja koje ne odustaje od flagrantne agresije, kršenja medjunarodnog prava, uključujući medjunarodno humanitarno pravo i da vodi politiku uticajnih zona“, podvukao je premijer Rumunije. Čuka je podsetio da je u svojstvu članice Evropske unije i NATO-a zemlja sa najdužom kopnenom granicom sa Ukrajinom, Rumunija učinila sve što je mogla da pomogne Ukrajini i izbeglicama koje su tražile utočiste pred ratnim vihorom.
Ştefan Stoica, 27.08.2022, 08:49
Ove nedelje obeležavanje 31. godine od proglašenja nezavisnosti Ukrajine od Sovjetskpg saveza poklapalo se sa obeležavanjem 6 meseci od ruske invazije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obećao je da će Ukrajina povratiti okupirane teritorije, a evropski lideri, koji su od početka ruske invazije bili na strani Ukrajine, da će i dalje pružati pomoć Kijevu. U onlajn obraćanju na drugom samitu Krimske platforme, premijer Rumunije Nikolaje Čuka je naglasio da demokratske države treba da ostanu čvrsto ujedinjene i podrže nezavisnost i teritorijalnni integritet Ukrajine. ,,Nelegalnim i brutalnim ratom, Rusija je pokazala svetu da je zemlja koje ne odustaje od flagrantne agresije, kršenja medjunarodnog prava, uključujući medjunarodno humanitarno pravo i da vodi politiku uticajnih zona“, podvukao je premijer Rumunije. Čuka je podsetio da je u svojstvu članice Evropske unije i NATO-a zemlja sa najdužom kopnenom granicom sa Ukrajinom, Rumunija učinila sve što je mogla da pomogne Ukrajini i izbeglicama koje su tražile utočiste pred ratnim vihorom.
Energija, tačnije cena energija koja dostiže neslučene razmere, stavara tenzije unutar glavnih rumunskih vladajućih stranaka. Socijaldemokratska partija (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL) donele su odluku o ograničenju i kompenzaciji cene energije do 31. marta sledeće godine. Medjutim cena energije se otrgla svakoj kontroli, a prve procene Vlade u Bukureštu o budžetskim posledicama ove mere dokazale su se prekomerno optimističke. Cena struje u junu bila je četiri puta veća u odnosu na isti period prosle godine. Socijaldemokrate smatraju da je potrebno regulisati cenu na energetskom tržištu, varijanta koja se kosi sa logikom tržišne privrede i nije prihvatljiva za liberale. Socijaldemokratska partija smatra da je glavni krivac za nastalu situaciju ministar energije, liberal Virdjil Popesku. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) optužuje ministra energije da je zadužio zemlju sa 6 miliardi evra. Pod lavinom optužbi koje stižu sa svih strana Vidjil Popesku se najzad oglasio i podvukao da će ogranićenje i kompenzacija cene ostati i dalje na snazi. Da bi nabavio novac iz budžeta, ministar namerava da dodatno oporezuje sve aktere koji učestvuju u energetskom lancu, a ne samo proizvodjače.
Suša je u Rumuniji teško pogodila useve na 400 000 hektara. U izveštaju Evropske komisije navodi se da se Rumunija zajedno sa Slovačkom, Madjarskom i Republikom Moldavijom nalazi u zoni koja je teško pogodjena sušom. Ekstremna suša pogodila je posebno centralni i južni deo Portugalije, celu Španiju, jug Francuske, centralni deo Italije i južne predele Nemačke. Vlasti u Bukureštu tvrde da Rumuni ne traba da se boje nestašice hrane. Statistički institut Rumunije javlja da je rumunski izvoz žitarica i preradjevina u prvih 5 meseci tekuće godine povećan za 77% u odnosu na prethodnu godinu i vredan je više od 2,155 miliarde evra. Ove nedelje je i Ministarstvo za zaštitu čovekove okoline lansiralo Šumsku strategiju za 2030. godinu. Ministar za sredinu Tancoš Barna izjavio je da strategija ima novi pristup kontroli i restrikcijama. Barna je precizirao da se do 2026. godine predvidja pošumljavanje 56 000 hektara.
Vlada Rumunije usvojila je nacrte zakona o statutu sudija i tužilaca, organizaciji sudstva i statutu Visokog suda pravde. Nacrti, koji su dobili zeleno svetlo Visokog saveta sudstva, bili su na javnoj raspravi dve godine. Ministar pravde Katalin Predoju na optužbe asocijacije pravobrnilaca odgovorio da projekti sadrže vise dogovorenih izmena sa evropskim partnerima u cilju modernizacije pravosudnog sistema. Unija spasite Rumuniju i REPER, stranka bivšeg premijera Dačijana Čološa, tvrde da sadašnja varijanta udaljava Rumuniju od reforme i da pravosudje ostaje i dalje pod političkim uticajem. Glavne identifikovane mane, prema oceni eksperata, su odredbe o imenovanju i opozivu policajaca koji učestvuju u istragama po nalogu Generalnog tužioca.
Izuzetni sportski rezultati postignuti ovog leta dopunjeni su zlatnom medaljom Katalina Kirile u kanuu jednokleku na 1000 metara na Evropskom prvenstvu u kajaku i kanuu u Minhenu. Podsećamo da je Katalin Kirica osvojio i bronanu medalju u kajaku jednokleku na 500 metara. U prvim danima avgusta Kirica je osvojio i svetsku titulu u kajaku jednosedu na 1000 metara na Svetskom prvenstvu u Kanadi i srebrnu medalju u ovoj disciplini na 500 metara. Na evropskom prvenstvu u Minhenu rumunski veslači osvojili su 5 zlatnih i 3 bronzane medalje. Da se u vodi i na vodi naši sportisti odlično snalaze dokazali su i Konstantin Popovič i Katalin Preda osvajači zlatne i srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u skokovima sa velikih visina u Rimu. Zvezda evropskog prvenstva u Večitom gradu bio je bez sumnje 17-togodišnji Rumun David Popović, svetski šampion na 100 i 200 metara slobodnim stilom. Na 100 metara slobodno David Popović je oborio svetski rekord postignut davne 2009. godine. Medalje su osvojene i na prvenstvima Evrope u stonom tenisu i atletici. Recimo na kraju da su se fudbalski šampion Rumunije ČFR Kluž i vicešampion zemlje FČSB plasirali u grupnu fazu Lige konferencije.