(21.11-26.11.2022)

Evropska komisija zaključila je da je Rumunija ispunila sve preuzete obaveze predvidjene Mehanizmom za saradnju i proveru pravosudja i peporučuje ukidanje monitoringa rumunskog pravosudja. Pozitivni rezultati postignuti su u usvajanju pravosudnih zkona, novoj strategiji razvoja pravosudnog sistema, i borbi protiv korupcije. Brisel medjutim upozorava da je veoma važno da Rumunija i dalje radi na pretočenju preuzetih obaveza u konkretne zakone i njihovu primenu. Vlasti u Bukureštu su pozdravile odluku Evropske komisiie i ocenile da je odluka jasna potvrda da je Rumunija realizovala nepophodne reforme. Ukidanje Mehanizma za saradnju i proveru bilo je od presudnog značaja za pristupanje Bukurešta Šengenu, jer je poznato da je Holandija uslovljavala ulazak Rumunije u zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga rešavanjem problema u oblastima pravne države i korupcije. Holandski premijer Mark Rute rekao je prošlog meseca rumunskim voastima u Bukureštu da će odustati od protivljenja ulasku Rumunije u Šengen kada će uslovi predvidjeni Mehanizmom za sradnju i proveru biti ispunjeni.

Daniela Budu, 26.11.2022, 18:08

Evropska komisija zaključila je da je Rumunija ispunila sve preuzete obaveze predvidjene Mehanizmom za saradnju i proveru pravosudja i peporučuje ukidanje monitoringa rumunskog pravosudja. Pozitivni rezultati postignuti su u usvajanju pravosudnih zkona, novoj strategiji razvoja pravosudnog sistema, i borbi protiv korupcije. Brisel medjutim upozorava da je veoma važno da Rumunija i dalje radi na pretočenju preuzetih obaveza u konkretne zakone i njihovu primenu. Vlasti u Bukureštu su pozdravile odluku Evropske komisiie i ocenile da je odluka jasna potvrda da je Rumunija realizovala nepophodne reforme. Ukidanje Mehanizma za saradnju i proveru bilo je od presudnog značaja za pristupanje Bukurešta Šengenu, jer je poznato da je Holandija uslovljavala ulazak Rumunije u zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga rešavanjem problema u oblastima pravne države i korupcije. Holandski premijer Mark Rute rekao je prošlog meseca rumunskim voastima u Bukureštu da će odustati od protivljenja ulasku Rumunije u Šengen kada će uslovi predvidjeni Mehanizmom za sradnju i proveru biti ispunjeni.

O ulasku Rumunije u Šengen razgovarao je i predsednik Rumunije Klaus Johanis sa kolegama iz Letonije i Litvanije tokom zvaničnih poseta ovim državama. Povodom obeležavaja stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa, šef rumunske države je razgovarao sa predsednikom Eglisom Levitisom o produbljavanju saradnje i koordinaciji dve države u okviru Evropske unije i NATO kao i o raznim regionalnim formatima. Što se tiče ulaska u Šengen zonu, Johanis je izjavio da Rumunija nije bila, nije i neće biti država koja će dozvoliti nekontrolisanu migraciju nelegalnim prelaskom njenih granica, ogovorarajući na nedavno izraženu zabrinuost austrijskog kancelara koji je kazao da je 75 hiljada neregistrovanih osoba prešlo granice Evropske unije do Austrije. Klaus Johanis je precizirao: ,,Kroz Rumuniju nije bilo i neće biti nekontroslisanog migrantskog protoka. Ne kroz Rumuniju i ne iz Rumunije dolaze migranti. Balkanska ruta je problematična i mi to znamo, tako da smo u Rumuniji preduzeli sve potrebne mere.“

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Lučijan Bode otputovao je u Beč da bi uverio svog kolegu Gerharda Kramera da će pristupanje Rumunije Šengen zoni biti dodatni doprinos evropskoj bezbednosti a ne opsanost za zemlje članice. Bode je podsetio da su eksperti Evropske komisije ovih dana posle provere granica zaključili da Rumunija poštuje sve evropske norme potrebne za pristupanje slobodnom protoku ljudi. U Viljnusu Klaus Johanis je vodio razgovore sa litvanskim kolegom Gitanasom Nausedom o bezbednosnoj situaciji u zoni. Litvanski predsednik smatra da naredni paket sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu treba doneti u najkraćem roku. Sa svoje strane Johanis je izjavio da Rumunija podržava Kišinjev jer su ruski napadi pogodili ne samo Ukrajinu već i snabdevanje Republike Moldavije električnom energijom. Rumunija će ostati slodidarna sa Moldavijom i nastaviće da je podržava sve dok je to potrebno – izjavio je u ponedeljak u Parizu u radovima Platforme o pržanju pomoći Republici Moldaviji i šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku. Rumunija, Francuska i Nemačka saopštile su da će Kisinjevu odobriti novu tranšu pomoći u visini od 100 miliona evra.

Nicim izazvanu, neopravdanu i nelegalnu agresiju Rusije na Ukrajinu oštro su osudili premijeri Rumunije i Španije Nikolaje Čuka i Pedro Sančez na prvoj zajedničkoj sednici vlada dve države u Madridu. U zajedničkoj deklaraciji dve države su izrazile solidarnih sa partnerima u Evropskoj uniji i saveznicima koji u okviru NATO-a podržavaju bezbednost evroatlanskog prostora. Na evropskom planu dve države preuzele su obavezu da podrže politiku proširenja Evropske unije na zapadni Balkan kao i evropske puteve Kijeva i Kišinjeva. Na bilateralnom planu vlade dve države donele su odluku o osnivanju radne grupe za dodeljivanje dvojnog državljanstva Rumunima iz Španije. Premijer Španije izrazio je zahvalnst Rumunima koji žive i rade u Španiji na njihovom doprinosu razvoju Španije sa napomenom da se skoro milion Rumuna veoma uspešno integrisalo u špansko društvo. I premijer Nikolaje Čuka je izrazio zahvalnsot Rumunima iz Španije: ,,Koristim ovu priliku da se zahvalim Rumunima na načinu integrisanja i želim da kažem da se Rumunija ponosi njihovim doprinosom bez obzira gde se ovi nalaze.“ Na kraju skupa potpisani su memorandumi o razumevanju u mnogim oblastima

U vreme energetske krize sa kojom se suočava cela Evropa, Poslanički dom Parlamenta Rumunije usvojio je u sredu nacrt izmene hitne uredbe o energiji. Novi nacrt predvidja najvišu cenu od oko 26 evrocenta za kilovat električne energije. Plafonirane cena primeniće se od 1. januara sledeće godine do 31. marta 2025. godine. Tekuće nedelje Vlada Rumunije zajedno sa društvenim partnerima odlučila je da se minimalna plata u privredi poveća sa oko 510 evra na 600 evra i da se oko 40 evra od ovog iznosa oslobodi poreza. Prema dogovoru dve strane, u gradjevinarstvu minimalna plata neće biti manja od 800 evra. Vlada smatra da će povećanje minimalne plate imati pozitivne efente na privredni rast, kupovnu moć i smanjenje stope nezaposlenosti. Prethodno su lideri vladajuće koalicije u Rumuniji odlučili da se od 1 januara penzije povećaju za 12,5%. Osobe sa najnižim penzijama primiće i pomoć od države. Premijer Rumunije je izjavio da sve dogovorene mere u koaliciji neće izazvati budžetske debalanse. Opozicija u kritičkom izveštaju posle godinu dana Vlade navodi da je u Rumuniji stopa inflacije dostigla ogromnu granicu, da Vlada ne misli na smanjenje državnih troškova i da nije ni dotakla posebne penzije za izabranike. Opoziciona Unija sapasite Rumuniju (USR) podseća na rekordna poskupljenja, plagijate i promašene projekte, a Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) optužije Vladu za nestručnost i odsustvo političke volje za donošenje mera koje će pomoći stanovništvu i ekonomiji.