21.07.-27.07.2014.
Premijer Rumunije, Viktor Ponta, lider Socijaldemokratske partije (PSD), najavio je da će podneti kandidaturu na predsedničkim izborima u novembru ove godine. On je izjavio da će sledeće nedelje, na sednici Nacionalnog Saveta, tražiti zvanično podršku svoje partije.
Corina Cristea, 26.07.2014, 13:02
Premijer Rumunije, Viktor Ponta, lider Socijaldemokratske partije (PSD), najavio je da će podneti kandidaturu na predsedničkim izborima u novembru ove godine. On je izjavio da će sledeće nedelje, na sednici Nacionalnog Saveta, tražiti zvanično podršku svoje partije.
Ponta je precizirao da će ga podržavati i partneri Socijaldemokratske partije, Konzervativna partija (PC) i Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR). Ove nedelje, gradonačelnik Sibijua, Klaus Johanis, lider glavne opozicione partije Nacionalne liberalne (PNL), imenovan je za kandidata svoje stranke na predsedničkim izborima. Da bi pobedio u predsedničkoj trci, Johanis treba da se bori i sa Katalinom Predojom, kandidatom Demokratsko- liberalne partije (PDL), stranke koja želi da se ujedini sa liberalima i da zajedno imenuju jedinstvenog kandidata. Potvrdjene su, takodje, i kandidature Kelemena Hunora, lidera Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) i Kristijana Dijakoneskua, člana propredsedničke partije Narodnog pokreta (PMP).
Delegacija Medjunarodnog Monetarnog Fonda doputovala je ove nedelje u Bukurešt na razgovore o prvom rebalansu državnog budžeta za 2014. godinu. U ovoj godini, predstavnici rumunske vlade i MMF-a predvideli su budžetski deficit od 2,2 odsto bruto društvenog proizvoda. Prema raspoloživim podatcima, iako su prihodi u prvih pet meseci godine povećani, ovi su, ipak, manji od predvidjanja prilikom izrade budžeta. Pored toga, vlada treba da reši i pitanje smanjenja prihoda posle smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje za 5 indeksnih poena. Predsednik Trajan Basesku dostavio je parlamentu zakon o državnom budžetu na ponovno razmatranje i usvajanje, uz napomenu da bezrezervno podržava ovu meru, ali da ima primedbe na izvore finansiranja deficita penzijskog fonda. Prema oceni predstavnika vlade, ovaj deficit od milijardu evra godišnje ima pokriće u doprinosima za socijalno osiguranje iz novih radnih mesta, dodatnim prihodima od PDV-a, dugovima od kompanija u stečajnom postupku i smanjenju utaje poreza.
Rumunija želi da se vojni resursi NATO ne smanje na istočnom boku Severo-atlantske Alijanse, izjavio je predsednik Trajan Basesku, uz napomenu da se na istoku Ukrajine odvija hibridni rat, za koji su odgovorni teroristi, kao i Ruska Federacija koja je postala njihov partner. Šef rumunske države učestvovao je tokom ove nedelje u Varšavi na skupu šefova država Srednje i Istočne Evrope o regionalnoj situaciji sa posebnim naglaskom na ukrajinsku krizu i pripreme za NATO Samit, u septembru u Velikoj Britaniji. Situacija u Ukrajini bila je centralna tema spoljno-političke agende. Na spisku sankcija protiv Rusije Evropska unija je dodala nova imena: petnaest fizičkih lica, ruskih i pro-ruskih Ukrajinaca i 18 pravnih entiteta, pod optužbom da podržavaju separatiste na istoku Ukrajine. Istog dana, Holandija je počela postupak identifikacije bezživotnih tela putnika aviona koji je oboren sa 298 osoba. Medju žrtvama se nalazi i jedan Rumun sa dvojnim državljanstvom. Optužbe za obaranje aviona pripisuju se pro-ruskim separatistima, koji su koristili rusku raketu za ovaj napad. Istovremeno, Moskva optužuje ukrajinsku vojsku za obaranje letelice kompanije Maležija Erlajns.
20 rumunskih državljana sa članovima porodica stigli su ove nedelje u domovinu posle pogoršanja bezbednosne situacije u Pojasu Gaze. Prošle nedelje, izvršena je repatrijacija 84 nasa državljana iz ove zone gde je u sukobima poginulo više stotina Palestinaca, većinom civila, i nekoliko desetina Izraelaca. Iz bezbdnosnih razloga, velike američke i evropske vazdušne kompanije odlučile su da otkažu letove za Tel Aviv. Druge, kao što je i rumunska Tarom, javljaju da su obnovile letove posle kratke suspenzije.
Rumunija će pokušati da pomogne Republici Moldaviji posle odluke Ruske federacije da zabrani uvoz voća i povrća iz ove bivše sovjetske republike sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, obećali su premijer Viktor Ponta i ministar poljoprivrede, Danijel Konstantin. Prethodno je ruska strana zabranila uvoz mesa i vina iz Republike Moldavije. Ruski embargo usledio je nakon što je Kišinjev, prošlog meseca, potpisao sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. Premijer Moldavije Jurije Leanka okvalifikovao je odluku Rusije neobjašnivom. Ovi proizvodi mogli bi da se nadju na tržištima Evropske unije, Belorusije i arapskih zemalja.
