21.04.-27.04.2014.
Rumuniji su potrebna dugoročna rešenja za predupredjenje poplava- tvrdio je premijer Viktor Ponta nakon posete naseljima koja su zadnjih dana bila najugroženija obilnim padavinama. On je rekao da, u odsustvu drugih rešenja, vlasti su primorane da finansiraju skupe radove infrastrukture u zonama koje su najizloženije poplavama, jer je veoma teško premestiti stanovništvo u druge regione. Zadnjih dana su obilne kiše nanele značajne štete u nekoliko zupanija na jugu i jugo- zapadu Rumunije. Najteža situacija je zabeležena u županijama Teleorman i Olt, u kojima je na hiljade hektara terena i stotine domaćinstava poplavljeno. Za županiju Teleorman vlada je odobrila izdvajanje 12 miliona evra za hitne radove prevencije i uklanjanje efekata poplava. Zbog obilnih padavina u više naselja je došlo do klizanja terena.
România Internațional, 26.04.2014, 13:40
25. aprila, rumunski kandidati za Evropski parlament ušli su zvanično u predizbornu kampaniju. Za 32 mandata koliko pripadaju Rumuniji u evropskom zakonodavnom telu, kandiduju se 15 stranaka i političkih ili izbornih alijansi i 8 nezavisnih kandidata. Glavni kandidati su vladajuća levičarska alijansa koju sačinjavaju Socijal- demokratska stranka (PSD)- Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR)- Konzervativna stranka (PC), zatim opozicione desnocentrističke Nacional-Liberalna stranka (PNL) i Demokrat-liberalna stranka (PDL), Demokratski savez Madjara iz Rumunije (UDMR) na vlasti i opoziciona populisticka Narodna partija Dan Dijakonesku. Inače, alijansa Socijal- demokratske stranke, Nacionalne unije za progres Rumunije i Konzervativne stranke priključena je evropskim socijalistima, Demokrat-liberalna stranka i Demokratski savez Madjara iz Rumunije Evropskoj narodnoj partiji (PPE), a Nacional-liberalna stranka alijansi liberala i demokrata (ALDE). Za evroparalmentarne izbore, koji će se održati 25. maja, Rumunsko ministarstvo unutrašnjih poslova će otvoriti 190 birališta u inostranstvu za Rumune u dijaspori, većinu njih u Španiji, Italiji, Republici Moldaviji i Francuskoj. Birališta će biti otvorena i u Avganistanu, gde rumunski vojnici učestvuju u misijama pod pokroviteljstvom NATO.
U Rumuniji je u sredu zaustavljeno skoro 300 putničkih vozova za dva sada, što je pogodilo na hiljade putnika. Rumunski železničari su prekinuli rad nezadovoljni nivoom plata, gubljenjem nekih prava i mogućim otpuštanjem 2.500 radnika Rumunskog železničkog teretnog saobraćaja. Zaposleni Rumunskih železnica, društva čiji je vlasnik država, nezadovoljni su činjenicom da i dalje rade preko programa, dok su im plate smanjene. Sindikati su saopštili da za vreme pregovora sa resornim Ministarstvom o potpisivanju novih kolektivnih radnih ugovora neće više organizovati protestne akcije. Vlasti pokušavaju već više godina da prestrukturišu i privatizuju državne kompanije železnićkog saobraćaja, ali postojeći gubitci i dugovi su i dalje ogromni.
U kontekstu napete situacije u Ukrajini, Rumunija smatra da treba da bude prva država koja podržava napore vlasti u Kišinjevu za što bržu integraciju u komunitarni prostor- izjavio je premijer Viktor Ponta. Šef rumunske vlade smatra da evolucije u Ukrajini i regionu mogu predstaviti opasnost po Republiku Moldaviju, bivšu sovjetsku sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, ali i šansu: «Od nas zavisi ako ćemo im pomagati da iskoriste ovu šansu, u smislu da se brže od očekivanja integrišu u Evropsku uniju i da misle na pristupanje NATO-u.» Sa druge strane, ministri inostranih poslova Francuske i Nemačke, Loran Fabjus i Frank Valter Štajnmajer saopštili su u Kišinjevu da će Evropska unija pružiti Republici Moldaviji tehničku i finansijsku asistenciju posle potpisivanja Sporazuma o pridruživanju, u cilju nastavljanja reformi. Kišinjev je parafirao Sporazum o pridruživanju uniji u novembru 2013., a potpisaće ga krajem juna.
U gradu Krajova, na jugu Rumunije, u toku je deveti Medjunarodni pozorišni festival Šekspir, jedna od najznačajnijih manifestacija ove vrste u Rumuniji i Evropi. Festival, koji će trajati 12 dana, otvoren je predstavom «Mnogo vike ni za što» londonskog pozorišta Glob, u režiji Maksa Vebstera. Na ovogodišnjem festivalu, koj je posvećen obeležavanju 450 godina od rodjenja velikog engleskog pisca, učestvuju vredna pozorišta i filharmonije iz Rusije, Kine, Južne Afrike, Litvanije, Jermenije, Madjarske, Poljske, Ukrajine i Rumunije.
