(21.03-26.03.2022)
Ove nedelje u Briselu odvijala se ubrzana diplomatska mobilizacija zapadnih demokratija. Održana su tri samita posvećena Ukrajini: samiti NATO-a, Evropske unije i sedam najrazvijenijih industrijskih država sveta. G7 u zajedničkoj deklaraciji zahteva od Rusije da uvaži odluku Medjunarodnog suda pravde i odmah suspenduje vojne operacije u Ukrajini. U deklaraciji se zahteva takodje da se povuku ruske snage iz ove zemlje. G7 obećava da će se sve sankcije nametnute Rusiji strogo poštovati. Na samitu Severoatlanske alijanse odlučeno je da se dodeli dodatna pomoć Ukrajini. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg je izjavio da je ovo najveća bezbednosna kriza generacije. Stoltemberg, čiji je mandat produžen do 30. septembra, saopštio je da će četiri borbene grupe biti formirane u Rumuniji, Madjarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj u cilju konsolidacije ostali borbenih grupa u Poljskoj i baltičkim državama. Lideri Alijanse napraviće i planove o osnivanju snaga i dodatnih kapaciteta pre junskog samita, precizirao je predsednik SAD Džo Bajden. Lider Bele kuće doputovao je ove nedelje u Evropi gde je u Briselu učestvovao na pomenutim samitima i posetio Poljsku, zemlju koja je primila najveći broj ukrajinskih izbeglica. Na skupu Severoatlanske alijanse predsednik Rumunije Klaus Johanis naglasio je da konsolidovano savezničko prisustvo u Rumuniji i Crnom moru kao i na celom istočnom boku NATO-a predstavlja prioritetni cilj Bukurešta, kao odgovor na implikacije ruske agresije na evropsku i evroatlansku bezbednost
Corina Cristea, 25.03.2022, 11:23
Ekonomske posledice rata u Ukrajini, migranstska kriza i energetska sigurnost Evrope posle preduzetih mera za smanjenje zavisnosti od ruskog goriva glavna je tema sednice Evropskog saveta. Evropska komisija želi da sve zemlje članice nabave zajedno potrebne količine prirodnog gasa u pokušaju da ojačaju enegretsku bezbednost Unije i smanje zavisnost od ruskog goriva. Pre skupa šefova država i vlada Evropske unije u Briselu Evropska vlada obelodanila je u sredu strategiju. Novoosnovana radna grupa pozabavice se postizanjem partnerstva sa zemljama van Evropske unije kao u vreme pandemijskog perioda, kada su zajedno nabavile vakcinu protiv Kovida 19 za sve članice Unije, precizirala je Evropska unije. U okviru smanjenja zavisnosti od ruskog gasa ubraja se i saopštenje američkog predsednika, Džoa Bajdena, i predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, o povećanju transporta tečnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država u Evropi. Istovremeno Brusel želi da do 1. novembra svaka zemlja članica u sopstvenim skladištima obezbedi najmanje 80% potrebnih količina gasa za zimsku sezonu, a za narednu zimu 90%. Energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini navela je evropske zvaničnike na preispitivanje stava prema energiji na bazii uglja. Rumunija, zemlja koja je manje zavisna od energetskih resursi iz Ruske Federacije, spremna je za povećanje proizvodnje uglja.
Brisel predlaže da se za 3,4 miliarde evra povećaju fondovi namenjeni zemljama članicama koje primaju izbeglice. Novac će biti poslat pre svega zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, odnosno Madjarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, ali i zemljama koje su primile najveći broj izbeglica u odnosu na stanovništvo- Austriji, Bugarskoj, Češkoj i Estoniji. U saopštenju evropskog izvršnog tela navodi se da su sada napori usmereni na zaštitu dece, njihovom obrazovanju, lekarskim uslugama kao i radnim mestima i stanovima. 10 miliona Ukrajinaca, odnosno jedna tećina ukupnog stanovništva Ukrajine, napustilo je domove zbog vojne agresije Rusije. Nekoliko stotina hiljada prešlo je granicu Rumunije i svi partneri Rumunije su se pohvalno izrazili o gostoprinstvu i podršci izbeglicama. Evropska komisija je odlučila da u Rumuniji uputi tim koji će proceniti visinu troškova rumunske Vlade sa ukrajinskim izbeglicama. Vlada u Bukureštu napravila je i nacionalni plan pomoći izbeglicama, plan koji izmedju ostalog perdvidja da će se šest grupa baviti problemima sa kojima se suočavaju izbeglice koje žele da ostanu u Rumuniji. Borbe u susedstvu Rumunije se nastavljaju i Ukrajina pruža snažan otpor napadu ruskih snaga. U ovom periodu u mirovnim pregovorima nisu postignuti opipljivi rezultati.
Visoki kasacioni sud Rumunije potvrdio je odluku prvostepenog suda prema kojoj je bivši predsednik Rumunije, Trajan Basesku, bio saradnik političke policije Sekuritate. Nacionalni savet za proučavanje arhiva Sekuritate proverio je u više navrata podatke o Trajanu Baseskuu i 2014. godine izdao potvrdu o nesaradnji sa političkom policijom. 2019.godine, kada je Trajan Basesku izabran za evroparlamentarca, isti Savet je zaključio, na bazi novih dokumenata, da je bivši predsednik bio saradnik Sekuritate. Trajan Basesku je posle objavljivanja odluke Visokog kasacionog suda izjavio da neće da konemtariše odluku već će se obratiti Evropskom sudu za pljudska prava.
