20/ 25.03.2017.
Politički lideri iz celog sveta, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, nemačku kancelarku Angelu Merkel, šefa francuske države Fransoa Olanda i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, osudili su teroristički napad u Londonu. Ovima se pridružio i predsednik Rumunije Klaus Johanis, koji je u telefonskom razgovoru sa premijerkom Velike Britanije Terezom Mej izrazio punu solidarnost sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Britanska policija je uhapsila nekoliko sumnjvih osoba, uz napomenu da je 52.godišnji terorista, koji je likvidiran, rodjen u Velikoj Britaniji i postao pristalica radikalnog Islama. Terorista je kolima uleteo medju pešake na Vestminster mostu u blizini parlamenta. Nožem napao je policajca da bi ga obezbedjenje na kraju likvdiralo. Odgovornost za atentat preuzela je Islamska država. Tereza Mej je saopštila da teoristička uzbuna u Ujedinjenom Kraljevstvu ostaje na visokom nivou.
Mihai Pelin, 25.03.2017, 14:40
Rumuniji je potrebna revizija zakona o imunitetu i o većoj transparentnosti javnih nabavki, kako bi se efikasnije borila protiv korupcije na državnom nivou, naglasila je šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) Laura Kodruca Keveši, u ponedeljak, u Strazburu, na konferenciji antikorupcijskog tela Saveta Evrope. Ona je objasnila da ministarski imunitet treba ograničiti na trajanje mandata, da bi se istrage protiv lica osumničenih za korupciju nastavile. U govoru koji je objavljen na veb sajtu GRECO, šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije navela je primer osobe koja je primila mito u visini od 45.000 evra da bi omogučila dodeljivanje ugovora pojedinim firmama, ali istraga je prekinuta, jer je Parlament odbacio zahtev za ukidanje imuniteta dotične osobe. Sa druge strane, ove nedelje, takodje, u Evropskom parlamentu održana je rasprava o demokratiji i sudstvu u Rumuniji, na koju su pozvani ministrar pravosudja Tudorel Toader i predstavnici gradjanskog društva. Razgovori u Briselu održani su nakon što je levičarska vlada u Bukureštu pokušala da izmeni krivično zakonodavstvo, želeći da delimično dekriminalizuje neka krivična dela, u korist političara. Ove akcije su izazvale najveće proteste u Rumuniji, posle pada komunizma, u decembru 1989. godine.
Treća zajednička sednica vlada Rumunije i Republike Moldavije, bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, održana je u četvrtak u rumunskom gradu Pjatra Njamc. Premijer Rumunije Sorin Grindeanu je rekao svom prozapadnom kolegi iz Kišinjeva, Pavelu Filipu, da će Bukurešt i dalje pomagati Kišinjevu na putu evropske integracije i da želi da učestvuje u procesu privatizacije državnih kompanija u Moldaviji. Premijer Filip je dao osiguranja da Republika Moldavija gleda i dalje ka Zapadu i nastaviće primenu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, kao o započete reforme. Razgovori dvojice premijera vodjeni su nakon što je predsednik Moldavije, proruski socijalista Igor Dodon, ponovo posetio Moskvu, gde je ponovio da uzima u obzir ukidanje Sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, produbljavanje odnosa sa Evroazijskom unijiom i federalizaciju Republike Moldavije, kao rešenje za postizanje mira u proruskom separatističkom Pridnjestrovlju.
Vrhovni savet odbrane zemlje usvojio je mandat sa kojim će Rumunija učestvovati na samitu NATO u Briselu, krajem maja meseca. Vrhovni savet je usvojio i aktualiziranu formu Programa opremanja vojske, u kontekstu izdvajanja ove godine 2% bruto nacionalnog proizvoda za potrebe vojske, na predlog predsednika i saglasnost svih političkih stranaka. Program predvidja pretvaranje, razvijanje i opremanje vojske do 2026. godine. Sa druge strane, američki ambasador u Bukureštu Hans Klem je saopštio da će se u Rumuniji, u julu, održati vojna vežba uz učesce 30.000 vojnika iz zemalja članica Severoatlanske alijanse. Klem je istakao da odnosi izmedju rumunskih i američkih vojnika su veoma dobri, kako na bilateralnom planu, tako i u okviru NATO.
Sindikati Rumunske železnice su, posle pregovora sa upravom, održanih u kontekstu spontanog štrajka radnika u ovom sektoru, dobili obećanje da će plate železničara biti povećane posle stupanja na snagu kolektivnog radnog ugovora, u aprilu. U Železničkom putničkom saobraćaju predvidja se povećanje plata za 17%, a u Železničkoj infrastrukturi za 22 procenta. I rumunski policajci su doneli odluku da demonstriraju i da traže veće plate, u uslovima u kojima više od 60% radnika Ministarstva unutrašnjih poslova prima minimalnu platu u privredi, odnosno 320 evra. Ovi će dobiti veće plate istovremeno sa stupanjem na snagu Jedinstvenog zakona o platama, 1. jula. Predstavnici sindikata su precizirali da će naredne četiri godine plate uličnih policajaca i oficira sa izvršnim funkijama biti povećane za 100 posto.
