20.06.-26.06.2016.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis obratio se Ustavnom sudu sa zahtevom za ocenu ustavnosti Zakona o statutu lokalnih izabranika. Prema pomenutom zakonu, lokalni i županijski odbornici koji su uslovno osudjeni za korupciju mogu sačuvati mandat. Šef države je obrazložio gest i izjavio da se zakon kosi sa Ustavom, jurisprudencijom Ustavnog suda i principima pravne države. Predsednik Klaus Johanis tvrdi da zakon ugrožava borbu protiv korupcije. Poslanici i senatori su sa 306 glasova «za» i 1 uzdržan usvojili nacrt zakona, prema kojem poslanici i senatori koji su zaposlili rodbinu u parlamentarnim kabinetima pre avgusta 2013. godine ne mogu se optužiti za sukob interesa. Stručnjaci u ovoj oblasti tvrde da dekriminalizacijom sukoba interesa parlamentarci su uveli specijalnu klauzulu o nekažnjavanju. Nacionalna agencija za integritet (ANI) upozorila je da je odluka u suprotnosti sa odredbama Krivičnog zakona koji sankcioniše sukob interesa još od 2003. godine.
Corina Cristea, 25.06.2016, 12:33
Predsednik Rumunije Klaus Johanis obratio se Ustavnom sudu sa zahtevom za ocenu ustavnosti Zakona o statutu lokalnih izabranika. Prema pomenutom zakonu, lokalni i županijski odbornici koji su uslovno osudjeni za korupciju mogu sačuvati mandat. Šef države je obrazložio gest i izjavio da se zakon kosi sa Ustavom, jurisprudencijom Ustavnog suda i principima pravne države. Predsednik Klaus Johanis tvrdi da zakon ugrožava borbu protiv korupcije. Poslanici i senatori su sa 306 glasova «za» i 1 uzdržan usvojili nacrt zakona, prema kojem poslanici i senatori koji su zaposlili rodbinu u parlamentarnim kabinetima pre avgusta 2013. godine ne mogu se optužiti za sukob interesa. Stručnjaci u ovoj oblasti tvrde da dekriminalizacijom sukoba interesa parlamentarci su uveli specijalnu klauzulu o nekažnjavanju. Nacionalna agencija za integritet (ANI) upozorila je da je odluka u suprotnosti sa odredbama Krivičnog zakona koji sankcioniše sukob interesa još od 2003. godine.
Od 1. jula se pojednostavljaju procedure za dodeljivanje porodiljskog odsustva. Vlada je usvojila metodološke norme za nova pravila u ovoj oblasti, a obračuni će se napraviti po službenoj dužnosti za oko 140 hiljada roditelja. Pored toga, roditelji koji su se odlučili za jednogodišnji odmor mogu produžiti odmor za još 12 meseci za negu deteta. Pojednostavljene su i procedure za dodeljivanje dečijeg dodatka, precizirao je ministar rada Dragoš Paslaru. Ministarstvo rada napraviće i priručnik za osobe koje žele da steknu dodatak za negu deteta.
Evropska komesarka sa regionalnu politiku Korina Kretu pozvala je rumunskog ministra saobraćaja Dana Kosteskua da ubrza realizaciju projekata finansiranja posredstvom strukturnih i investicionih evropksih fondova. U pismu ona upozorava na kažnjenje saobraćajnih projekata i na odsustvo novih, iako je Evropska komisija odobrila 30 od 123 sabraćajna projekta. Nacionalne vlasti nisu uspele da upute Briselu sve potrebne dokumente, tako da postoji opasnost da naša zemlja ne iskoristi evropske fondove i da ih iz državnog budžeta finalizuje. Za operacionalni program masovnih radova za 2014.- 2020. godinu za Rumuniju je izdvojeno 9,4 milijardi evra iz evropskog fonda za regionalni razvoj i kohezionog fonda.
Predsednik Nemačke Joakim Gauk boravio je u trodnevnu posetu Rumuniji, tokom koje je zajedno sa rumunskim kolegom Klausom Johanisom učestvovao na skupu rumunskih i nemačkih poslovnih ljudi. Ovom prilikom Klaus Johanis je izjavjio da Rumunija nastoji da usvoji novi model ekonomskog razvoja koji bi se zasnivao na inovaciji i konkurenciji i izrazio želju da se ekonomska saradnja produži i na ostale oblasti. Tokom svoje posete predsednik Nemačke je bio gost i grada Sibiju, gde je koncentrisana najbrojnija zajednica Nemaca u Rumuniji. Predsednik Gauk je pohvalio rumunski model medjuetničkog suživota i izrazio zahvalnost rumunskim vlastima zbog načina na koji upravljaju kulturnim i identitetskim pitanjima nemačke manjine.
Premijer Dačijan Ćološ, pozvao je lokalne vlasti da procene štetu od ekstremnih meteoroloških posledica. Već tri nedelje Rumunija se suočava sa ekstremnim pojavama: obiljnim kišama, poplavama, olujama, bujicama, gradom i visokim temperaturama. Zbog visokih temperatura poginulo je više lica, a nevreme izazvalo veliku materijalnu štetu. Olujni vetar je uništio više krovova, a mnoga naselja su ostala bez električne energije. Obiljne kiše poplavile su više domaćinstava, ulica i puteva, a u nekim zonama grad je uništio krovove na više stotina kuća i useve na hiljade hektara.
