(20.01-25.01.2020)
Bogdan Matei, 23.01.2020, 16:50
Ministar pravde Katalin Predoju obelodanio je predloge za šefove najvažnijih rumunskih tužilaštava. Gabrijela Skutea je predložena za šeficu Tužilastva Visokog kasacionog suda, Djordjiana Hosu za šeficu Direkcije za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Krin Bologa za šefa Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), nasledika legendarne Laure Kodruce Kjoveši, danas evropske generalne tužiteljke. Posle saglasnosti Vrhovnog saveta sudstva, konačnu odluku doneće predsednik države Klaus Johanis koji može odbiti predloge ali samo jedamput i to sa obrazloženjem.
Protesti u pravobranilaštvu sire se zbog eventulanog ukidanja takozvanih specijalnih penzija. Mnogi sudovi u Rumuniji (čak i Sud u Bukureštu i Apelacioni sud) javljaju da prekidaju rad na neodredjeno vreme. Na inicijativu Socijaldemokratske partije (PSD), Poslanički dom Rumunskog parlamenta na vanrednoj sednici razmatraće Nacrt zakona o ukidanju specijalnih penzija pravobranilaca koje se ne baziraju na princip kontributivnosti. Liberalni prenmijer Ludovik Orban je saopštio da je Nacionalna liberalna partija (PNL) donela političku odluku da se penzije obračunaju isključivo na bazi kontributivnosti, sa izuzetkom službenih penzija koje vojnih lica. Pravna inspekcija i profesionalne asocijacije tvrde da nacrt eliminisanja ovih penzija teško krše princip nezavisnosti sudija, da se kosi sa ustavnim odredbama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava.
Dnevnice rumunskih vojnika, žandara i policajaca koji učestvuju u medjunarodnim misijama očuvanja mira povečaće se do nivoa dnevnica osoblja savezničkih država. Najviša dnevnica oficira iznosice 140 evra, vojnih majstora 130 i vojnika 120. Ako spoljni partneri ili savezničke strukture koje koordinišu misijama neće osigurati ova prava rumunskim policajcima, žandarima i vojnicima, ovu obavezu preuzece rumunska država. Inicijativu za usvajanje vladine odluke podneli su ministri unutrašnjih poslova i odbrane Marčel Vela i Nikolaje Čuka. Ovi su naglasili da je u poslednje vreme promenjen bezbednosni kontekst u kojem se odvijaju misije rumunskog osoblja i povećani rizici kojima su vojnici izloženi.
Ustavni sud Rumunije saopštio je u sredu da je izbor Teodora Meleškanua na dužnost predsednika Senata neustavan. Posle mnogih odlaganja, sudije Ustavnog suda usvojile su predlog Alijanse liberala i demokrata (ALDE), Nacionalne liberalne partije (PNL), Partije narodnog pokreta (PMP) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). za ocenu ustvnosti izbora. Kontroverzni veteran prerevolucionarne i postrevolucionarne rumunske politike sedamdesetdevetogodišnji Teodor Meleškanu imenovan je na ovoj dužnosti na predlog Socijaldemokratske partije kada je ova bila u vladajučoj koaliciji iako se druga stranka vladajuće koalicije Alijansa liberala i demokrata suprostavila izboru svog člana.
24. januara 1859. godine Aleksandru Joan Kuza, izabran je za vladara Moldavije u gradu Jaši a nedelju dana kasnije za princa Vlaške i proglašen vodjom Ujedinjenih kneževina. Tokom vladavine Kuze, zahvaljujući korenitim reformama postavljeni su institucionalni temelji moderne Rumunije koji su konsolidovani kansije u vreme Karola I i Ferdinanta kao i Ujedinjenja svih rumunskih pokrajina koje su do 1918. godine, do kraja Prvog svetskog rata bile pod okupacijom susednih multinacionalnih imperija.
